Gost kolumniste MONDA Nebojše Petrovića u rubrici "Mojih Top 11" je nekadašnji napadač Zvezde, koji je po čuvenoj magli odigrao jedini meč u crveno-belom sa "Genijem". Pročitajte uzbudljivu priču o golgeteru koji je uvek pogađao mrežu najvećih rivala. Nekad je i branio!
Postoje igrači koji obožavaju da zatresu mrežu svojih bivših klubova. On je bio specijalista za golove protiv BUDUĆIH klubova.
"Valjda im je bilo lakše da me kupe, nego da mi nađu adekvatne čuvare".
Dva puta je saigračima spasao život. Prvo Slobi Maroviću u Nemačkoj, posle i Meši Baždareviću u Brazilu.
"Sa Marovićem sam izlazio iz nekog butika donjeg veša i malo je falilo da podleti pod tramvaj. Baždarević je u Resifeu upao u more i počeo da se davi. Zgrabio sam ga za kosu i izvukao iz vode“.
U Selti ga i danas slave kao ’Čoveka od blata’, jer je Sosijedadu po pravoj provali oblaka dao dva gola i bio junak velike pobede od 2:1.
"Nisam znao za taj nadimak, ali mi je to jedna od najdražih utakmica u karijeri".
Dobrodošli u Mojih TOP 11 sa Milošem Bursaćem, jednom od retkih pojava na ’jugoslovenskom’ fudbalskom podneblju o kojoj Torcida i Delije imaju isto mišljenje.
…
GALENIKA 1982 – 1983
Kandidati iz Galenike:
Golman: Ratomir Dujković, Stevan Mičić
Odbrana: Vlada Pejović, Zoran Banković, Živković, Nebojša Miličić, Vančo Nikolovski
Vezni red: Bogić Bogićević, Zoran Panić, Milijan Tupajić, Goran Kalušević, Miljaim Memiši, Vladimir Ćurčić, Srđan Pavićević, Jovica Kolb, Slobodan Milinković
Napad: Zoran Panić, Slobodan Santrač, Vladimir Bulatović, Zoran Stojadinović, Dragan Lacmanović
…
Nije mogao da izabere bolji trenutak za debi na seniorskoj sceni. Galenika je te sezona prvi put u istoriji kluba izborila plasman u elitni rang jugoslovenskog fudbala.
"Čabra je vodio ekipu, bio je strog, ali ne kao Branko Stanković ili Vucov. Mnogo dobrih imena… Milijan Tupajić, Brka Bogićević, Lacmanović… Napravili smo dve senzacije u Kupu, izbacili Partizan i Hajduk, pa ispali od Crvene zvezde tek u polufinalu. Hajduku sam dao gol i to mi je bila odlična preporuka za selidbu u Split. Protiv Zvezde smo oba puta u prvenstvu napravili preokret u poslednjih 10 minuta utakmice. Na Marakani je bilo 2:1 za Galeniku, u Zemunu 2:2. Gubili smo 2:0 posle 10 minuta igre, ja sam smanjio na 2:1, a Kalušević postigao izjednačujući gol.
U to vreme, prvaci drugih liga Jugoslavije, Italije, Mađarske, Austrije i Češke, nastupali su u Srednjeevropskom (Mitropa) kupu.
"Sećam se mečeva sa Žilinom, Vašašom, Veronom… slavili smo u sve tri utakmice na domaćem terenu, Veroni otkinuli bod u Italiji… to je ona Banjolijeva Verona koja je dve godine kasnije bila senzacionalni šampion Serije A. Ako se ne varam, dao sam im gol u Zemunu u pobedi od 4:2. Završili smo takmičenje na drugom mestu, sa bodom manje od Vašaša koji je osvojio trofej".
TOP 11 – Slobodan SANTRAČ (napad)
"On i Dujković su u Zemunu privodili kraju svoje uspešne karijere i bilo je zadovoljstvo deliti svlačionici sa takvim fudbalskim veličinama. Mnogo sam naučio od Sanija, bio je neverovatan golgeter. Taj osećaj za gol, to je neponovljivo. Ne vidi se 80 minuta na terenu i onda da dva gola. Neumoljiv kada se nađe u šansi, nema greške".
…
HAJDUK SPLIT 1983 – 1988
Kandidati iz Hajduka:
Golmani: Ivan Katalinić, Ivan Pudar, Zoran Simović, Zoran Varvodić, Mladen Pralija, Tonči Gabrić
Odbrana: Darko Dražić, Ivan Gudelj, Ive Jerolimov, Branko Miljuš, Vedran Rožić, Goran Šušnjara, Zoran Vujović, Zoran Vulić, Nikola Jerkan, Luka Peruzović, Dragi Setinov, Jerko Tipurić, Robert Vladislavić, Damir Jurković, Igor Štimac, Dušan Vlaisavljević
Vezni red: Stjepan Andrijašević, Dragutin Čelić, Josip Čop, Nikica Cukrov, Janko Janković, Dževad Prekazi, Nenad Šalov, Blaž Slišković, Aljoša Asanović, Frane Bućan, Dragoslav Cakić, Zlatko Dalić, Nenad Gračan, Robert Jarni, Marin Lalić, Ante Miše, Joško Jeličić, Branko Karačić
Napad: Zdenko Adamović, Davor Čop, Dušan Pešić, Zlatko Vujović, Stjepan Deverić, Josip Veber, Alen Bokšić, Radovan Krstović
…
Kao što reče, gol u Kupu ga je preporučio Majstorima s mora…
"Pera Nadoveza je insistirao da potpišem za Hajduk i nisam imao ništa protiv. Navijači su me odmah prihvatili, bilo mi je predivno u Splitu. Dao sam jedan gol u debitantskoj sezoni, protiv Čelika na Poljudu kada smo slavili sa 4:0. Dobio sam priliku da nastupam na međunarodnoj sceni i to je bio ogroman motiv. Nažalost, Rumuni mi na utakmici protiv Univerzitatee polome kost u stopalu i morao sam na dužu pauzu. Žao mi je što sam propustio meč protiv moje Galenike, Hajduk ih je deklasirao sa 6:2 i osvetio im se za eliminaciju iz Kupa".
Nije ga bilo u timu ni u istorijskim mečevima polufinala Kupa UEFA protiv Totenhema.
"To je bilo 1984. godine, dok sam služio vojsku u Mostaru. Šteta, imali smo lepu šansu da uđemo u anale kao prva generacija kluba koja je igrala finale nekog evropskog takmičenja. Bilo mi je lepo u uniformi… 15 meseci, artiljerija… zajedno sa Teskeredžićem, Bobanom Božovićem i još nekoliko fudbalera. Miljan je tek kasnije formirao onu fudbalsku četu, ali smo i mi pikali fudbal. Malo sam trenirao sa Veležom, održavao formu. Moj veliki prijatelj Goran Jurić je dolazio sa Tuceom i Kajtazom, izvlačio me iz kasarne… bilo je nekih kombinacija da ostanem u Veležu i posle vojske, ali je Bata Đora došao i rekao ’ajde mali, idemo u Nikšić’. Morao sam da poslušam svog fudbalskog oca".
O Nikšiću kasnije. Povratak u Hajduk obeležio je bravuroznom partijom na turniru Marjana.
"Pokupio sam sve moguće trofeje… za najboljeg igrača, najboljeg strelca, najlepši gol… na utakmici protiv Bohemijansa dao sam tri gola i bio najzaslužniji za pobedu od 4:3. Usledile su dobre partije u Kupu UEFA, tresao sam mreže Ofija sa Krita i bugarske Trakije. Nažalost, nikako nisam uspevao da steknem status standardnog prvotimca. Hajduk je često menjao trenere… Krešić, Vucov, Nadoveza, Luka Peruzović… čak je i Tomislav Ivić sedeo na klupi mesec-dva. Mučio sam se i pokušavao golovima da svima njima stavim do znanja da mi je mesto u prvom timu Hajduka".
A golove je postizao na razne načine.
"Najviše sam voleo iz voleja. Da je primim na grudi i onda iz prve… to je bio moj zaštitni znak. Ako bih birao najlepši u dresu Hajduka, neka bude onaj protiv Zvezde… glavom… na Poljudu u remiju 1:1. To je ona utakmica kada je Gudelj zamenjen jer se nije osećao dobro i nikada se više nije vratio na teren. Mnogo ga volim, bio je fenomenalan igrač. Da nije bilo žutice, napravio bi vrhunsku karijeru. Čuo sam da je i njemu drago što sam baš ja bio strelac gola na njegovoj poslednjoj utakmici u karijeri. Posle toga Gračanu polome nogu na Rijeci… užasna scena… bio sam pored njega i Mladenovića, to je puklo kao staklo. Šta znam… kažu da je namerno… iz osvete što je prešao u Hajduk".
Hendikepiran izostankom dva najbolja igrača, Hajduk je imao jednu od najlošijih sezona u istoriji jugoslovenskog prvenstva.
"Veliki gubitak jer je cela koncepcija zavisila od sjajnog trija Gudelj-Gračan-Asanović. Njihova mesta su zauzeli Čelić, Dražić i Andrijašević, a to nije ista priča. Paradoks je da smo tu očajnu sezonu završili trijumfom u Kupu Jugoslavije, upravo protiv Rijeke. Svima je u sećanju ona drama na stadionu Partizana i beskonačna serija penala. Imao sam sreće da je Skoblar u 120. minutu izveo Praliju i poslao Varvodića da brani udarce sa 11 metara. Kada sam promašio, oni su imali šut za pobedu, ali je Varvodić odbranio i spasao me. Toliko sam bio iscrpljen, da nisam ni želeo da šutiram. Međutim, svi su se izređali i nisam imao izbora".
Varvodić je izrastao u istinskog junaka utakmice.
"A junak je mogao da bude njegov kolega na suprotnoj strani Mauro Ravnić. Kada mi je odbranio penal, uzeo je loptu i hteo da reši pobednika. Na našu sreću, nije bio precizan. Odluka je pala u 11. seriji, Varvodić je najpre savladao Ravnića, a potom odbranio šut Paliske i slavlje je moglo da počne. Ispostavilo se da je to moj jedini trofej u karijeri i zato penali protiv Rijeke još više dobijaju na značaju. Bio je sjajan ambijent, mnogo navijača iz Splita je došlo u Beograd, mnogo njih nas čekalo na aerodromu kad smo sleteli sa peharom. Razumljivo, na drugoj strani totalno drugačije raspoloženje. Riječani su hteli da linčuju sudiju Zorana Petrovića zbog nekih spornih odluka tokom utakmice".
U sezoni 1987/88, Bursać je najefikasniji igrač Hajduka sa 10 golova, ali Splićanima ponovo ne cvetaju ruže ni na jednom frontu.
"Bilo je mnogo turbulencija u klubu… stigao je Vucov, bugarski stručnjak koji je sedeo na klupi svoje reprezentacije u onoj čuvenoj utakmici kada je Radanović dao gol u 90. minutu. Sticajem okolnosti, baš na stadionu u Poljudu. Važio je za strogog trenera, forsirao je jake treninge, ali mene je voleo i bili smo u super odnosima. Nisam imao nikada problem sa trenerima u Hajduku, mada su mi najviše prijali Joška Skoblar i Pero Nadoveza".
Očajna sezona Hajduka kulminirala je sramnim suzavcem na utakmici protiv Marseja i četvorogodišnjim proterivanjem ’bilih’ iz svih evropskih takmičenja.
"Izgubili smo u Francuskoj sa 4:0 i nije bilo realno da očekujemo čudo u revanšu. Marsej je imao fenomenalan tim sa Papenom, Điresom, Tiganom… bili su tu nemački internacionalnci Alofs i Ferster. U Splitu je utakmica krenula kako treba, iznudio sam penal koji je Asanović pretvorio u vođstvo… posle sam povisio na 2:0, ali je bilo suviše kasno… igrao se 83. minut… Navijači su bacili suzavac, plakali smo bežeći u svlačionicu. Nemački sudija Diter Pauli je dozvolio da se utakmica završi, ali je UEFA registrovala 3:0 u korist Marseja i Hajduk je drastično sankcionisan zbog nereda na tribinama".
U Splitu je stekao prijatelje za ceo život.
"Varvodić me zove svakog 26. juna i prvi mi čestita rođendan. U principu, Hajdukovci me više zovu nego ovi iz Zvezde. U Splitu sam upoznao i svoju prvu suprugu, Editu Perković, nekadašnju rukometašicu Dalme. Sa njom imam sina Marka i kćerku Moniku koja živi u Splitu i dobila je ime po teniskoj šampionki Moniki Seleš. Marka sam nazvao po Van Bastenu, holandskom asu koga sam mnogo cenio i koga sam smatrao prototipom vrhunskog napadača. Marko je trenutno u Barseloni, završio je sportsko pravo i planira da se vrati u Beograd jer mu je želja da se zaposli u pravnoj službi Crvene zvezde".
TOP 11 – Branko MILJUŠ (odbrana)
"Kada bih tražio igrača za atmosferu u svlačionici, verovatno bih izabrao Tipurića, Setinova ili Zdenka Adamovića. Oni su bili najveće šaljivdžije u ekipi. Planirao sam Jarnija, Šurjaka, Baku Sliškovića… mnogo je tu kandidata… Bokšić je bio mlad, ali ubedljivo najveći talent u toj generaciji… tehnika, brzina, skok igra, osećaj za gol… sve na vrhunskom nivou. Često idem kod njega u Makarsku, uvek me lepo dočeka, ugosti, kako to dolikuje velikim drugarima. Ne smem da preteram sa igračima Hajduka, da bi ostalo mesta za ove druge sa kojima sam igrao tokom karijere. Staviću Miljuša koji po više osnova ispunjava uslove da bude u mojih TOP 11. Pre svega reč je o izvanrednom defanzivcu, bočnom igraču koji je još u to vreme igrao moderan fudbal. Veoma prijatna osoba, provodili smo mnogo vremena zajedno, šetali rivom, razmenjivali mišljenja… ostali smo veliki prijatelji, čujemo se i sarađujemo i dan danas".
…
SUTJESKA 1985 – 1986
Kandidati iz Sutjeske:
Golmani: Goran Živanović
Odbrana: Miloš Drizić, Radoman Grbović, Milovan Marušić, Slavenko Kuzeljević
Vezni red: Perica Adžić, Miomir Bakrač, Marko Nenezić, Dragan Popović, Nikola Rakojević, Ranko Zirojević, Željko Vuković, Brajan Nenezić
Napad: Željko Bajčeta, Žarko Drašković
…
Bata Đora je rekao ’hajde u Nikšić’ i morao je da posluša.
"Đorić me je vodio u mlađim kategorijama Zvezde i bio sam baš vezan za njega. Ispostavilo se da sam napravio potez karijere, sjajna odskočna daska za povratak u Hajduk. Veležu sam na jednoj utakmici četiri puta zatresao mrežu, postigao sam 20 golova i borio se do poslednjeg kola sa Čopom za naslov prvog strelca lige. Znate svi šta se dešavalo u završnih 90 minuta prvenstva, kada je Šajber poništio rezultate i napravio revoluciju u jugoslovenskom fudbalu. Mi smo igrali crnogorski derbi protiv Budućnosti kojoj je trebao bod za opstanak u ligi. Završilo se 5:5, dao sam tri gola i najiskrenije vam kažem da nisam imao nikakvu informaciju o dogovoru dva kluba. Čak su i golovi bili lepi, jedna sam dao iz okreta. Posle su nas vratili sa odmora da odigramo ponovljenu utakmicu, opet je bilo nerešeno 1:1, nisam dao gol… dakle, samo sam ja bio na gubitku, jer je Čop završio na prvom mestu liste strelaca“.
…
TOP 11 – Miloš DRIZIĆ (odbrana)
"Đora je napravio genijalan potez i pomerio Drizu sa štopera na centarfora. Bili smo fenomenalan tandem za koji nijedna odbrana u ligi nije imala adekvatno rešenje. Nadavao se golova te sezone, bio je drugi strelac tima i najzaslužniji za odlične rezultate Sutjeske. Obojica smo tresli Zvezdinu mrežu i na Marakani i u Nikšiću. U Beogradu smo izgubili 4:2, ali je kraj Bistrice bilo 2:2, iako smo do 77. minuta gubili 2:0. Matirao sam Ljukovčana minut pre kraja utakmice i posle su me prozivali da sam tim golom pokvario šampionske planove Crvene zvezde. Oni su kasnije uzeli titulu jer Partizan nije želeo da igra ponovljeni meč sa Željezničarom, ali je sud par godina kasnije presudio u korist crno-belih".
…
CRVENA ZVEZDA 1988 – 1989
Kandidati iz Crvene zvezde:
Golmani: Branko Davidović, Stevan Stojanović
Odbrana: Miodrag Belodedić, Milan Ivanović, Goran Jurić, Zlatko Krdžević, Ilija Najdoski, Slavko Radovanović, Refik Šabanadžović, Goran Vasilijević, Slobodan Marović
Vezni red: Enes Bešić, Dejan Antonić, Zoran Dimitrijević, Žarko Đurović, Boško Đurovski, Jovica Nikolić, Robert Prosinečki, Dejan Savićević, Dragan Stojković, Vlada Stošić
Napad: Vladan Lukić, Mitar Mrkela, Husref Musemić, Darko Pančev
Treneri: Branko Stanković, Dragoslav Šekularac
...
Zvezdi je davao golove gde god je stigao… u dresu Galenike, Hajduka, Sutjeske… u Zemunu, na Marakani, kraj Bistrice, na Poljudu… nisu imali kud nego da ga obuku u crveno-belo i reše se muka.
"Imao sam sjajne ponude iz Španije… Atletiko je nudio basnoslavnih 600.000 dolara, interesovala se i Barselona koja je poslala menadžere da me gledaju na utakmici sa Partizanom kada sam postigao oba gola za Hajduk. Nažalost, Miljan je bio tvrdoglav i nije mi dozvolio pre 28. godine da odem u inostranstvo. Krivo mi je jer nisu bili isti aršini za sve fudbalere, Radmilu Mihajloviću i Katanecu se izašlo u susret. Angažovao sam i advokata Vujina, ali ništa nije pomoglo. Potpisao sam za Zvezdu i ispunio dečački san, mada sam znao da ću na Marakani ostati samo jednu sezoni i posle otići van Jugoslavije".
Dok je još bio u Hajduku, njegov zemunski drugar Maza Vasilijević u jednom intervjuu za Tempo izjavljuje "Bursać je veliki Partizanovac i nadam se da ćemo uskoro zajedno zaigrati u tom velikom klubu".
"Haahahahaha… laže Maza, nisam sigurno! Ja sam Zvezdaš od malih nogu. Nego smo se družili često sa čuvenom braćom Banjac iz Zemuna, Željom i Veljom… oni su zakleti Partizanovci i stalno su navaljivali da potpišemo za crno-bele. Čim se približi prelazni rok ’ajde u Partizan, ajde u Partizan’. Sećam se tog intervjua, Maza je takođe pričao o Mercedesu koji je vozio u Radničkom iz Niša… da mu je to poklon od oca i brata koji drže plastičarsku radnju i da ’merdža’ na može da se zaradi od fudbalske plate. U pravu je, ja sam u Splitu vozio peglicu, a u Zvezdi golfa. Tek sam u Marbelji seo u Ferarija".
Prelaskom iz Splita u Beograd, uselio se u stan Gorana Jurića i postao komšija sa Piksijem i Mitom Mrkelom.
"Početak je bio dobar, igrao sam standardno u prvih 5-6 kola, dao prvenac protiv Rijeke u pobedi od 5:1… tu utakmicu sam počeo na klupi i u poluvremenu sam stao na gol da branim šuteve rezervnih igrača, što je publika ispratila ovacijama. Usledili su neki neočekivani porazi i Stanković je počeo da kombinuje sa sastavom. Musemić i ja smo delili minutažu, Pančev je bio u vojsci, Lukić je tek kasnije izbio u prvi plan kada je Šeki preuzeo trenersku palicu. Stalno pominjem Pančeva, da su me gađali loptama kao njega, bio bih ponovo najbolji strelac jugoslovenskog prvenstva".
Jedna od tužnijih sezona u istoriji Crvene zvezde (Vojvodina šampion, Partizan osvajač kupa), brzo bi pala u zaborav da nije bilo antologijskih duela sa Milanom u Kupu šampiona.
"Izbacili smo Dandalk sa dve lake pobede na startu takmičenja i onda naleteli na šampiona Italije koji je u tom periodu stvarao ekipu koja će narednih godina dominirati Evropom i svetom. A znate i sami da je sve počelo od beogradske magle. Odigrali smo fantastičnu utakmicu na San Siru, meni je prvi put u karijeri pripao zadatak da motrim na protivničkog beka (!?)… i odradio sam to veoma dobro, Tasoti nije imao opasne izlete ka našem golu. Imao sam i šansu u finišu meča, Barezi me je oborio i nisam uspeo da uputim šut ka golu Galija".
O revanšu iz dva čina i vrapci na grani znaju svaki detalj…
"Dejin gol, publika u transu, Milan sa igračem manje, Zvezda na korak od raja… i onda ta nesrećna magla… opet je Diter Pauli bio u glavnoj ulozi, kao na utakmici Hajduk-Marsej… samo što je sada morao da prekine i da sutradan ponovo izvede ekipe na teren. Hvala mu do neba što nije video onu loptu koja je pola metra bila u golu… doduše, niko na terenu to nije primetio… samo Maza Vasilijević i još 100.000 ljudi na tribinama (smeh). Zamenjen sam u drugom poluvremenu i nisam šutirao penal. Možda i bolje… oni su bili perfektni sa bele tačke, kao i ovi Škoti nedavno na istom stadionu. Šteta… velika šteta“.
Šeki je nasledio Staneta i preporodio Zvezdu, ali je bodovni zaostatak za Vojvodinom bio nenadoknadiv.
"Dobili smo ih u Beogradu sa 3:1, dao sam vodeći gol, kasnije su Piksi i Lukić rešili pobednika, Jokanović je samo ublažio rezultat. Nažalost, sličan scenario i u Novom Sadu, samo što je Vojvodina slavila sa 3:1, postigao sam taj počasni gol koji ništa nije vredeo i Zvezda je ostala bez titule. Da sam čuvao Mijića i Vujačića, možda bi ishod bio drugačiji (smeh), ali dosta sam glumio beka u Milanu, bilo bi previše. Niko nije očekivao da će Voša izdržati na čelu tabele do kraja prvenstva… doduše, imali su strašan tim sa Mihajlovićem, Jokanovićem, Šestićem… a i pored toga, ključnu utakmicu reše dva beka".
Pored titule, Zvezda je ostala i bez trofeja u Kupu Maršala Tita.
"Žreb nas je spojio sa Partizanom već u četvrtfinalu. Gubili smo na JNA 2:0 golovima Đukića i Vokrija, kada sam iskoristio jedan genijalan pas Piksija Stojkovića i vešto matirao Omerovića. Bio sam ubeđen da je taj gol dovoljan za osvajanje trofeja, naročito posle sjajnog početka revanša na Marakani. Vučićević je izgubio loptu na sredini terena, centrirao sam sa leve strane i omogućio Stošiću da postigne predivan gol. Desetak minuta nas je delilo od velikog slavlja, ali je Vokri još jednom iskoristio nepažnju naše odbrane i izjednačio rezultat. Crno-beli su posle dogurali do finala i deklasirali Velež sa 6:1".
…
TOP 11 – Refik ŠABANADŽOVIĆ (vezni red)
"Dvoumio sam se na poziciji zadnjeg veznog između Gudelja i Šabanadžovića. Sa Gudeljom sam duže igrao, ali ja mnogo volim Šabana. Jako zahvalan igrač, moderan tip defanzivnog veznog fudbalera. Imao je onu tešku povredu na Grbavici kada je udario glavom u kuk Zorana Sliškovića. Dugo se oporavljao i vratio se na teren jači nego ikada. Čujemo se često, živi u Sarajevu, sin mu igra fudbal i pokušavamo da mu nađemo neki klub gde bi mogao da nastavi karijeru".
…
TULON 1989 – 1990
Kandidati iz Tulona:
Golmani: Žak Songo, Mišel Etore, Stefan Porato, Luk Boreli
Odbrana: Luiđi Alfano, Alen Bed, Žan-Luj Berengije, Andre Blan, Filip Karvaljo, Bernar Kasoni, Frederik Pons
Vezni red: Filip Ancijani, Žerard Bernardet, Peter Boš, Patrik Kolot, Loran Kros, Fabijan Debote, Siril Makanaki, Patris Marke, Tijeri Pister, Fransoa Zaui
Napad: Đerđi Bognar, Siril Kases, Alen Kuriol, Džon Lamers, Patrik Revel
…
Francuzi su ga tražili još dok je bio u Hajduku.
"Roland Kurbis je dolazio u Split i hteo odmah da me odvede, ali propisi nisu dozvoljavali. Bio je strpljiv i to mu se isplatilo. Nije mi trebalo mnogo vremena da se adaptiram na novu sredinu, bljesnuo sam već u prvoj sezoni i sa 16 golova bio četvrti strelac francuskog šampionata. Papen je osvojio Zlatnu kopačku, a j sam ostavio iza sebe jednog Erika Kantonu, zatim Frančeskolija, Šifa, Zlatka Vujovića… Lako je bilo Papenu kad je pored sebe imao Krisa Vodla, jednog od najjačih veznih igrača koje sam u životu video. Imao sam zadovoljstvo da igram sa njim u mešanom timu Tulona i Marseja na revijalnoj utakmici protiv Sosijedada. To je neverovatno, gde god kreneš, on te pogodi sa loptom".
…
TOP 11 – Bernar KAZONI (odbrana)
"Pamtimo ga iz Barija, igrao je za Marsej u finalu Kupa šampiona protiv Crvene zvezde. Važio je za plejboja u Francuskoj, bio je veoma popularan. Izlazili smo svuda, provodili se… Ima u Tulonu još igrača koji zaslužuju mesto u TOP 11… taj Patrik Revel je bio odlično desno krilo… pa Makanaki, reprezentativac Kameruna… ili Peter Boš, moj veliki prijatelj, sada je na klupi Leverkuzena… baš smo se juče čuli, traži neko top pojačanje za nastavak sezone… razgovaraću sa Mrkelom, možda mu nekoga i preporučimo".
…
OLIMPIK LION 1990 – 1992
Kandidati iz Liona:
Golmani: Kristof Breton, Žil Ruset
Odbrana: Aleksandr Bes, Romarin Bilong, Mario Sorian, Paskal Fužije, Žan-Mark Knap, Loran Lazanj, Bruno NGoti, Erik Taborda
Vezni red: Abdelaziz Buderbala, Pjer Šavrondije, Džeki Kolin, Loran Debros, Silvan Deplas, Olivije Fere, Remi Gard, Bruno Henezio, Stefan Roš
Napad: Alen Bare, Ali Buafia, Roberto Kabanjas, Gijom Mason, Florijan Moris
…
Treba li uopšte isticati da ga je i Lion kupio jer im je kao igrač Tulona tresao mrežu kao od šale.
"I to mi je bio najlepši gol u dresu Tulona. Igralo se po kiši, prošao sam jednog igrača i pogodio suprotan ugao. Najteže mi je bilo protiv Nanta, tu sam vodio žestoke duele sa Marselom Desaijem, nije se znalo ko koga više bije. Lion se pojavio iznenada, u trenutku kad je Kurbis završio iza rešetaka zbog malverzacija sa transferima. Igrali smo neku revijalnu utakmicu u Parizu, kada je stigla vest o hapšenju trenera Tulona i Muslin je došao u hotel da me vodi kod sebe u Brest. Rekao sam mu da sačeka dok ne vidim sa svojim klubom šta i kako… vratio sam se u Tulon i zatekao opšte rasulo".
Ali nije prihvatio Muslinov poziv…
"Lion je poslao sportskog direktora Bernara Lakomba po mene u Tulon, brzo sam se dogovorio sa legendarnim predsednikom Žan-Mišel Olasom. Večitim predsednikom, evo ga i dan danas u predsedničkoj fotelji, neuništiv je. Čujemo se često, zvao me je da budem skaut Liona za balkanski region. Na klupi je sedeo Rajmon Domenek, ubijao nas je sa treninzima… tip trenera Branka Stankovića… dakle, ustajanje u pola četiri ujutro, vojnički režim… mada je i on trčao sa nama. Voleo sam fudbal najviše na svetu, ali su me ti naporni treninzi naterali da ga zamrzim. Jednom prilikom, stigao sam mrtav umoran u sportski kamp jer mi je Monika tokom noći imala jake grčeve… molio sam Domeneka da preskočim trening, nije hteo da čuje“"
Bilo je i na Žerlanu golova u stilu Miloša Bursaća…
"Za Lion sam dao možda i najlepši gol u celoj karijeri… ne mogu da se setim protiv koga, ali ima na jutjubu, može da se pogleda… primio sam loptu na grudi, golman mi je krenuo u susret, ja sam je bocnuo i lobovao ga. Krivo mi je što se u Kupu UEFA nismo zadržali duže od dva kola. Izbacio nas je Trabzon, iako sam u Turskoj odigrao fenomenalnu utakmicu, dao gol, namestio dva… Lion u to vreme nije bio ovo što je sada. U sećanju je i utakmica protiv Kana… pazi kakav tim: Zidan, Bokšić, Luis Fernandez, Belone, Aljoša Asanović… isključe nam golmana već u 10. minutu i koga će da menja, naravno špica. Priđem Domeneku i kažem ‘nema potrebe da vršiš izmenu, staću ja na gol’. Branio sam 80 minuta bez greške, proglašen sam u svim francuskim novinama za igrača utakmice".
…
TOP 11 – Remi GARD (vezni red)
"Bila su tri stranca u timu, Abdelaziz Buderbala, Paragvajac Kabanjas koji je dovođen u vezu sa Crvenom zvezdom i ja. Hteo sam da stavim Bruna Ženezija koji je danas trener Peking Guana, ali mi se Remi Gard više uklapa na sredini terena. Bio je kapiten ekipe, vrlo koristan igrač. Karijeru je završio u Arsenalu. Inače, Francuzi nisu imali problema sa Domenekovim treninzima, bili su vrlo odgovorni i disciplinovani" .
…
SELTA 1992 – 1993
Kandidati iz Selte:
Golmani: Santijago Kanjizares, Emilio Lopez, Mate
Odbrana: Agireču, Aleho, Atilano, Dadie, Goran Jurić, Mandija, Pači Salinas
Vezni red: Karlos Perez, Engonga, Hil, Moskera, Otero, Milorad Ratković, Sanroman, Visente Alvarez, Tito Vilanova
Napad: Vladimir Gudelj, Saliljas, Salva, Ursaiz
Treneri: Francisko Roho
…
Taman što je naučio francuski, morao je da promeni govorno područje.
"Vigo je bio primamljiva opcija i debitovao sam protiv Espanjola u porazu od 1:0. Ipak, utakmica zbog koje sam zauvek ostao u srcima navijača Selte, odigrana je 6. decembra 1992. godine u Pontevedri protiv Sosijedada. Bili smo kažnjeni zbog opšte tuče protiv Sevilje kada je pola ekipe dobilo crvene kartone… čak i Gudelj i Ratković, ja nisam… morali smo da budemo domaćini 60 km daleko od Viga i odabrali smo stadion Pazaron… mali, ali vrlo simpatičan objekat koji je te večeri bio ispunjen do poslednje mesta. Kiša je lila kao iz kabla, teren blatnjav, težak za igru… Oni vrlo nezgodni sa Mehom Kodrom u špicu, Tošakom na klupi…".
Po opštem kijametu u Pontevedri, najbolje se snašao zemunski ’Čovek od gline’.
"Ijaaaooooo, kako je pljuštalo… provala oblaka… Dao sam gol za 1:0, oni su ostali sa igračem manje, ali su ipak uspeli da izjednače rezultat i tako je bilo do finiša susreta. Onda sam iskoristio sjajnu asistenciju Saliljasa i po drugi put savladao golmana Sosijedada za konačan trijumf i euforiju na tribinama. Ćeću Roho me je grlio i ljubio posle utakmice, bodovi su nam bili od velike važnosti i zato se ti moji golovi pamte i dan danas u Vigu".
Pored dopijete na Pazaronu, valjda je bilo još nekih uspomena iz španskih dana.
"Apsolutno ste u pravu… pamtim i Nuriju".
Nuriju?
"Da, prelepu Španjolku zbog koje sam hteo da se razvedem (smeh). Šalim se, to je bilo između dva braka. Zbog Nurije sam se i posle Selte često vraćao u Vigo. Ne čujemo se više, tražio sam je po fejsbuku i nisam uspeo da je nađem. Jedna od onih žena koja…".
A Darija?
"Naravno, moja sadašnja žena sa kojom imam tri prelepe kćerkice – Bjanku i bliznakinje Lunu i Katju. Obožavam ih. Imam petoro dece, ja sam srećan čovek. Dariji je danas rođendan, sve najlepše ljubavi moja".
…
TOP 11 – Visente ENGONGA (vezni red)
"Radilica na sredini terena… sve je stizao i sve pokrivao. Posle je branio boje Valensije i Majorke i napravio sjajnu karijeru. Navijači su ga dizali u nebesa, Vigo je vatrena sredina i fudbaleri Selte imaju status bogova. Šteta što neću imati mesta i za Santijaga Kanjizaresa. Auuu, Kanji je opasan. Obožavao je Jugoslovene, izlazio sa nama, družio se… bio je fantastičan golman. Imao je onaj peh uoči Svetskog prvenstva 2002, kada je ispustio staklenu bočicu u kupatilu, rasekao tetivu na nožnom palcu i ceo Mundijal presedeo na klupi".
…
ANTVERPEN 1993 – 1994
Kandidati iz Antverpena:
Golmani: Ratko Svilar, Stevan Stojanović, Iv Van Der Straten
Odbrana: Didije Sežer, Niko Brekart, Gert Emerehts, Rudi Šmit, Geri De Graf, Rudi Tejmans, Vim Kikens
Vezni red: Karlo Lavinj, Krist Porte, Peter Van Haut, Roni Van Reti, Kubu Lembi, Hans-Peter Lenof, Nuredin Mukrim, Zolt Mužnaj
Napad: Vili Vinsent, Dragan Jakovljević, Kalman Kovač, Niko Klasen, Frensis Severens, Džon Alojizi
…
Posle Španije, Belgija… i opet jugo-kolonija na jednom mestu.
"Jakovljević, Svilar, Dika Stojanović… super ekipa, prava atmosfera. Tu je bio i Džon Alojizi, legenda australijskog fudbala. Davao sam lepe golove, igrali smo Evropu… sećam se gola protiv Maritima u 89. minutu za 2:0. Baš sam pre neki dan poklonio dres Maritima, stalno mi traže te dresove, sve sam ih podelio. Prošli smo Portugalce, ali nas je Salcburg izbacio iz Kupa UEFA i posle dogurao do finala sa Interom".
…
TOP 11 – Niko KLASEN (ofanzivni vezni)
"Reprezentativac Belgije, namestio mi je mnogo golova. Razmišljao sam i o Frensisu Severensu ili Hansu Lenofu… ali sam se sa Klasenom bolje slagao na terenu".
…
ATLETIKO MARBELJA 1994 – 1995
Kandidati iz Marbelje:
Golmani: Hozu Alegrija
Odbrana: Pedro Arozarena, Zigor Aranalde, Predrag Spasić, Da Silva, Dani, Antonio Čiko Lopez, Antonio Karo, Andoni Ajarza
Vezni red: Martin Domingez, Luis Merino, Anhel Mata, Hoze Karlos, Manolo, Endi Grej, Simo Krunić
Napad: Raul, Huan Karlos, Vladan Lukić, Rekena, Džulijan Douv
…
Poziv kontroverznog biznismena Boba Petrovića se ne odbija.
"Sezona u kojoj sam promenio najviše trenera… Šeki je otišao već posle 2-3 utakmice, a onda su se ređali kao na traci… Nene, Ramon Blanko, Miroslav Nestorović, Delfin Alvarez… pa onaj Englez Tomi Kolmen. Ali nije bilo loše. Boban je poslao privatni avion po mene, opet sam imao društvo nekoliko jugoslovenskih igrača… Simo Krunić, Vladan Lukić, Predrag Spasić… kasnije nam se pridružio i Veljko Paunović. Dao sam puno golova, ali mi je falio jedan da dobijem Ferarija. Boban je meni i Lukiću obećao specijalnu premiju ako damo određeni broj golova u sezoni. Luka je ispunio bonus i odmah otišao za Sopot da se pohvali lepotanom na četiri točka".
…
TOP 11 – Martin DOMIGEZ (vezni red)
"Dobar igrač, veoma zahvalan. Bio je i na širem spisku kandidata za špansku reprezentaciju".
…
Nije se dugo zadržao u Marbelji.
"Sreo sam Prekija Radosavljevića u avionu i prihvatio njegovu ideju da se oprobam u malom fudbalu u Americi. To je bilo nezaboravno… šest meseci u Kanzas sitiju… Amerikanci od toga naprave spektakl… igraš dva-tri minuta, izađeš napolje, pa opet na parket. Posle utakmice diskoteke, striptiz-klubovi… Da, u Americi sam se navukao na striptiz-klubove. Evo, veliki pozdrav za moju prijateljicu Branku Blek Rouz".
…
REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE 1985
Kandidati iz reprezentacije Jugoslavije:
Golmani: Živan Ljukovčan, Ranko Stojić
Odbrana: Mirza Kapetanović, Marko Elzner, Ljubomir Radanović, Vladi Čapljić, Branko Miljuš, Vladimir Vermezović
Vezni red: Ivan Gudelj, Jovica Nikolić, Nenad Gračan, Mehmed Baždarević, Dragan Stojković, Blaž Slišković
Napad: Haris Škoro, Zlatko Vujović, Milko Đurovski
Bio je drugi igrač u istoriji jugoslovenskog fudbala koji je kao igrač Sutjeske stekao status državnog reprezentativca (prvi je Vojin Lazarević).
"Miloš je doneo odluku da osveži navalu u finišu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Meksiku. Zaigrao sam protiv DDR-a, pogodio stativu i prečku… baš nismo imali sreće… Gračan promaši penal, Milko s pola metra prazan gol… izgubili smo 2:1 i ostali bez šansi za plasman na Mundijal. Andreas Tom nam je dao oba gola, a Škoro je samo ublažio poraz. Da sam se tada upisao u strelce, verovatno bih imao mnogo više nastupa za reprezentaciju Jugoslavije. Osim me nije voleo, to je jedino objašnjenje. Nije normalno da kod Milutinovića debitujem kao igrač Sutjeske, a posle kao vodeći strelac francuskog prvenstva ne dobijem nijedan poziv. Jakovljević u Nantu dva gola, ja u Lionu 16, njega zove, mene ne. Bilo je tu i ključa, mora Kataneca, mora ovog, mora onog… a imao je i svoje ljubimce poput Piksija, Zlatka Vujovića…".
Obrni-okreni, ubeležio je posle DDR-a još samo jedan nastup za Jugoslaviju i to u meču bez rezultatskog značaja protiv Francuske.
"Opet nam je Platini presudio sa dva gola, kao i na Evropskom prvenstvu 1984. godine kada je dao sva tri. Francuzi su izveli najjači tim… sa Batsom na golu… Amoros, Luis Fernandez, Batiston, Tigana, Žires, Ture, Rošeto… cela ona ekipa koja će u Meksiku dogurati do polufinala Svetskog prvenstva. To mi je najveća žal u karijeri, što nisam išao u Meksiko. Bila bi velika privilegija pratiti na licu mesta kako veliki Dijego Maradona gazi ka tituli prvaka sveta. Iako sam igrao protiv mnogih igrača vanserijske klase, poput Zika, Platinija, Falkaoa… Dijego je ipak nešto posebno. Najbolji svih vremena. Igrao sam sa Seltom protiv njegove Sevilje… tu nema taktike, nema striktne markacije… igraš i šta ti bog da".
…
TOP 11 – Mirza KAPETANOVIĆ (odbrana)
"Uslovljen sam deficitom na odbrambenim pozicijama, inače bih stavio baku Sliškovića. Mirza je bio član šampionske ekipe Sarajeva iz 1985. godine. Vrlo pouzdan igrač, izvršavao je zadatke u defanzivi i ulivao sigurnost timu".
…
Nedostaju još golman i trener.
…
TOP 11 – Stevan STOJANOVIĆ (golman)
"Moj Dika… mnogo ga volim i često sam kod njega u kafiću na stadionu Zvezde… sednemo, pijemo kaficu, pričamo… Bio sam u Bariju kad je odbranio penal Amorosu. Ujak Sava je bio stjuart, išli smo avionom i bodrili Zvezdu sa tribina Svetog Nikole. Video sam se pre utakmice i sa mojim Kazonijem… Dika je veliki čovek, ljudina… Meni je žao što sam požurio iz Zvezde, možda bih i ja bio akter istorijske utakmice sa Marsejom. Razume se, bez hvatanja za penal (smeh)“.
…
Kandidati za trenera:
Ivan Čabrinović, Pero Nadoveza, Sergije Krešić, Josip Skoblar, Ivan Katalinić, Ivan Vucov, Marin Kovačić, Milovan Đorić, Branko Stanković, Dragoslav Šekularac, Roland Kurbis, Rajmon Domenek, Ćeću Roho, Miloš Milutinović.
…
TOP 11 – Milovan ĐORIĆ (trener)
"Tu je samo jedna dilema, Kurbis ili Đorić. Ali, ipak Đora. Njega voliš ili ne voliš, nema sredine. Ja ga volim jer je imao ključni uticaj na razvoj moje karijere. Kurbis je ipak mnogo opasan tip. Čak su ga i ranjavali na Korzici… druži se sa kriminalcima… ma znaš kakav lik… vodio nas je u diskoteke, kockarnice… ode u kazino i potroši 150.000 dolara za noć. U striptiz-barove? Ne, to nije zanimalo ni Kurbisa ni Đoru (smeh)".
…
Miloš BURSAĆ – Mojih TOP 11: Stojanović – Miljuš, Drizić, Kazoni, Kapetanović – Šabanadžović, Engonga – Domingez, Gard, Klasen – Santrač. Trener: Milovan Đorić.
"Da li je moguće da sam izostavio Piksija i Deju!? Auuuu… pa to je greh. Ali, nema veze. Oni su neka druga dimenzija. Sećam se utakmice sa Voždovcem, kada je Stanković ušao u sukob sa Stojkovićem… nešto oko trake i broja… pucalo je iz svlačionice, ali se vrlo brzo smirilo i Piksi je postao vedeta Crvene zvezde. Dejo je takođe genije na neki svoj specifičan način. Bio sam gost kod njega u Milanu, uživao u onim bravurama koje su Italijane dovodile do ludila. Verovali ili ne, Savićević i ja smo odigrali samo jednu utakmicu zajedno u dresu Crvene zvezde… i to baš protiv Milana“.
Miloš Bursać – Čovek od blata koji spašava živote svojih saigrača!