VELIKI BORAC

SINIŠINA BOLNA ISPOVEST O RATU I BOLESTI: Više puta sam sanjao svoju sahranu, nije sramota plakati!

Autor Ana Božović Izvor mondo.rs

"Nikada nisam izgubio nadu, sve sam to povezao sa svojom željom za borbom"

Izvor: MN Press

Legenda srpskog fudbala Siniša Mihajlović prošao je kroz težak period u poslednjih godinu i po dana. Borio se sa opakom bolešću (akutna leukemija) i pobedio, a u intervjuu za italijanski "Skaj" govorio je o detaljima iz života.

"Život je fantastična stvar, pogotovo kada prolazite kroz nešto kroz šta sam ja prolazio. Onda uživate u svakom momentu, u svakom detalju", kazao je Mihajlović.

"Praktično sam rođen dva puta. Prvo u februaru 1969. godine, a onda 50 godina kasnije. Videti jakog čoveka da plače je posebna stvar, sa bolešću sam naučio da iznosim svoje emocije, naučio sam da plačem i nije me sramota toga", dodao je trener Bolonje.

"Nikoga ne bi trebalo sramota da bude. Pre toga, sve sam držao u sebi, onda sam shvatio da je plakanje dobra stvar, kao i pokazivanje ljubavi prema ljudima".

Mihajlović je pred početak sezone 2019/20 objavio da boluje od leukemije, ali je i pored toga ostao na klupi Bolonje. Tri puta je bio hospitalizovan, išao je na hemoterapije i transplantaciju koštane srži, da bi konačno čuo lepe vesti - pobedio si bolest!

Ipak, bilo je u tom periodu i loših trenutaka za njega...

O CRVENOJ ZVEZDI

"Najbitnije sećanje je svakako osvajanje Lige šampiona sa Zvezdom, mojim omiljenim klubom. Ta pobeda u ne može da se uporedi ni sa jednom drugom", naglasio je Siniša Mihajlović u intervjuu za italijanski Skaj.

"Sanjati svoju sahranu, nekoliko puta, je veoma čudno. Nikada nisam izgubio nadu, sve sam to povezao sa svojom željom za borbom. Hranio sam svoju hrabrost. Naravno, doktori su imali veliku ulogu u svemu tome jer bez toga bih bio hrabar, ali ne bih uspeo", poručio je veliki borac Mihajlović koji je ponovo upitan i za ratni period u Jugoslaviji tokom devedesetih.

"Voleo bih da se ne sećam ničega iz ratnog doba, a u drugu ruku voleo bih da se sećam svakog detalja do kraja mog života. U ratu nema pobednika i dominantna boja je crvena, boja krvi. Krvi nedužnih ljudi", zaključio je Mihajlović.