Može se za Kangu reći da je "ovakav i onakav", ali kada se njegova nepredvidljivost kanališe na pravi način - Zvezda ima fudbalera koji pravi ogromnu razliku.
Igrao se peti minut utakmice Crvena zvezda - Gent kada je Gelor Kanga stao kraj korner zastavice i podignutim rukama pozvao jedan od "specijala" Dejana Stankovića.
Pet-šest njegovih saigrača čekalo je loptu u šesnaestercu, spremali su se na centaršut, rvali se sa protivničkim fudbalerima, da bi Kanga na kraju, mimo svake logike, direktno iz kornera pokušao da savlada golmana Genta.
Nije bio ni blizu, a navijači kraj malih ekrana su uzdahnuli i pomislili "o, ne, evo ga opet…".
Odigrao je Kanga u dva mandata u Zvezdi do sada ravno 5.600 minuta i navikao je navijače da ima mnogo i "žutih". Delovalo je posle sebičluka iz kornera da je ovo još jedna od takvih utakmica, da će ponovo igrati za sebe i beskonačno cariniti loptu, ali se ispostavilo da je to bio skoro jedini nepromišljen potez koji je napravio u pobedi možda vrednoj i proleća u Ligi Evrope.
Sve ostalo što je učinio protiv Genta bilo je za aplauz, posebno ako se uzme u obzir da je do pre samo desetak dana bio pozitivan na korona virus.
Igrao je začuđujuće racionalno, možda i nikad zrelije u dresu Zvezde. Vrhunskim dijagonalama menjao je tempo utakmice, razigravao saigrače i znao kada da stane na loptu, a najvažnije od svega - shvatio da ne mora uvek sve oko njega da se vrti.
Konačno je Kanga odlučio da poštuje principe igre Crvene zvezde, nije gušio napade, pokušavao na sve načine da ispadne heroj - i to mu se vratilo.
Poslao je idealnu dijagonalu dugu 35 metara za Gobeljića na levoj strani, nastavio potom instiktivno da trči kako ga uvek "vuče" lopta, imao sreće da Ben promaši loptu, pa je na nju na kraju natrčao i "žabicom" doveo Zvezdu u vođstvo u 12. minutu.
Proslavio je kao da mu je pao ogroman teret sa srca, pošto mu je to prvi pogodak iz igre od povratka iz Sparte, a koliko mu je to energije dalo videlo se već u sledećim napadima…
Nastavio je da igra kao "na baterije", davao je miris i ukus igri Zvezde zajedno sa Ivanićem i Kataijem s kojima deli nagradu za igrača utakmice, a možda je svemu tome doprinela taktička disciplina - koju inače nikada nije imao.
Za njega može da se kaže da je "divlji" fudbaler, poruka iz Sparte je da ima mnogo mana zbog kojih nikada neće igrati u najvećim ligama, ali ima Kanga nešto što drugi nemaju.
Nepredvidljivost.
Upravo je to ono što pravi razliku na terenu, posebno kada se mnogi treneri trude da "ukalupe" igrače i od njih zahtevaju da ne rade ništa mimo naredbi, a izgleda da je Stanković uspeo da pronađe balans između onoga što Kanga treba da radi - i onoga što mu niko neće braniti.
Možda je tajna u drugačijem, drugarskom odnosu koji Stanković ima sa igračima…
Od početka mu je prišao s divljenjem, hvalio ga i kad ne zaslužuje i zbog toga mu je Kanga poverovao da bi malom promenom u igri svi zajedno mogli da profitiraju.
Tako je protiv Genta konačno smanjio radijus kretanja, prihvatio je da ne mora da dolazi kod štopera i poput kvoterbeka šalje lopte u dubinu, već je čekao da oni urade svoj posao.
Zvezda je zbog toga imala igrača više u veznom redu, više je bio desetka nego osmica, dozvolio je Ivaniću da preuzme veću odgovornost u izgradnji napada, dok se on više nudio između linija, uskakao na mesta koja je svojim kretanjem otvarao Falćineli…
I ne samo to, kada je počeo da gubi snagu u drugom poluvremenu, opet da ponovimo zato što je pauzirao zbog korona virusa, Kanga je odlučio da smanji rizik u svojoj igri. Bilo je izgubljenih lopti, ali je čak i pomogao u odbrani fantastičnim uklizavanjem, što se zaista retko može videti od njega, pa su i najveći kritičari Gabonca - među kojima je i pisac ovih redova - morali da kažu svaka čast.
Delovalo je da je Kanga, možda i prvi put od kada je u Zvezdi (ili karijeri?), shvatio da je fudbal timska igra i da je za dobro čitave ekipe da ne "gnjavi" loptu kada god stigne.
Ipak, zadržao je i dozu "kangaizma". Ona je u malim dozama plodonosna za Zvezdu, u velikim i smrtonosna, pa su upravo njegovi lucidni i neočekivani potezi napravili razliku u korist crveno-belih kao protiv Krasnodara, a ne na štetu kako je mnogo puta do sada znalo da bude.
Fudbalski bezobrazluk koji Kanga poseduje naljutio bi sve stroge trenere, ali možda je Stankovićevo razumevanje za "bubice" ono što će njegovu igru podići na naredni nivo.
Kada je lopta kod njega ni gledanje u pasulj ne bi pomoglo da se pogodi šta će biti njegov naredni potez, samo…da li je to na kraju bitno?
Zvezdi je jedino potrebno da kada povuče oroz - pištolj bude uperen u protivnika.