"Bio je čista životinja, ali je to nažalost kratko trajalo", pričao je Zlatan Ibrahimović o Adrijanu, napadaču koji je bio predodređen da bude najbolji na svetu, ali nije uspeo. Jedan događaj je sve promenio za njega...
"Adri, ti si čoveče mešavina Ronalda i Zlatana Ibrahimovića. Da li si svestan da možeš da postaneš najbolji fudbaler ikada?", govorio je Ivan Kordoba jedne večeri u hotelskoj sobi "Imperatoru", ali bilo je već prekasno da bi ga vratio na pravi put.
U tužnim očima Adrijana Leitea Ribeira više nije mogla da se vidi strast za fudbalom. Depresija se već odavno uvukla pod kožu, alkohol je neprestano plovio kroz njegovu krv, a u mislima mu je odzvanjao telefonski poziv koji ga je presekao 3. avgusta 2004. godine. Od dana kada mu je saopšteno da je otac Almir preminuo, više ništa nije bilo isto.
"Bili smo zajedno u sobi kada je telefon zazvonio", prisetio se kapiten "nerazura" Havijer Zaneti noći koja je od Adrijana napravila drugog čoveka.
"Zalupio je telefonskom slušalicom iz sve snage i počeo da vrišti. Ne možete ni da zamislite kakav je to zvuk bio. I danas me od toga podilaze žmarci",govorio je Zaneti koji kaže da je pokušao da ga izvuče iz ambisa depresije, ali nije uspe. Ni on, a ni bilo ko drugi.
"To je moj najveći poraz u životu. Osetio sam se bespomoćno".
Samo devet dana pre nego što je tada 22-godišnji Adrijano saznao da će dalje kroz život morati bez oca, čoveka koga je voleo najviše na svetu, plakao je od sreće na stadionu u Limi. Bio je najbolji fudbaler i strelac Kopa Amerike i Brazilu je doneo novi trofej. Sedam golova, uključujući onaj za izjednačenje u 93. minutu finala protiv Argentine, pa gol sa "kreča" u penal-seriji…
"Ovo je za mog oca. On je moj najveći prijatelj, moj partner… Bez njega sam niko i ništa".
Nova fudbalska zvezda je rođena, delovalo je da ne postoje limiti za napadača Intera, trebalo je da naredna decenija pripadne njemu. Međutim, samo devet dana kasnije dobio je poziv da otac Almir (45) nije uspeo da se oporavi od srčanog udara.
"Adrijano je imao oca koji ga je pazio i držao ga na zemlji, pod kontrolom", prisećao se Havijer Zaneti kobnog trenutka iz avgustovske noći.
"Od tog dana predsednik Masimo Morati i ja smo ga gledali kao mlađem brata. Nastavio je da igra fudbal, davao je i dalje golove i posvećivao ih ocu gledajući u nebo. Ipak, posle tog telefonskog poziva ništa nije bilo kao ranije".
A, šta je bilo do tog trenutka?
"L'Imperatore" je kao klinac stigao iz Flamenga u Italiju i posedovao je praktično sve fudbalske kvalitete potrebne jednom napadaču. Bio je snažan, brz, umeo je da dribla, da šutira glavom, da igra leđima, prosto nije bilo segmenta igre u kome biste mogli da mu nađete manu.
Još kao tinejdžer je dao gol protiv Real Madrida u prijateljskoj utakmici i Havijer Zaneti je taj trenutak opisao kao "deža vi" i zamalo je bio u pravu: "Mislio sam evo nama novog Ronalda!".
Gužva je bila u napadu, Inter ga je prvo poslao u Fiorentinu, pa odlučio da ga "deli" sa Parmom, a nakon što je izdominirao "Kalčom" za sezonu i po - odlučili su da ga vrate na "Meacu" i pruže mu šansu kod Zakeronija i Manćinija. Bio je to pun pogodak…
Dao je 59 golova u naredne dve i po sezone, ali polako je počeo da shvata da mu to ništa ne znači kada nema oca da mu čestita posle utakmice.
Čašica je u to vreme delovala kao spas, noćni provod je pružao šansu da se zaborave problemi, a fudbalska karijera je trpela zbog toga. Sve češće je bio van terena zbog povreda, počeo je da se goji i gubi fokus. To više nije bio "Imperator".
Dolazio je pijan na treninge posle burnih noći, Inter je pokušavao da sakrije od javnosti da je Adrijano pošao stranputicom, ali fizički izgled je sve otkrivao…
"U to vreme sam se osećao srećno samo kada bih pio. Mogao sam da zaspim samo ako sam bio pijan. Moj trener Roberto Manćini i saigrači su primetili da sam dolazio mamuran na treninge. Plašio sam se da zakasnim na treninge, tako da nisam ni spavao posle provoda i dolazio bih direktno na trening, uveliko pijan", pričao je Adrijano pre tri godine otkrivši da je spavao u prostorijama medicinskog osoblja dok su iz kluba lagali da ima probleme sa mišićem.
Problemi su sada već bili očigledni, Inter je shvatio da ga je izgubio, a ma koliko se navijači nadali da bi mogao da bude "stari", Adrijano je sve više tonuo u ambis depresije i alkoholizma.
Poslali su ga nazad kući, da proba da nađe formu u Sao Paulu, odnosno da ponovo probudi želju za igranjem fudbala među svojim narodom. I to je bila greška, to je samo značilo da se vrati u "kandže" prijatelja ogrezlih u kriminalu, od kojih ga je otac držao dalje dok je bio živ.
Neki od njegovih najbližih drugara bili su članovi narko-bandi, neki i u "Crvenoj komandi" (Comando Vermelho) koja važi za jednu od najozloglašenijih u Brazilu.
Svi oni su zajedno igrali fudbal kada su bili mladi, samo je Adrijano izabrao sport, a oni kriminal. Bez obzira što je bio jedan od najboljih napadača sveta, njihovi putevi su se ubrzo ukrstili, Adrijano se s njima osećao srećnije nego na fudbalskom terenu.
"Ozbiljna je situacija, nije šala. Nije to nedisciplina, ali neću da komplikujem. Tužan sam, nisam ljut, ali ne mogu ništa da pričam. Videćemo šta će biti. Više me brine Adrijano kao osoba nego fudbaler...", pričao je Murinjo o Adrijanu 2009. na početku priprema.
Poslednje znake fudbalskog života pokazao je u dresu Flamenga davne 2010. godine.
Od tada su gojaznost (sećate se kada ga je Mihajlović sa saigračima iz Intera vodio na pljeskavicu u Beogradu?) i nezdrav život učinili da još samo 21 put istrči na teren u opremi Rome, Korintijansa, Paranensea i Majamija.
Napadač poznat po najjačem šutu u istoriji video-igre Pro Evolution Soccer postao je lokalni alkoholičar koji je svoju zabavu našao u favelama, okružen kriminalcima i drogom.
"Depresija i alkohol su deo njegovog života od smrti oca. Sada je usamljeniji nego ikada. Možda njegov nalog na Instagramu pokazuje da je stalno okružen ljudima, ali je usamljen, veoma je tih. Izgubio je odavno želju za fudbalom", pričao je pre nekoliko godina za "Four Four Two" njegov prijatelj iz detinjstva koji nije želeo da bude imenovan.
Nikada nećemo saznati šta bi se desilo sa Adrijanom da je otac poživeo bar malo duže, ali nikada nećemo zaboraviti onih nekoliko sezona u "Kalču" kad je bio nadmoćniji od svih.
"Igrao sam sa velikim šampionima, igračima koji su odmah 'vau' i onima kod kojih se vidi talenat i postaju 'vau', ali sam za jednoga mislio da može mnogo više i to nije uspeo. To je bio Adrijano u Inter. Kada sam došao u Inter prvo sam rekao predsedniku da zahtevam da igram s njim. On je bio životinja. Mogao je da šutira iz bilo koje pozicije, niko nije mogao da mu uzme loptu, da startuje na njega…".
"Bio je čista životinja, ali je to nažalost kratko potrajalo", pričao je Zlatan Ibrahimović.