Ulog je pehar!
Više od 10 godina navijači Intera čekali su da njihov tim igra veliko, evropsko finale i konačno su dočekali.
Minula decenija ni izbliza nije prošla uspešno kako im se učinilo da će biti kada su Žoze Murinjo, Dijego Milito Dejan Stanković i ekipa u maju 2010. na "Santjago Bernabeuu" osvojili Ligu šampiona.
Umesto godina dominacije, usledile su godine pada, na momente i strmoglavog, tokom kojih su "nerazuri" osvojili samo Kup Italije 2011. i ništa više. Čak je i u Ligi šampiona napravio pauzu od 2012. do 2018.
Zbog toga večerašnje finale protiv Sevilje (21 čas, TV Arena sport) svakako nosi veću težinu navijačima, ekipi i klubu Antonija Kontea nego Andalužanima, koji su od 2006. do danas u proseku osvajali Ligu Evrope na svake tri godine,
Sevilja u svojim vitrinama već ima rekordnih pet trofeja drugog po snazi takmičenja (2006, 2007, 2014, 2015. i 2016), a večeras želi i šestu, na oproštaju legende Evera Banege (32) pred selidbu u Saudijsku Arabiju.
U prvoj sezoni pod Konteovim vođstvom, Inter je eliminisan u grupnoj fazi Lige šampiona kao treći na tabeli iza Barselone i Borusije Dortmund, a potom je u Ligi Evrope redom eliminisao Ludogorec (2:0, 2:1), Hetafe (2:0) i Bajer (2:1).
"Nerazuri" su završili sezonu kao vicešampioni, imaju osiguranu Ligu šampiona i da večeras ne pobede, a Antonio Konte je nakon poslenje utakmice i pobede protiv Atalante u gostima podigao temperaturu optužujući upravu da ne podržava dovoljno njegove igrače.
Rukovodstvo kluba, na čelu sa mladim biznismenom Stivenom Žangom, doputovalo je u Nemačku i stalo uz trenera i igrače, kao simboličan gest da će sve biti u redu i da će i sledeće sezone nastaviti zajedno. Možda i sa Lionelom Mesijem u timu?