Stanković je nastojao da sakrije koje je automobile vozio, kada je i cena novog "Urusa" postala povoljna ako zadovoljava njegovu strast. Odgovor na pitanje: "Šta sada voziš?" ostao je jednako neprijatan i kada je primljen u Interovu "Kuću slavnih".
Informacija o sudaru dva automobila na Autokomandi u popodnevnom špicu prošla bi potpuno neopaženo juče, jer to u Beogradu nije vest, već svakodnevica.
Tek nakon što se ispostavilo da je saobraćajku izazvao vozač Lamborginija, koji je potom nestao u daljini, pa se ipak vratio posle 15 minuta, informacija je postala vest.
One se uglavnom se završavaju konstatacijom da je "uviđaj u toku", međutim kada je tok uviđaja doveo do svedočenja o tome da je Lamborginijem u trenutku nesreće upravljao Dejan Stanković, vest je postala udarna.
To već nije bila svakodnevica, ni u popodnevnom špicu na Autokomandi, a verovatno ni u većim gradovima od Beograda, jer je reč o legendarnom fudbaleru i aktuelnom treneru evropskog prvaka iz 1991.
To je breaking.
Ova mala drama sa ulica prestonice završena je obrazloženjem da je Deki žurio na konferenciju za medije, za i da se zbog toga nije zaustavio, a potom i zajedničkom fotografijom njenih aktera, koja će izvesnom 44-godišnjem Hardiju Oliveru jednog dana poslužiti kao lepa uspomena na boravak u Srbiji.
Pežo 308, bez fara, u pozadini svakako nije njegova, već briga rent-a-kar agencije i osiguravajuće kuće, koja će već kontaktirati Stankovića kada bude došao trenutak da nadoknadi štetu. Kolika god bila, teško da će koštati više od "all-inclusive" tretmana, koji će Deki morati da uplati svom novom ljubimcu na četiri točka.
Fotke sa mesta na kom se razdvajaju putevi zvezdaša i partizanovaca otkrile su nam da je Stanković od skoro ponosni vlasnik prvog "terenca" konstruisanog u čuvenoj radionici kraj Bolonje, Lamborginijevog odgovora na Bentlijev koncept "Bentayga", koji je učinio da Porše "Cayenne" zaliči na srednju klasu SUV vozila.
Novi "lembo" nazvan je "Urus", prema robusnoj rasi bika istrebljenoj 1627. godine, kada je u Poljskoj uginuo poslednji primerak ove vrste. Od predaka je, pored imena, veličine i surove snage, nasledio i status, jer je "ūrohso" za stara germanska plemena predstavljao simbol moći i hrabrosti.
Preveden u savremena merila vrednosti, status vlasnika Lamborginijevog "terenca" od 650 konjskih snaga, koji do 100 kilometara na sat ubrzava u vremenu mnogih super automobila, odnosno 3,6 sekundi, podrazumeva ne samo stil života - već i standard življenja, koji čini da 183.000 evra i dalje ne predstavlja visoku cenu pri izboru novog automobila.
Koliko nije krio da su mu automobili stast još od vremena kada je linijom "18" išao ne treninge Crvene zvezde i izlazio na stanici, udaljenoj 50-ak metara od mesta na kom je napravio udes, toliko je Stanković nastojao da sakrije koje je automobile vozio, kada je i cena novog "Urusa" postala povoljna ako zadovoljava njegovu strast.
Prvi put o tome javno je govorio u Mondo podkastu "Sve u 16", u vreme kada je bio "samo" lični savetnik predsednika UEFA, mnogo pre nego što je i pomislio da će na treninge Crvene zvezde dolaziti istim putem, ali kao njen trener.
"Kao fudbaler sam sve vozio, samo helikopter nisam vozio", rekao je, a potom malo zastao i pokazao da ni status legende svakog kluba u kom je igrao i rekordera po broju nastupa reprezentacije svoje zemlje - ne znači da je odgovor na pitanje: "Šta danas voziš?" rutinska stvar.
"Ne volim o tome da pričam, to je nešto lično. Nisam kupio auto zbog nekog drugog, kupio sam ga zbog mene", rekao je, svestan da auto kupljen jednom mesečnom platom i dalje košta 270.000 evra, iako je od novca sakupljenog za Obrenovčane kojima su poplave odnele krov nad glavom mogao da kupi još dva.
"Vozim Bentli 'GT Continental' sada, koji je stvarno lep auto, sportski auto…", izgovorio je nevoljno član Interove "Kuće slavnih", koji je ovu čast zaslužio mnogo pre 2012, kada je zbog teške povrede Ahilove tetive tražio da njegovih tri miliona evra po sezoni neto, postane tri miliona bruto za klub u kom je želeo da završi karijeru.
Na to ga je obavezao samo lični utisak da je to previše novca kada odigrate tri utakmice za godinu dana. U ugovoru je pisalo sve suprotno, da je to plata po meri osvajača Lige šampiona, veterana iz 15. sezone Serije A, sa devet i po godina staža u fudbalskim bitkama za crno-plave boje.
Ne želeći da one izblede pre vremena, Stanković je ostavio na stolu još toliko, neto, odlukom da završi karijeru godinu dana pre isteka ugovora, kako bi Stefanu, Filipu, Aleksandru ostalo lepše sećanje na tatu u dresu "nerazura", a Ana manje brinula zbog povratka njenog supruga na teren u 35. godini, posle najteže povrede u sportu i dvostruke operacije.
Častila ga je Harli-Dejvidsonom za rođenden, zapravo kultnim modelom "Night Rod", koji za Stankovićeve standarde vredi daleko više od 15.000 evra… čak i kada stoji u garaži.
Priznao je to u našem studiju, kada je na pitanje o najdražem trofeju u karijeri odgovorio sigurnije nego što ga je Ugo Skonokini provozao na njegovom "harliju":
"Ana".
To je stil.