Srpski stručnjak otkrio i neke manje poznate detalje svoje karijere.
Siniša Mihajlović pobedio je u bici protiv leukemije, a praktično za sve to vreme je radio svoj posao i vodio Bolonju.
Hrabar i neustrašiv kakav jeste, Miha je izdržao teške, agresivne terapije i sada može da priča o velikom, životnom trijumfu.
U intervjuu o svojoj karijeri, ali i životu, Mihajlovića je novinar portala "Korijere delo Sport" pitao da mu otkrije šta je to što na "Čizmi" nisu razumeli u vezi s njim.
- U Italiji ste mnogo godina, pa ste sada Italijan iako imate srpske korene. Šta nismo razumeli o vama?
"Vi ste ti koji me zovu 'narednik'. Dali ste mi taj nadimak koji prati čoveka i kada nije tačan. Kažu da sam gvozdeni narednik, ali to nije tačno. Ja sam osoba koja zna da je disciplina suštinski važna", rekao je Mihajlović.
Kao primer za to, poslužio se svojim iskustvom u reprezentaciji Jugoslavije. A, prvi sinonim na taj tim je ipak neuspeh da napravi veliki rezultat na Svetskom prvenstvu u Francuskoj.
Evo i zašto nisu uspeli, prema njegovom mišljenju.
"Nažalost igrao sam za reprezentaciju u kojoj su bili veliki šampioni, veliki igrači, igrali smo u najboljim timovima na svetu, ali kada smo igrali za reprezentaciju bili smo beznadežni jer nije bilo discipline. Svako je radio po svome. Zato mislim da je najvažnija disciplina. Ako postoje pravila, moraš da ih se držiš, ne možeš da ih ignorišeš. Posmatrano iz tog ugla, možda jesam narednik, ali takav sam i sa svojom decom dok ih podižem i odgajam".
Mihajlović je rekao da je strog, ali i emotivan i da se uvek rastajao sa svojim (sa)igračima u suzama i pod jakim emocijama.
"Postoje i momenti kada sam kao i svi ostali. Svih ovih godina, što kao igrač, što kao trener, u devet slučajeva od deset kada sam napuštao tim svi smo plakali. I ja i moji igrači, čak i kada sam strog prema njima. Naravno da umem da budem i nežan. Kada sam otišao iz reprezentacije svi smo plakali. Kada sam otišao iz Torina, 20 igrača je došlo u tri ujutru da me vidi. Isto je bilo i u Milanu, Kataniji…"
"Uvek sam imao dobar odnos sa igračima, a oni su bili vezani za mene. U timu od 25 igrača ima sa onih sa kojima se povežete više i onih sa kojima se povežete manje, ali imao sam dobar odnos sa većinom njih. Čak i danas sam srećan kada se sretnemo… Dakle, ako sam narednik, to je zato što volim disciplinu i pravila. Bez toga ne možete da dođete daleko"