Trofejni stručnjak penzionerske dane provodi na Zlatiboru.
Legendarni srpski trener Ljupko Petrović, koji se sa Crvenom zvezdom popeo na krov Evrope 1991. godine, penzionerske dane provodi na Zlatiboru.
Strast prema fudbalu i dalje ga drži, tako da sa uživanjem prati treninge ekipa koje borave na pripremama na poznatoj planini.
Među timovima koji se spremaju za predstojeću sezonu je i Borac iz Banjaluke, a Petrović je slobodno vreme iskoristio da pogleda trening "crveno-plavih".
Trofejni stručnjak, koji je osim evropske titule osvojio i brojne druge pehare, s oduševljenjem je pristao da porazgovara sa novinarima iz Banjaluke.
"Rođen sam u Republici Srpskoj, u Velikoj Brusnici u opštini Brod i često volim da posetim rodni kraj. Takođe, vojsku sam služio u kasarni 'Kozara' u Banjaluci, gde imam i veliki broj prijatelja, rodbine i vežu me lepe uspomene, tako da mogu slobodno reći da sam vaš", počeo je razgovor za banjalučku "Elta TV" 73-godišnji stručnjak, koji je trenersku karijeru okončao prošle godine u bugarskom CSKA iz Sofije.
Legendarni fudbaler Osijeka, koji je u karijeri još nastupao za Bafalo, Kanzas i Finiks, upravo je u omladinskim selekcijama hrvatskog kluba započeo trenerski put, koji će ga kasnije odvesti na krov Evrope i dalje.
"Fudbalska priča krenula je u Dardi, odakle sam, nakon što sam bio najbolji strelac treće lige, prešao u Osijek. Tu sam proveo 14 godina, gde sam postao najbolji strelac u istoriji kluba", kaže Petrović, koji se na zalasku trenerske karijere, sudbina je tako htela, vratio upravo u Osijek, gde je u Ligi Evrope vodio svoj CSKA.
"Iskreno, plašio sam da moj dolazak ne proizvede kontraefekat. Međutim, iznenadio sam se srdačnim dočekom. Ceo stadion je bio na nogama, nosim lepe uspomene i drago mi je što je tako. Mislim da sam zaslužio da budem tako dočekan, jer svoju mladost i najlepše godine života da sam Osijeku."
Veliki uspjeh koji je postigao sa Vojvodinom, sa kojom je postao šampion Jugoslavije 1989. godine, a zatim i izboren nastup u Evropi sa Radom, bili su signal ljudima sa "Marakane" da ga dovedu za trenera beogradskih "crveno-belih".
"Zvezda uvek traži najbolje trenere. Došao sam s Radom na JNA, pobedili smo Partizan, koji je bio kandidat za titulu. Pobedili smo Dinamo, Hajduk, sve u gostima. Bio je neko ko je to pratio - Dragan Džajić i Vladimir Cvetković. Nije bilo protekcije, političkih priča i sl. Jednostavno, rekli su da sam najbolji trener i da dolazim na 'Marakanu'. Iako su mi rekli da ne moramo biti prvaci Jugoslavije, mi smo to učinili. Cilj je bio da odemo što dalje u Evropi, a došli smo do samog kraja", ispričao je Petrović kako je došlo do saradnje sa Crvenom zvezdom.
Pamtiće se brojni uspesi, titule, trofeji, ali svakako pečat na karijeru bila je ta evropska kruna Crvene zvezde, koja će se večno prepričavati.
Upravo hotel "Palisad" na Zlatiboru, u kojem su smešteni fudbaleri Borca, bio je baza ekspedicije beogradskih "crveno-belih" pred put na istorijski pohod.
Put do evrpske titule vodio je od Grashopersa, preko Glazgov Rendžersa, Dinama iz Drezdena, minhenskog Bajerna, pa do finala sa Olimpikom iz Marselja.
ISPLJUVAN OD NAVIJAČA ZVEZDE
Kako je Petrović naglasio, možda i najteži je bio prvi korak protiv švajcarskog kluba.
"Imali smo dobre pripreme, ali loš start. Izašli smo previše komotno. Grashopers i njihov tadašnji trener Otmar Hicfild, pošteno govoreći, iznenadili su nas. Podbacio je naš stručni štab, na čelu sa mnom. Ja sam ih potcenio i desilo se to što se desilo. Dobro je što smo uspeli da izjednačimo u Beogradu, jer su oni zaslužili pobedu. Bila je to opomena, koja je stresla sve u stručnom štabu i igrače", priseća se Petrović, koji je čak bio spreman i da podnese ostavku, ali je Džajić bio uporan i rekao mu da se spremi za revanš.
"Bio sam ispljuvan od strane navijača Zvezde. Tada i nikad više. Očistio sam se, izašao pred novinare i rekao im: 'Mi smo bolji tim, idemo da ih pobedimo tamo'", rekao je Petrović i ispunio dato obećanje.
Nakon beogradskih 1:1, u revanšu potpuno druga priča. Zvezda je kao gost slavila ubedljivo 4:1 i izborila plasman u drugo kolo.
"Ušli smo u utakmicu kao vukovi. Sećam se da je Hicfild rekao Džaji: 'Lako mi je bilo u Beogradu, ne znam kako da igram danas'. Grashopers nije bio bauk, ali je imao pravog trenera koji je izvukao maksimum iz igrača u prvoj utakmici. Pokazali smo u revanšu da smo bolji, a utakmica u Beogradu ostala je kao opomena za naš dalji put, gde više ništa nismo prepuštali slučaju."
"KOCKAR" MAZA
Na putu ka finalu Kupa šampiona, dešavale su se brojne stvari, već "mali milion" puta prepričane, ali Petrović je za banjalučku TV otkrio i jednu zanimljivu anegdotu.
"Dragiša Binić, iako nije bio kapiten, bio je vođa, dođem kod njega u sobu i znam kakva je situacija. Ne sećam se pred koju utakmicu, pokucam na vrata, on me pusti u sobu i vidim njih trojicu kako sede. Karte su tu, iako sam Mazi Vasilijeviću rekao da ukoliko ga vidim još jednom da igra karte, isteraću ga. Kao da sam osetio nešto. Bina onako pokvaren, mangup, pozvao me da sednem s njima i rekao da ne kartaju za pare, nego onako. Bilo mi je čudno, vidim da me Bina nešto zadržava, a ne znam zašto. Pitam ga šta se dešava, zašto me zadržava, kao da hoće da kartam s njima. Odjednom, iz ormara ispada Maza i Bina mi kaže: 'Šefe, zato vas zadržavam'. Pitao sam zatim Mazu: 'Kakav si ti to muškarac? Pi*ka jedna. Kako da ti verujem?", prisetio se Ljupko kroz smeh ovog simpatičnog događaja, koji ipak nije ostavio veće posledice.
Usledila je serija pobeda i uspeha, te nezaboravno finale u Bariju, na stadionu "Sveti Nikola", gde je Zvezda na penale uspela da savlada francuski Olimpik.
"Darko Pančev uzeo je loptu, usledio je zalet, a ja sam Džaji rekao da za pet sekundi možemo biti prvaci Evrope. Stavio mi je glavu u krilo, a ja sam kroz prste gledao penal. Pančev je pogodio, išao sam terenom, ne znam ni sam kuda. Nisam znao ni da se radujem, šta treba da radim, ništa nisam znao. U tom trenutku svi smo bili u transu, u svom svetu. Doživeti tako nešto, a ostati normalan nakon svega, zaista je bilo teško", naglasio je Petrović.
Posle osvajanja Kupa šampiona, plan je bio da se tim Crvene zvezde znatno pojača. Razmišljalo se o Slaviši Jokanoviću, Davoru Šukeru, Robertu Jarniju...
Ipak, isprečila se "viša sila".
"Pred kraj prvenstva igrali smo sa Dinamom, a Šuker je ušao u kancelariju da me pozdravi. Tu je bio i Džajić, koji je tada rekao: 'Davore, tvoj trener hoće da dođeš u Zvezdu.' Šuker je odgovorio: 'Spreman sam, doći ću.' Ipak, usledio je rat, a da ga nije bilo, doveli bismo ga", kaže Petrović i nastavlja:
"Tu je bio i Jokanović, želio sam ga, a kasnije ga je doveo Partizan. Negde u potaji želio sam takvog levog beka poput Roberta Jarnija. Bio je najbolji u ligi. Džaji sam pričao o jednom, o drugom, ali o trećem nisam stigao. Nažalost, došlo je do rata i svi planovi su propali.".
ESPANJOL - NAJVEĆA GREŠKA
Posle osvajanja evropske titule, Petrović je napustio Zvezdu, na čije kormilo je, upravo po Ljupkovoj preporuci, seo Vladica Popović.
"Deca su mi bila u Osijeku kada je došao rat. Želeo sam da odem po njih i odvedem ih negde daleko. Nije se znalo ni kakvo će stanje biti u Srbiji. Prihvatio sam tada poziv Espanjola i napravio najveću grešku u životu. Da sam ostao, bilo bi to što bi bilo. Džaji sam preporučio Vladicu Popovića, koji je divan čovek, Zvedin čovek, igrač i trener i drago mi je što je i on imao udela u osvajanju svetske titule", zaključio je Petrović razgovor za "Elta TV".
Pogledajte kompletan intervju: