Kampa na portugalskom znači nadgrobni spomenik. Ali i nadgrobni spomenik može biti remek delo.
Na poziv Žozea Murinja, malo pre 49. rođendana, prihvatio je prvi posao u inostranstvu i otadžbinu napustio kao Luis Kampas.
Nije "tajpo", "campa" na portugalskom znači nadgrobni spomenik.
Pežurativni nadimak zaslužio je tokom dve decenije kopanja u borbi za opstanak na margini portugalskog fudbala, na čemu mu je malo ko bio zahvalan. Naprotiv.
Malobrojni navijači mnogobrojnih nekonkurentskih klubova u trenerskoj karijeri Luisa Kamposa smatrali su ga odgovornim ne samo za rezultate. Kampas je postao i zbog stila igre svojih timova.
O tome smo već pisali u subotu.
ZAŠTO KAŽEŠ JUNAJTED, A MISLIŠ NA TOTENHEM?
Dan kasnije, nećemo pogrešiti ako primetimo da Murinja više zanima do kada će čekati na dolazak Luisa Kamposa u Englesku, nego do kada će trajati pandemija korona virusa.
"Murinjo je više od kolege, on je više poput brata za mene. Znam ga jako dugo. On je divna osoba, pre svega. Za mene, to je najbolji trener na svetu. Fudbalu su potrebni ljudi kao što je Žoze. Verujem da će, zbog njegove energije i jakog karaktera, njegov naredni projekat biti vanserijski", govorio je sportski direktor Lila proškog oktobra, pre nego će Maurisio Poketino dobiti otkaz.
"Ako me Žoze bude zvao, naravno da ćemo razgovarati".
Nije ga novinar "Sky Sporta" to pitao slučajno. Tek se bio vratio iz Portugalije, gde je bio pozvan da dokumentuje veliki povratak velikog Murinja, a tamo je "u ofu" mogao da čuje necenzurisanu verziju priče o tome kako je sve puklo u Mančester junajtedu.
Murinjovu verziju, naravno.
Jedan od razloga bio je taj što, ni Glejzere, ni najvećeg rivala na mestu prvog saradnika, Eda Vudvarda, nije uspeo da urazumi i iščupa iz čeljusti prošlosti, a "Old traford" od 2013. živi prošlost odbijajući da se okrene budućnosti, prihvati kontinentalni model i zaposli sportskog direktora.
Jedini je iz velike šestorke koji ga nikad nije imao i jedan od dva koji ga trenutno nemaju. Drugi je Totenhem, koji je među prvima shvatio da je institucija menadžera devalvirala u modernom fudbalu, ali koji od 2015. i odlaska Franka Baldinija nije imenovao sportskog.
Možda, samo možda, je baš zato "Mu" posle drugog poraza u ratu sa savetnicima Romana Abramoviča birao klubove u kojima je Kamposova pozicija bila otvorena. Bar je tako verovao.
U Junajtedu se brzo uverio u suprotno, a onda ga je Danijel Livi podsetio da se ni vlasnici kapitala u Totenhemu neće tek tako odreći uticaja u svlačionici, pa je predsednik posle ekspresno završenih pregovora sa Lilom oko prelaska asistenta, Žoao Sakramenta i trenera golmana, Nunja Santoša, obustavio pregovore oko dolaska najvažnije karike…
"AKO SVE RADITE SAMI, ČEKA VAS KATASTROFA"
…Luisa Kamposa.
"Projekti kao što je Lilov mi pričinjavaju veliko zadovoljstvo. Imali smo mnogo problema kada sam došao. Dve godine kasnije, igramo Ligu šampiona i zaradili smo novac, takođe", govorio je jesenas nekadašnji Murinjov saradnik iz Real Madrida, odakle su morali da odu zajedno pod pritiskom "španske struje".
"Na sve to, radimo sa veoma talentovanim mladim igračima. To me čini srećnim", smeškao se, nakon što je Nikolu Pepea prodao Arsenalu za deset puta više novca od uloženog.
Uložio je osam miliona evra.
"Samo neka specijalna prilika bi me naterala da razmislim...", rekao je Kampos u ekskluzivnom intervjuu za "Sky Sports", objavljenom neposredno posle mini dokumentarca o Murinjovom rodnom kraju i ulici nazvanoj po njegovom imenu, blizu luke u Setubalu.
Kampos je tada pričao o Vudvardu, a zapravo se obraćao Liviju.
"Znam jako dobro situaciju u kojoj se nalazi Mančester junajted. Prema mom mišljenju, svakome je potreban sportski direktor. Zašto?", postavio je sam sebi pitanje i odgovorio:
"Treneru je potrebno vreme za razmišljanje o najboljem sastavu za narednu utakmicu, o pripremi svakog sledećeg treninga, ali i za suočavanje sa 'super' sujetnim fudbalerima. Zato su mu potrebni ljudi koji razumeju fudbal, koji imaju osećaja za ono što čini igru, jer je najbolji rad - zajednički rad".
Posle kraće pauze, ponudio je i objašnjenje zbog čega je njegov godinu dana stariji i daleko uspešniji kolega sa Fakulteta fizičke kulture preživljavao noćne more na "Teatru snova".
"Ako sve radite sami, čeka vas katastrofa".
POMISLIĆETE, VIDEO JE FABINJA U FLUMINENSEU? HA-HA...
Ovo su reči čoveka koji je danas poželjno društvo u "fancy" ložama najvećih stadiona sveta, ali je Luis Kampas morao sam kao vuk, ekonomskom klasuom, da obiđe planetu uzduž i popreko, više puta, kako bi se jednog dana u rodno Ešpozende vratio kao Luis Kampos.
Kilijan Mbape se nije dogodio tek tako. Da bi se na jednom transferu ostvario profit od 185 miliona evra bilo je potrebno obići Zemlju deset puta za 12 meseci. To je dovoljno da se stigne do Meseca.
"Video snimci su veoma važni", rekao je Kampos, objašnjavajući zbog čega u karijeri nije angažovao igrača bez da ga je video na delu.
Video i video - nije isto. Kao što nije isto gledati i videti.
"Ali, videti utakmicu uživo, osetiti emocije, atmosferu… Svaki put kada sam mogao da 'omirišem' igrača, doneo sam odluku koja je napravila razliku na kraju", rekao je Kampos.
Usledilo je pitanje na kog igrača je, danas, posebno ponosan.
Zamislio se kratko.
"Fabinjo", odgovorio je.
"On je u Liverpulu sada".
POZOVITE JIRGENA KLOPA, MARKO GRUJIĆ IMA BROJ
Pretpostavićete verovatno, kao i autor ovih redova, da je Kampos gledao najboljeg defanzivnog veznog na svetu u dresu Fluminenzea u nekom od brojnih srčanih derbija Sau Paula.
C! A-a.
"Sećam se Fabinja dok je igrao u malom, veoma malom klubu u Brazilu kada je imao 18 godina, a danas je šampion Evrope. To je velika stvar".
Taj mali klub… To čak nije bio ni klub kada je "Fab" nastupao za mlađe kategorije, iz kojih je 2012. prešao u omladinsku školu slavnog Fluminensea.
Paulinja je osnovana u junu 2004. u jednom od opasnih kvartova najvećeg grada, a prvu utakmicu u profi rangu "Time dos Gladiadores" odigrali su u januaru 2008, kada su debitovali u šampionatu Paulista…
…Serija D.
U replikama dresova Boke juniors, kluba koji igra na najlepšem stadionu na svetu ako pitate Kamposa, Paulinja je do danas dogurala do Serije B šampionata Paulista, u kom se takmiče samo klubovi iz Sao Paula i okoline.
Tamo je Luis Kampas prepoznao talenat nekog klinca, kojeg će nekoliko godina kasnije kao slobodnog igrača dovesti u Monako, a onda ga kao šampiona Francuske i polufinalistu Lige šampiona predati u ruke Jirgenu Klopu za simboličnu nadoknadu od 45 miliona evra.
Marko Grujić vam može dati broj, pozovite Jirgena i pitajte ga... Reći će vam da je vredeo svaki cent.
RADOVANJE SEKUND-DVA, PA TRK U TUNEL!
"Nije čudo što ga žele Čelsi i Milan. Kada pogledate igrače koje je doveo u Monako i Lil, kao i one koji su stasali tamo u njegovo vreme, jasno vam je zbog čega je na ceni. On je jedan od najboljih u poslu", govorio je jedan od Madridista koji nisu bili anti-Žoze struja, Aitor Karanka.
Kamposova kancelarija na "Pjer Moroju" je uvek puna gostiju, njegova stolica u loži je uvek zauzeta, ali znatno više vremena sportski direktor Lila provodi u trening centru, na omanjem stadionu, gde ne propušta nijednu utakmicu mlađih kategorija.
Kada sudija tri puta dune u pištaljku, poraduje se ustajući sa stolice ako je rezultat bio pozitivan, pruži ruku saradnicima i gostima, a onda silazi pravo u tunel kako bi čestitao i pozdravio svakog aktera utakmice.
Od ekonoma, do igrača koji nisu igrali.
Isto, samo bez radovanja, radi i kada rezultat nije pozitivan.
"Luisu ne promiču detalji. On je veoma predan i potražiće svaku informaciju koju je moguće pronaći. Čak i onu koju nije moguće pronaći. On je dinamičan tip, čije se ideje brzo i dogode. Poput vrhunskog zabavljača", govorio je Murinjov asistent iz vremena u Real Madridu, Žoze Moraiš.
"Direktan je, voli naporan rad, ali najvažnija stvar je što oseća neverovatnu strast prema fudbalu. Ali to ga ne čini nečovekom, naprotiv. Ima ljudsku stranu. Zbog toga izvlači iz igrača više od onoga što mogu", opisao je Ali El Omari svog nekadašnjeg trenera.
"O njemu lepo govori veliki broj igrača sa kojima je radio i radi".
Kako je radio kao trener, nije toliko bitno u poređenju sa onim kako radi danas, kao sportski direktor.
"Kreirao sam lični model skautiranja igrača", pričao je Kampos ove nedelje u intervjuu za magazin "Maisfutebol".
ZA SVAKU POZICIJU PO 9 IGRAČA, PA KOD PREDSEDNIKA...
"Ne volim skautiranje na lokalu. To je univerzalna stvar, jer je naš svet sve veći i veći, a globalizacija nije poštedela fudbal. Naprotiv".
Onda je naveo primer.
"Ako tog dana razgovaramo o desnom beku i, hajde neka bude da je to Španac, svaki od mojih sedam skauta mora da bude pripremljen za sastanak, a to znači da ima svaki važan podatak o njemu, da je odgledao 'beskonačno' njegovih utakmica preko videa, ali i nekoliko odlazaka na stadiona na utakmice u kojima je nastupao", otkrio je Kampos, a onda nastavio…
"Ako se složimo da bi to mogao biti igrač za nas, tada svaki skaut mora da ga uporedi sa igračima koje je video u Portugaliji, Francuskoj, Maliju, Brazilu ili Norveškoj. Moji skauti su stalno na putu, mesečno menjaju nekoliko vremenskih zona i baza podataka o igračima koje su gledali uživo je veća iz dana u dan", pričao je čovek, koji je stigao na Mesec radeći sve to isto, samo pod drugim prezimenom.
Međutim, tada nastupa najteža faza selektiranja, ujedno i poslednja faza, utoliko što se kao faktor pojavljuje - novac.
Kada radite u Lilu, prihvatate u startu da ga neće biti dovoljno.
"Ja, kao sportski direktor, na kraju uvek zadržim nekoliko različitih opcija. Zašto? Jer, onog trenutka kada uvedemo ekonomski faktor u selekciju, stvari postaju mnogo komplikovanije nego što se čini".
Opisao je…
"Svi volimo da potpišemo igrača od 15, 20 ili 30 miliona, ali šta ako mi predsednik kaže da imam 30 miliona za ceo prelazni rok?", pitao je.
"Ništa, imam 30 miliona", odgovorio je.
"Ako na nekog dečka dam 10, ostaje mi 20 za ostale pozicije, ali to u startu znači da neću moći da dovedem golmana koji takođe košta 10", postavio je Kampos jasno poziciju u kojoj se nalazi na "Moroju" i ponudio verovatno najzanimljiviji odgovor od početka intervjua
"Zato, zajedno sa skautima, kreiram listu od devet igrača za svaku poziciju u timu. Trojica koštaju od nula, do tri miliona, trojica od tri do šest i trojica od šest do deset. Razlog je taj što naša pojačanja u glavnom koštaju između nula i deset miliona evra", pričao je otvoreno.
"Tek onda, sa spiskom od po devet igrača za svaku poziciju, na kraju sezone razgovaram u društvu trenera i predsednika kluba o tome šta je najbolja sportska, ali i ekonomska odluka za klub. U isto vreme moramo da vodimo računa o rezultatima, ali i da Lil stoji na zdravim nogama, finansijski", objasnio je slikovito kako je Kampas postao Kampos.
Nekad je nadgrobni spomenik remek delo.