Nastavljamo serijal tekstova o fudbalerima koji su imali neobične karijere, a nema boljeg trenutka da ih upoznate nego sada kada nema sporta. U ovoj epizodi MONDO IKONA predstavljamo vam fudbalera koji je fudbal igrao više od decenije - tako što ga nije igrao.
Bilo je svakakvih prevaranata u fudbalu, ali jedan je "Mesi" među njima.
Kapa dole Aliju Diji iz Senegala, koji je prevario Sautempton da je rođak Žorža Vee, nakon čega je dobio ugovor sa njima, čak i debitovao u Premijer ligi iako je potpuni amater. Svaka čast i holandskom fudbaleru Berniju Verhagenu koji je ubedio danski Viborg koristeći se lažnim preporukama. Čestitke i svima onima koji su dobijali platu zahvaljujući talentovanijem bratu koji ih je stavljao kao "uslov" za potpis, iako nisu imali realan kvalitet.
Ipak, Karlos Enrike Raposo je i za sve njih "prešao igricu" pošto je više od decenije bio fudbaler, a da uopšte nije igrao fudbal.
Priča o njemu počinje u Rio Pardu, gradiću na jugu Brazila u kom je rođen 1963. godine, a "junak" naše priče imao je taman toliko godina da zapamti slavnu (možda i najbolju) generaciju "karioka" koja se iz Meksika vratila sa "zlatnom boginjom".
Kao i većina klinaca u to vreme, poželeo je da bude poput njih, a zanimljivo je da zbog karakteristične frizure u to vreme nije dobio nadimak po nekom od slavnih Brazilaca - već po Nemcu.
I to najčuvenijem svih vremena - Francu Bekenbaueru - tako da je Karlos postao "Kajzer".
Sa desetak godina počeo je da trenira u slavnom Botafogu, potom je bio u Flamengu, da bi ga iznenada zapazili skauti iz Meksika. Imao je samo 16 godina, bilo je rano da se ide od kuće, ali prvoligaš Puebla je ponudio lep ugovor i "Kajzer" je odlučio da ga prihvati, pa kud puklo da puklo!
S obzirom na to da nije znao mnogo o fudbalu i nije ga zanimalo da ga igra, vratio se u Brazil bez ijedne odigrane utakmice, spreman da izvede najveću prevaru u istoriji ovog sporta…
Verovali ili ne, ali Karlos "Kajzer" je zvanično bio profesionalni fudbaler od 1979. do 1992. godine, u tom periodu igrao je za Botafogo, Flamengo, Ajačo, Bangu, Fluminenze, Vasko de Gamu, El Paso, Ameriku i Guarani, a da nije zabeležio praktično NIJEDAN nastup za ove timove (mada postoje izvori koji kažu da jeste nekoliko) - dok sasvim sigurno nikada nije dao gol.
Kako je to uspeo uopšte? Hajde da probamo da vam objasnimo.
"Kajzer" je imao sreće da je oduvek bio odlične atletske građe, bio je krupan, mišićav i snažan, zaista je izgledao kao fudbaler, ali je verovatno najlošiji napadač koga je svet video, odnosno tako bi bilo da smo ga ikada videli da igra!
Njegova najveća tajna bila je u tome što je znao da "lepo laže".
Svi koji su igrali sa "Kajzerom" o njemu su govorili samo divne stvari - kažu da je u svakoj svlačionici bio "glavna faca" i da je plenio prirodnom harizmom, čak iako su to uglavnom bile lovačke priče. Znao je kako da održava atmosferu i izazove simpatije svih, pa niko nije dovodio u pitanje ni to što nikada, baš nikada, nije igrao utakmice.
Treba istaći da su to bile osamdesete i rane devedesete godine, kada podaci nisu bili dostupni na jedan klik od vas, a "Kajzer" je uverljivo predstavljao svoj "CV" i imao ljude koji će ga potvrditi.
Zbog svoje pozitivne strane ličnosti i prijatne naravi, očas posla, ne znamo s namerom ili slučajno, sprijateljio se sa mnogim fudbalerima koji su imali "uticaja". Inzentivno se družio sa čuvenim Karlosom Albertom, kapitenom Brazila iz 1970. godine, njegovim sinom Alešandreom Toresom, kao i Rikardom Ročom, Renatom Gaučom, Romarijom, Edmundom…
Poznanstva sa njima i "garancije" koje su davali, omogućavali su mu da dobije kratkoročne ugovore u klubovim, da bi potom nalazio razne načine da izbegava utakmice, ponekad i treninge.
"Kajzer" je vrlo često po dolasku u klubove govorio da nije potpuno "fit" i da mu je potrebno nekoliko nedelja da dotera formu, potom bi na treninzima "glumio" povrede, što mu je donosilo još neki period u klubu, dok je imao i "svoje doktore".
Kada god bi zagustilo i bilo vreme da ga vide u akciji, "Kajzer" bi pozvao svog zubara i od njega bi doneo papir na kome piše da ima neki problem zbog kog ne može da igra.
Često je izmišljao i da mu je umrla baka, zbog čega naravno nije mogao da igra, plaćao je navijačima da pevaju njegovo ime kada je vlasnik kluba u blizini, dok je "mito" bio spreman i za novinare kako bi izmišljali pozitivne priče o njemu (poput one da ga zovu da igra za Meksiko ili da je bio najbolji strelac Francuske).
Naravno, "Kajzer" nikada nije išao preko granice zdravog razuma, znao je dokle može da laže i izmišlja, tako da ne čudi što je toliko često menjao klubove kako ga ne bi uhvatili, a bilo je situacija kada je veliko razotkrivanje bilo blizu.
Recimo, kada je potpisao za Ajačo, francuski klub sa Korzike koji se često pogrešno naziva Ažaksio, vlasnici su zamislili da svoje umeće predstavi pred navijačima.
"Kajzer" se dosetio i umesto žongliranja, koje su navijači očekivali i koje bi dovelo do smeha da je "nefudbaler" Brazilac pokušao, odlučio je da lopte koje su mu doneli "ispuca" na tribine kao poklon publici, uz obavezno ljubljenje grba kojim je još jednom pobrao simpatije.
Saigrači su ga obožavali zbog toga što je bio "magnet" za žene, tako da je stalno organizovao žurke na kojima su i oni upoznavali devojke, a na koje je čak dolazio i Dijego Maradona.
Najviše se "kockao" kada je otišao u brazilski klub Bangu, koji je osamdesetih godina držao čuveni mafijaš Kastor de Andrade, a koji je bio sumnjičav zbog toga što fudbaler koga je doveo, i dao mu lepu platu za to vreme, nikako ne dobija šansu da igra utakmice.
"Patronu" je prekipelo da ga viđa samo na treninzima i tražio je od trenera da "Kajzera" uvrsti u tim za narednu utakmicu, što ovaj nije mogao da odbije, pa je utakmicu gledao s klupe…
Bangu je gubio 2:0 i jasno je bilo da u igru mora napadač, tako da je "Kajzer" poslat na zagrevanje i bilo je samo pitanje momenta kada će konačno zaigrati na "domaćem tlu", međutim junak naše priče znao je i ovoga puta kako da izbegne da igra fudbal.
Čuo je navijače kako ga psuju, tako da je "uleteo" među njih i započeo tuču zbog koje je dobio crveni karton, pa ponovo nije video teren.
/Pogledajte kako je to filmski izgledalo/
Izvinio se zbog svog postupka, kazavši da je da je to uradio jer su vređali "bosa" i nazivali ga lopovom, a on ga je "zavoleo kao drugog oca", zbog čega je morao da interveniše. Vlasnik je naravno naseo na ove njegove slatke reči i produžio mu ugovor za još šest meseci!
"Toliko je bio ubedljiv da čim bi nešto rekao - to bi bilo to, odmah bi te šarmirao, nisi mogao da pobegneš od toga", pričao je čuveni Bebeto o svom poznaniku "Kajzeru".
"Ako uzmem u obzir sve prilike koje sam dobio, timove u kojima sam igrao, da sam se malo više posvetio - uradio bih više u karijeri. U jednu ruku žalim što to nisam shvatio ozbiljnije. Ako postoji osoba koju sam povređivao celog života - onda sam to ja", priznao je godinama kasnije svoju veliku laž najčuveniji nefudbaler svih vremena Karlos Enrike Raposo.
Ko zna, možda je najveći trik koji je đavo izveo baš u tome što nas je ubedio u sve ovo!