U naredne tri nedelje na MONDU vas očekuje serijal tekstova o fudbalerima koji su imali neobične karijere, a nema boljeg trenutka da ih upoznate nego sada kada nema fudbala. Vreme je za četvrtu priču o Rodionu Kamataruu.
Kada biste upitali stanovnike Rumunije ko je njihov najbolji fudbaler svih vremena, velika verovatnoća je da bi i pre završetka tog pitanja sagovornik izgovorio - "George Hadži".
Slavni vezista, koji je nosio dresove Barselone i Real Madrida, ostavio je veliki trag u fudbalu, a ostavićemo mali prostor da bi bilo onih koji bi rekli George Popesku, možda čak Adrijan Mutu, nekome bi se "otelo" i Miodrag Belodedić. Međutim, niko od njih nije uspeo da osvoji "zlatnu kopačku" - nagradu koja pripada najboljem strelcu Evrope.
Rumuni imaju i takve fudbalere!
Dudu Georgesku, nekadašnji napadač Dinama iz Bukurešta, uspeo je da sa 33 gola u sezoni 74/75 i 47 pogodaka u takmičarskoj 76/77, bude jedan od retkih koji je (pre pojave Ronalda i Mesija) dva puta osvajao ovo laskavo priznanje, zajedno sa veličinama poput Euzebija, Gerda Milera…
Dorin Mateuc odneo je "zlatnu kopačku" svojoj kućiu sezoni 1988/89. I on je takođe igrao u Dinamo Bukureštu, a u Prvoj ligi Rumunije postigao je 43 gola.
Na zvaničnoj listi više nema rumunskih fudbalera, ali samo zato što je jedno ime obrisano!
Da li ste čuli za Rodiona Kamatarua, nekadašnjeg napadača Dinama iz Bukurešta, jedinog igrača u istoriji fudbala kome je ODUZETO priznanje za najboljeg strelca Evrope pošto je utvrđeno da su se dogodile određene nepravilnosti?
I kakve uopšte nepravilnosti mogu da se dogode u brojanju golova? Ovo je priča o tome…
Kamataru je rođen 1958. godine u Strehaji, gradu u Vlaškoj, koji je na pedesetak kilometara od Kladova i granice sa Srbijom. Ponikao je u Universitatei iz Krajove, za koju je igrao 12 sezona i s kojom je dva puta bio prvak Rumunije, a čak je igrao i polufinale Kupa UEFA (1982/83).
Igrao je odlično u Universitatei, za koju je dao preko 120 golova, a za njega se može reći da je bio robustan špic koji je dominirao u kaznenom prostoru (190 cm) uz odličnu tehniku levom nogom.
Posebno upečatljiv bio je njegov dug korak, a Dinamo iz Bukurešta je odlučio da im je dosta da jedan od najboljih igrača koje je Rumunija imala u to vreme igra kod rivala, pa su ga doveli u sezoni 1986/87 kao uzdanicu koja će tadašnjeg šampiona Evrope, ekipu Steaue, naučiti pameti i naneti im makar štetu u domaćem šampionatu.
To se nije desilo, Steaua je bila šampion Rumunije i 1987. godine, ali je zato Dinamo imao najboljeg strelca Evrope u Rodionu Kamataruu koji je zabeležio čak 44 gola u prvenstvu!
Samo šest kola pre kraja niko nije mogao da sanja da se u Rumuniji "krije" budući vlasnik "zlatne kopačke" Evrope pošto je na listi strelaca ubedljivo vodio Toni Polster iz Austrije Beč koji je na svom kontu imao 39 pogodaka, dok je delovalo da su mu najveća konkurencija Naško Sirakov (Vitoša Sofija) sa 36 i Brajan Mekler (Seltik) sa 35 golova.
Pred poslednjih 630 minuta sezone Rodio Kamataru je kraj svog imena imao 23 pogotka, ali je pomenutim "neverovatnim spletom okolnosti" sezonu završio sa 44.
Ne, nisu dopisani, zaista ih je postigao - čak 21 za poslednjih sedam kola šampionata (!?).
To su brojke kakve kraj svog imena nisu uspevali da zabeleže čak ni Mesi i Ronaldo, a ne verujemo da je i Pele, koji je brojao i golove na treninzima, mogao da se pohvali ovakvom statistikom - pošto sigurno bi da je uspeo u tome.
Svima je bilo sumnjivo kako je Kamataruu ovo postigao, ali mu je nagrada zvančno uručena 22. januara 1988. godine u Monte Karlu kada mu je predao Euzebio.
Toni Polster bio je besan na ovakav epilog i odbio je da prisustvuje ceremoniji verujući da je sve namešteno i da je nepravedno ostao bez laskavog priznanja: "Iz nedelje u nedelju sam čitao novine i shvatio sam da se nešto čudno dešava pošto znam da nije lako čak ni u Rumuniji da date toliko golova za tako kratko vreme", pričao je austrijski napadač.
I bio je u pravu.
Kamataru nije dugo bio upisan zlatnim slovima u istoriju fudbala pošto je dve godine kasnije diskvalifikovan iz ovog izbora. Počele su da "isplivavaju" velike rumunske tajne posle pada režima Nikolajea Čaušeskua, a otkriveno je da je diktator prste "umešao" i u sport.
Bio je veliki navijač Steaue, međutim bio je blizak i sa Rodionom Kamataruom, kao i još nekoliko rumunskih fudbalera poput Lasla Belenija ili Georgea Popeskua. Svi oni bili su na neki način povezani sa Sekuritateom, tajnom policijom NR Rumunije u vreme Čaušeskua, a zbog toga su uživali razne benefite - između ostalih i ovakve poput "guranja" ka tituli za najboljeg strelca Evrope.
Naredbom vlasti u Rumuniji u poslednjih sedam kola defanzivci koji bi čuvali Kamatarua trebalo je da ga "malo puste", a na kraju se to otrglo kontroli i postalo očigledno.
Njegov trener u to vreme, legendarni Mirčea Lučesku, ljutio se zbog njegove diskvalifikacije pošto je smatrao da je sve "uradio pošteno", a slično osećanje u sebi je držao i sam Rodion Kamataru koji je kazao da ništa nije znao o "zaveri i dogovoru".
"Ja sam dao te golove, niko me nije pustio! Ni za šta me nisu zvanično optužili niti tražili da vratim trofej. Uostalom, zašto neko ne pita Polstera kako je postigao 39 golova?".
Polster je godinama "jurio" Kamatarua za "zlatnu kopačku" preko medija, a dve i po decenije nakon osvajanja ju je i dobio, dok je Rumunu ostala kopija i sećanje na gala svečanost, nažalost više kao mrlja na karijeru…
Kamataru je još dve godine igrao za Dinamo i nije bio ni blizu onog rekorda od 21 golova na sedam mečeva - dao je prvo 17, pa 15 golova, da bi potom nastupao za Šarlrou i Herenven.
Ako ništa drugo, onda je bar uticao je na promenu istorije!
Zbog njegove "nameštene" titule najboljeg strelca Evrope, kao i toga što su priznanja mahom odlazila na istok Evrope, odlučeno je da se ubudće boduju golovi na osnovu kvaliteta takmičenja, pa tako nagrada od te promene nije dolazila u ove krajeve.
"Prošlo je dosta vremena. Treba da znate i da oprostite…", rekao je Toni Polster nedavno.