Najgori transfer u istoriji "Kluba 100+": Redakcija je podeljena!

U trenutku obustave fudbala pred pandemijom korona virusa, postojala su tačno desetorica fudbalera plaćenih 100 i mnogo više miliona evra samo da bi igrali za drugi fudbalski tim.

Kada fudbal bude ponovo dozvoljen uveliko će biti vreme za nove nepristojne ponude na tržištu igrača.

Pošto je narednog jula već sedmi rođendan prvog devetocifrenog transfera ikad, izvesno je da će ih uskoro biti još sve da od danas do do 31. avgusta i kraja letnjeg prelaznog roka ne bude odigrana nijedna utakmica.

JEDNO JE JASNO: FRANCUZ JE!

I pre nego što stignu nova lica u "Klub 100+", pitanje je da li bismo za jednog mogli da kažemo da se baš isplatio i kako se, uopšte, isplati igrač od 222 miliona evra sa platom od 38 miliona evra godišnje? Dok novajlije Eden Azar i Žoao Feliks nisu ni imale priliku da se pokažu, veći izazov bio je složiti se oko toga - ko se najmanje isplatio?

Složili smo se da je Francuz, ali ne i koji...

Kolega Nebojša Marković smatra da je to, kako je rekao, "bez dileme Dembele", dok sam ja znao da će moj odgovor svakako biti: "Pogba".

Pored toga što su zajedno postali prvaci sveta u Rusiji, njihove transfere iz Borusije u Barselonu, odnosno Juventusa u Mančester junajted razlikuje dosta toga. Kao što se razlikuju i uloge koje su im dodeljene, pa krenimo!

ZA RADE, ALI ZNA I NEBOJŠA: USMAN DEMBELE (BARSELONA, 125.000.000, 2017)

Barselona u ovoj priči dominira. Dvoumljenje je bilo između Kutinja i Usmana Dembelea, da bi na kraju izbor pao na mladog Francuza. Moji argumenti se neće baš oslanjati na čuveno izlaganje Radeta Bogdanovića u studiju RTS-a prošle jeseni, ali istina je da je tada nekadašnji fudbaler Atletiko Madrida izneo neka zanimljiva opažanja.

Jedan od glavnih argumenata zašto je baš Dembele "najveći flop" među fudbalerima plaćenim 100 i više miliona evra je njegova nemogućnost da kao svaki profesionalni sportista bude zapravo fizički spreman za izazove. U svom periodu provedenom u Barsi, Dembele je malo-malo pa povređen, a problemi koji ga odvajaju od terena se gomilaju. Od leta 2017, za dve i po godine, doživeo je čak devet povreda, zbog kojih je (do sada) propustio neverovatnih 80 utakmica! Da su gotovo sve povrede bile povrede različitih mišića potvrđuje tezu da Dembele ne brine dovoljno o svom telu.

Takođe, jedan od argumenata je i Dembeleov karakter, bar onaj koji smo imali prilike da vidimo u javnosti. Njegov odlazak iz Borusije Dortmund pre dve i po godine bio je sve samo ne profesionalan. Francuz je praktično pobegao iz kluba i nikome se nije javljao, vršeći tako pritisak na Nemce da ga puste u Barsu. U celoj toj priči je Dortmund prošao najbolje - bili su saterani u ćošak i niko ne može da ih krivi što su ga prodali, a pritom su na igraču koji nije baš 100 odsto posvećen zaradili oko 100 miliona evra (kada se oduzmu pojedini procenti namenjeni francuskom Renu). Barselona se decenijama dičila da im je bitan karakter i odmerenost svojih igrača, ali Dembele je i pre dolaska pokazao da ne spada u tu kategoriju. Nakon svega viđenog tog leta, ne možemo da budemo iznenađeni što se danas stvari ovako odvijaju.

I na kraju, i taj fudbalski faktor je važan. Usman Dembele pre dolaska u Barselonu nije pokazao da je igrač za kojeg vredi platiti 125 miliona evra. Ako već pričamo o Dortmundu, onda bi to danas svakako bio Džejdon Sančo. Dembeleovi kvaliteti i potencijal jesu bili vi.

NAVIJAČ LIVERPULA: POL POGBA (MANČESTER JUNAJTED, 105.000.000, 2016)

Dvoumio sam se između Kutinja i Pogbe, jer bi Bejl uvek mogao da mi pusti snimak makazica u finalu Lige šampiona. Odlučio sam se za Pogbu, iako je upravo on najveća žrtva kampanje #PogBack u kojoj je vešto upotrebljen Perezov strah da Kristijanu prizna koliko je 2013. dao za Bejla. Tako je Pogba ni kriv, ali dužan, dočekan kao prvi fudbaler plaćen više od 100 miliona bez obzira na to što je njegovom menadžeru pripalo skoro pola.

Sa tom titulom išla je i uloga lidera, igrača oko kog će biti izgrađen "novi" Mančester junajted i koji će zauvek raskrstiti sa nasleđem Sera Aleksa, čiji je uticaj u klubu i formalno i poetički trebalo da iseče isti momak iz plejade sasečenih pre ulaska u svlačionicu pored Palistera, Kantone, Skolsa, Ronalda, Vidića i ostalih legendi. Kako se Pogba snalazi u tome evo već četvrtu sezonu, vidi se i po klubu i po njemu i po Murinju.

Da je Pogba igrač za velika dela i da jeste rođeni lider imali smo prilike da se uverimo 2018. u Moskvi što govori u prilog tome da on, jednostavno, nije za Mančester junajted, niti je Mančester junajted za njega. Moguće da bi bilo koji scenario, a mogao je da ih bira igrajući za onakav Juve, bio pametniji i za njega i za Vudvarda.

Pogba je imao blistavih igračkih momenata u Junajtedu, ali baš to - momenata. To što mu povrede nisu pomogle da se izbori sa pritiskom nerealnih očekivanja, što ni Van Gal, ni Murinjo, a evo ni Solskjer nisu znali šta žele sa njim, ne umanjuje utisak da ni on sam nije vodio život lidera kluba u koji je vraćen za 106 miliona više nego što je zarađeno kada je morao da ode. Bio je jedan od dvojice aktera najneprijatnijeg priznanja da je klub u haosu, koja se dugo prikazivala širom sveta i u kojoj je Murinju pripala uloga onog ko će morati da se skloni.

Trener se sklonio, ali Pogba do danas nije dokazao da problem nije u igraču.