U prijatnoj atmosferi hotela "Sueno" poveli smo razgovor sa Sejdubom Sumom. Krenuli smo od glavne i nezaobilazne teme – fudbala, a završili pričama o Gvineji, muzici…
Zakazano vreme za intervju Sa Sejdubom Sumom već je odavno bilo prošlo...
Trebalo je da se pojavi oko 20.30, a časovnik je uveliko "gazio" minute 22. sata. Strpljenje je polako počelo da nas napušta i već smo se pomirili da ćemo razgovor morati da odložimo, kada nas je portparol Partizana Biljana Obradović ohrabrujućim tonom obavestila da je Suma krenuo iz sobe ka nama.
Cupkanja nogom utihnula su istog trena, dok su pogledi koji su se gubili prostranim holom u pravcu liftova i stepeništa, iščekujući iskorak najnižeg fudbalera "parnog valjka", odmah usresređeni na unapred pripremljene beleške.
O njemu kao redovnom platiši kazni pravilnika stručnog štaba zbog kašnjenja, već smo imali odgovor. Sve je bilo jasno nakon podužeg čekanja…
Konačno, pojavio se Suma. Udarac koji je dobio po zglobu na treningu održanom nekoliko sati ranije, sputavao ga je da pruži korak. Nas je obuzeo osećaj olakšanja, jer nećemo morati da improvizujemo i smišljamo nove priče. Dobićemo onu koju smo želeli i za koju verujemo da će biti drugačija od uobičajnenih sa priprema.
Pitanja o "vaskrsu karijere" kod Sava Miloševića, majstorijama i prelepom golu Zvezdi, "pakovanju" za Sadika, borbi za titulu... bila su više nego dovoljna da se Gvinejac potpuno razvedri i "razveže jezik". Nije uvek bio takav. Pamtimo ga kao i kao zatvorenog tipa, neraspoloženog, izgubljenog među nepoznatim ljudima…
Danas je to neki drugi Suma, upućeni kažu "pravi". Fudbalski virtuoz koji nije slučajno stekao epitet najskupljeg Partizanovog pojačanja u istoriji. Hvale ga saigrači, treneri… Pitamo se šta je to Milošević uspeo da uradi, a drugi nisu.
"Radio sam sa puno dobrih trenera i ne bih mogao da izdvojim neko ime. Mnogo je važno kada ti trener veruje, kada razume tvoj karakter, kada oseća na kojoj poziciji možeš najviše da pružiš. Savo Milošević je jedan od njih. Imamo odličnu konverzaciju, što izuzetno cenim. Stalno nam govori, savetuje nas… Nije od trenera koji ćuti i čeka od tebe magiju na terenu. Niko nije čarobnjak od nas, to je jedino Mesi. On je nešto posebno. Mi ostali moramo teško da radimo da bismo napredovali iz dana u dan".
...
Govoreći o sebi stičemo utisak da puca od samopouzdanja i da mu skromnost nije izražena karakterna crta. Naprotiv: "Najbolji sam igrač Gvineje". Malo je zastao, razmislio i samouvereno odgovorio.
I najpopularniji?
"Da stvarno sam zvezda u Gvineji. Nabi Keita iz Liverpula i ja smo definitivno najpopularniji igrači u zemlji. Od svih fudbalera, sadašnjih i bivših, to je Paskal Feinduno, nekadašnji kapiten reprezentacije i zvezda Sent Etjena.
Iz tog razloga na rukama dominiraju tetovaže zvezde: "Da, to je zato što sam zvezda", prasnuo je u smeh.
Pitanje o najboljem igraču Afrike svih vremena prosto se nemetnulo. I pre nego što je izustio svoje favorite, dobio je potpitanje: Ti?
"Ne… To su Džej Džej Okoča, Samuel Eto, Feinduno je bio opasan tehničar…"
A nije Ibraima Traore iz Borusije Menhengladbah?
"Nikako… Od njega sam i ja bolji. Traore je moj veliki prijatelj iz reprezentacije", nastavili smo šaljivim tonom, brzo prelazeći na globalni nivo: "Maradona i Mesi", uozbiljio se Suma i kao iz topa naglasio tandem Argentinaca.
Novi Suma – nova frizura!
"Morao sam da sedim tri sata na stolici dok mi nisu namestili frizuru. Nije lako, ali to je stil koji se meni sviđa. Nemam problem s pranjem kose. Perem je svaki dan, kao žena."
Sadika već nije mogao da zamisli sa dredovima...
"Ne, to bi bilo grozno!"
...
Lepo se oseća u Srbiji...
O Filipu Stevanoviću...
"To je dečak koji ima kvalitet da jednog dana igra u najjačim timovim Evrope. Još je vrlo mlad, ali je već pokazao da je veliki talenat. Ako jednog dana dogodi da ga vidim u dresu Barselone, Real Madrida, Mančester sitija – neću biti iznenađen"
"U Srbiji zaista uživam… Nikada nisam imao nikakv problem na ulici. Ljudi me pozdravljaju, žele da se slikaju sa mnom, zovu me ‚doktorom‘ i to mi se posebno dopada. Ne znam da li su to samo navijači Partizana ili Crvene zvezde, ali nikada niko nije bio agresivan i bezobrazan. Ljudi su prijatni gde god da odem, čašćavaju me osobe koje nikada pre toga nisam video. Znam da postiji problem rasizma u nekim zemljama, u Srbiji nisam osetio mržnju zbog boje kože".
Kako da pričamo sa strencem koji živi u Srbiji, a da ga ne pitamo za Novaka Đokovića. Sumi se, ipak, od forhenda i čuvenog bekhenda jednog od najboljih tenisera današnjice mnogo sviđa klopa u Noletovom restoranu: Ne gledam tenis, ni mečeve Novaka Đokovića, ali čest sam gost u njegovom restoranu".
Obožava da peca, ali nema vremena da se hobijem bavi u Beogradu. Nema vremena ni za muziku... srpsku: "Ne slušam srpsku muziku", možda mu je bilo malo nepijatno, s obzirom na to da je njegov odgovor doveo do smeha prisutnih, te se nadovezao: "Dobra je to muzika, verujte mi, ali nemam vremena da joj se posvetim".
Da sam kao mali mogao da biram, izabrao bih Engelsku. Otišao sam u Južnu Afriku, i odatle je sve krenulo.
Ritmove instrumenata kore i ngonija su, ipak, nešto posebno za svakog Afrikanca. Pored preoznatljivih tonova Gvineje, Suma za one koji planiraju da posete njegovu domovinu predlaže:
"Ljudi iz Evrope žele da vide ono što nemaju kod kuće. Svakako to su afričke savane. Gvineja obiluje prirodnim lepotama, Postoji nacionalni park Gašaka Gumti, sa kišnom šumom, lavovima, šimpanzama, afričkim morskim kravama... Možete da posetite prelepe plaže na obali Atlantskog okeana..."
Ne planira da ostane u Evropi po završetku karijere...
"Ne bih voleo da život provedem u jednoj zemlji. Kada završim karijeru planiram da na svakih šest meseci menjam mesto boravka"..
....
Jedan od najskupljih defanzivaca sveta i aktuelni kapiten Mančester junajteda, Hari Megvajer, ispao je smešan u Beogradu posle Sumine varke. Nije mu se izvinio.
"Ne, zašto bih? Mesi bi onda po ceo dan morao da se izvinjava defanzivcima. To je fudbal i trudimo se da sebi obezbedimo što bolje ugovore".
I za kraj: Titula sa Partizanom?
"Cilj je da budemo šampioni. To je želja svakog od nas. Mi ćemo se boriti za to. Imamo veliki zaostatak, ali Partizan to ne zanima, igraćmo utakmicu po utakmicu i videćemo na kraju", podvukao je Sejduba Suma.
Intervju je bio završen, a Suma je još neko vreme proveo u našem društvu. Kao da je i njemu prijala "partija" sa novinarima. Šta god, jedno je sigurno, tako opuštenog do sada ga nismo upoznali.