Opisuju ga kao mešavinu Pepa Gvardiole i Mauricija Sarija, a njegovi timovi igraju zabavan fudbal sa loptom u nogama. Zbog toga su navijači Barse uzbuđeni.
Kada je Betis 11. novembra 2018. postigao "poker" golova na "Nou Kampu" i savladao Barselonu 4:3, ime Kikea Setijena je prvi put ozbiljnije počelo da se pominje u kontekstu potencijalnog naslednika Ernesta Valverdea.
Tačno 428 dana kasnije, Barselona je objavila da Valverde više nije trener i da je stručnjak iz Santandera njegova zamena. Napokon, rekli bi brojni navijači "blaugrane".
Odlazak Valverdea sa klupe prvaka Španije ličio je na domaće serije lošeg kvaliteta, sa rastegnutom radnjom zbog koje zaboravite šta uopšte čekate.
Barselona je, čini se, dosadašnjem treneru (pre)dugo spremala otkaz, a na kraju je sve poprimilo obrise nelojalnosti i nekulture. U španske medije su iz kluba puštane svakakve informacije, u tolikoj meri da je i Andres Inijesta osetio potrebu da se oglasi i prekori upravu Barse za način na koji se ophode prema Valverdeu.
Ipak, njegovom mandatu na klupi kluba je došao kraj. Doneo je dve titule prvaka Španije, ali i dve evropske sramote - "Olimpiko 2018" i "Enfild 2019". Usledio je i poraz u finalu Kupa kralja od Valensije, pa onda i presudni "detalj" u polufinalu Superkupa Španije...
Adéu, Ernesto! Benvingut, Quique!
Barselona je rešila da posle 17 godina prvi put promeni trenera usred sezone i Kike Setijen će dobiti priliku da opravda pohvale brojnih stručnjaka i ljubitelja fudbala.
Jer, iako nema iza sebe rad u nekom od najvećih klubova, Setijen nije običan trener. Bar ne za iz perspektive svojih novih poslodavaca.
Neki ga opisuju kao "stvorenog za Barselonu", drugi kažu da je mešavina Pepa Gvardiole i Mauricija Sarija.
Na Španca podseća po stilu igre na kojem insistira, po "krojfovskom" načinu razmišljanja i zaljubljenosti aksiom da nije važno samo pobediti, već i način na koji se pobeđuje.
Sa Italijanom ga upoređuju zbog zaobilaznog puta koji je prošao na putu ka radu u velikom klubu. Setijen sve do 2015. nikada nije radio u Primeri, a vodio je timove poput Rasing Santandera, Logronjesa i Luga pre nego što je preuzeo Las Palmas, a potom i Betis.
Bez obzira da li je bio u trećoj ligi ili Primeri, Setijenovi timovi su uvek igrali fudbal na isti način.
Ovaj 61-godišnji trener je u tim ekipama pre svega bio to - trener. Sa Lugom je uspeo da se plasira u Segundu, iako se često susretao sa onima koji su sumnjali da takav stil može da prođe u siromašnijim sredina.
Radeći u nižim ligama, nije imao mogućnost da novcem dovodi najbolje igrače, već je morao da na treninzima poboljša svoje fudbalere. Za njega postoji samo jedan način da to učini.
"Prvo kažem igračima da će mnogo, mnogo više da uživaju u igri. Kada kao dete igrate fudbal, bez obzira koliko ste dobri ili loši - uvek ste voleli da imate loptu u nogama. To je ključ. I kada kažete svojim igračima da će 70 od 90 minuta imati loptu u nogama, njihov pogled na stvari se promeni. Posle toga je sve lakše", rekao je Setijen za britanski "Independent" nekoliko dana posle pomenute pobede na "Nou Kampu".
Njegovi timovi igraju zabavan fudbal, a ona stara "nikada ne propuštajte utakmice Betisa" dobila je potpuno novu dimenziju kada je timom sa "Benito Viljamarina" komandovao on.
Zbog toga su navijači Barselone uzbuđeni.
Era Pepa Gvardiole u "blaugrani" je već dovoljno davna prošlost da su navijači umorni od Valverdeove bojažljivosti, gledanja kako svi oko njih osvajaju Ligu šampiona i sve radikalnijeg odstupanja od modernog totalnog fudbala. Od Setijena se očekuje da to promeni.
Bivši trener Betisa je ono što u Engleskoj i Španiji nazivaju "čistunac", u smislu fudbalske ideologije.
Poput menadžera Mančester sitija, on veruje u svoj precizno formulisani način igranja fudbala - u iznošenje lopte iz poslednje linije, u dominaciju posedom lopte, pozicionu igru koja "guši" protivnika i donosi rezultate i užitak kako igračima, tako i navijačima. Kako i sam napominje, od takvih pogleda na fudbal nikada neće odustati.
Njegovo vreme u ponosu Katalonije (potpisao je ugovor do juna 2022. godine) pokazaće nam da li je spreman za ovako veliki izazov na nekoliko polja.
Prvo je ono sportsko pitanje - može li Setijen da radi u ovako velikom klubu i sa ovako velikim zvezdama u timu? Drugo je više političkog tipa - može li Setijen da se odupre upravi kluba koja očigledno ne preza od nelojalnih poteza i, još važnije:
Može li da vrati Barselonu Barseloninim principima u trenucima kada se vrhuška kluba od njih udaljava sve većom brzinom?
Gvardiola je svojevremeno izjavio da je Johan Krojf u Barseloni izgradio fudbalsku katedralu, "tu prelepu crkvu koju nismo imali". Za sebe je rekao da ju je u svom mandatu na klupi samo ulepšao, vraćanjem fudbalu koji je "propovedao" Krojf.
Katedrala je u međuvremenu ostala napuštena, kao što je Barselona napustila svoje ideale iz vremena kada je harala Evropom.
Neko će reći da je sve to preuveličano, da su na "Kamp Nou" trofeji pristizali i sa Valverdeom. Da nema potrebe za tako dramatičnim zaključcima.
Možda zato za Barselonu kažu da je "més que un club"? Možda toj "crkvi" zaista nisu dovoljni puki trofeji kada se fudbal ne igra onako kako bi trebalo da se igra?
Sada je na Setijenu da crkvu ponovo oslika i okupi vernike.
Adéu, Ernesto! Benvingut, Quique!