Filmska priča porodice Vilijams ledi krv u žilama
Španija slavi nove prvake Evrope u fudbalu. Jedan od diskretnih heroja reprezentacije koja je igrala najlepši i najefikasniji fudbal na EURO 2024 je Niko Vilijams.
Napadač Atletika iz Bilbaoa Niko Vilijams odličnim partijama na Evropskom prvenstvu skrenuo je pažnju javnosti. U tandemu sa Laminom Jamalom bio je strah i trepet za protivničke odbrane. Baš iz tog razloga, Barselona je bacila oko na Nika Vilijamsa. Njih dvojica na terenu djeluju kao braća, a van terena su veliki prijatelji, a na društvenoj mreži Tik Tok imaju zajednički profil.
Katalonski fudbalski gigant spreman je da ispuni klauzulu iz ugovora koji Niko ima sa Atletikom i plati 58.000.000 evra za njegovu slobodu. Ali, pored Barselone Nika Vilijamsa žele Liverpul, Čelsi, PSŽ...
Roditelji Nika Vilijamsa, kao i Laminea Jamala su migranti iz Afrike. Životna priča Nika Vilijamsa govori o nadi, migraciji, patnji, napornom radu, odlučnosti i solidarnosti. Njegovi roditelji odlučili su da 1994. godine napuste Ganu i upute se u Evropu. Otac Feliks Vilijams nije želio sam da krene na put u neizviesnost, sa sobom je poveo trudnu suprugu Mariju.
I tako su Vilijamsovi iz Gane krenuli u potragu za boljim životom. Marija je nosila Nikovog brata Injakija, koji je takođe uspješan fudbaler, i koji takođe nosi dres Atletika iz Bilbaoa. Ali, za razliku od brata, ne igra za Španiju, već rodnu zemlju svojih roditelja Ganu.
Feliks i Marija Vilijams uputili su se ka Evropi pješke, jer nisu imali novca za brod koji bi ih doveo do Evrope. Pješačili su preko Burkine Fasi i Malija, a dio puta vodio ih je i kroz predjele najveće svjetske pustinje - Sahare. Mnogi njihovi zemljaci tamo su ostavili kosti. Na tom putu Vilijamsovi su bili suočeni sa mnogim nedaćama, kao što su glad, žeđ i pljačke. Preko Alžira, Vilijamsovi su stigli do Maroka.
Njih dvoje su imali samo jedan cilj, da se domognu Španije. Stigli do španske teritorije Melilja preskočivši graničnu ogradu. Tada su oboje uhapšeni od strane policije, objasnio je jedan sveštenik, poznanik porodice Vilijams iz Gane.
Savjetovali su ih da kažu kako bježe sa ratom zahvaćene teritorije i oni su rekli da su došli iz Liberije. Dugo godina sam mislio da su odatle. U to vrijeme sam bio klaretinski đak (katolički misionar) i pripadao sam Karitasovoj grupi za brigu o migrantima - rekao je za "BBC Mundo" Injaki Mardones Aha.
Španska Vlada u to vrijeme organizovala je premještaj imigranata iz Melilje u različite djelove Španije. Tako su Vilijamsovi dobili raspored za Bilbao. Marija se odmah po smještaju porodila i na svijet donijela Nikovog osam godina starijeg brata Injakija. Dječak je dobio ime po svešteniku koji je pomogao porodici Vilijams.
Puni ime Nika Vilijamsa, prema španskom zakoni glasi Nikolas Vilijams Artuer. Rođen je 2002. godine u Pamploni. Dok je majka Marija radila razne poslove i brinula o djeci, otac Feliks dobio je priliku da ode u Englesku.
Tamo je radio najviše teške fizičke poslove u poljoprivredi i građevinarstvu šaljući novac i želeći da prehrani sinove. Jedno vrijeme bio je čuvar na stadionu Čelsija.
- Oduvjek ću cijeniti ono što su moj otac i majka uradili za nas. Oni su borci, usadili su u nas poštovanje, marljiv rad, svaki dan, čak i kad vam niko ne daje ništa. Istina je da sam veoma ponosan što ih imam za roditelje i trudim se da uradim sve što mogu da bi bili ponosni što me imaju za sina - objasnio je Niko Vilijams.
Deset godina je Feliks radio u Engleskoj, a za to vrijeme Injaki je bio očinska figura za malog Nika. Dok je majka po cio dan bila odsutna od kuće, radeći tri posla na dan, Injaki je išao po brata u školu, brinuo se o njemu i trudio da ne bude gladan. Ipak, majka nije propuštala nijednu utakmicu svoje djece, svakog vikenda bila je na tribinama.
Brat je za mene uzor! On mi je sve. Uvek mi je govorio kako treba da se ponašam, ako želim da uspijem kao sportista. Pomoglo je mojim roditeljima i meni što smo mogli da jedemo, što smo mogli da idemo na časove, što smo imali šta da obučemo. Dobro se slažemo. On mi je brat, ali se prema meni pomalo ponaša i kao otac - rekao je jednom prilikom Niko o Injakiju.
Bilo je sasvim prirodno, shodno svemu, da Niko prati Injakija i kada je fudbal u pitanju. Zajedno sa bratom išao je na treninge. Godine 2013, kada je imao samo 11 ljeta, skauti Atletika iz Bilbaoa ponudili su dečaku da dođe na Akademiju i tako se pridruži bratu. Brzina i neverovatni driblinzi nisu mogli da prođu nezapaženo.
Niko je vrlo brzo napredovao, a 2020. godine dobio je priliku u mladom timu crveno-bijelih iz Bilbaoa. Injaki je dočekao i taj dan, da zajedno sa bratom Nikom zaigrau istoj utakmici za Atletik. Bilo je to 28. aprila 2021. godine protiv Valjadolida (2:2).
Zanimljivo, Niko Vilijams je u aprilu 2016. počeo nevjerovatan niz mečeva u dresu Bilbaoa na svakoj utakmici. Došao je do brojke od 247 uzastopnih utakmica, što je rekord u mlađim kategorijama u Španiji. Ovo je impresivan podatak s obzirom da Niko igra na mjestu napadača i da je kao takav podložan grubim startovima protivnika.
- Imam veoma dobre gene. Moj djeda ima 90 godina, ali i dalje ide u šetnju svako jutro. Tri sata radi u polju svaki dan. Očigledno, takođe morate da se trudite da se dobro brinete o sebi, da dobro jedete, da se dobro odmarate i da imate miran život. To mi sve pomaže da budem na raspolaganju kad god me trener želi - objasnio je Niko Vilijams.
Mladi Niko Vilijams bio je drugi najbrži igrač na Svjetskom prvenstvu u Kataru 2022. Zabeležio je maksimalnu brzinu od 35,59 km/h koju ni Kilijan Mbape nije ostvario na turniru.
Braća Vilijams, Injaki i Niko igraju za Atletik iz Bilbaoa. Oni su postali sinonim za uspjehe ovog kluba. Njih dvojica zarađuju ozbiljan novac, 200.000 evra nedeljno, ali su i dalje čvrsto na zemlji, vezani za zajednicu iz koje su potekli. Često puta se mogu videti zajedno, kako pomažu deci migranata, brinu o njima i vode ih na utakmice.
Niko i Vilijams se dosad nisu razdvajali. Vreme će pokazati da le će i u budućnosti ostati zajedno.