U jednom od intervjua Siniša Mihajlović je otkrio da je pokušao da dobije dete sa suprugom Arijanom pre nekoliko godina...
Siniša Mihajlović (53) nije uspeo da pobedi leukemiju treći put, dva puta mu je to pošlo za rukom, ali je na kraju opaka bolest bila jača. Preminuo je u Italiji u krugu porodice. Sahranjen je 19. decembra u Rimu. Ispratili su ga najbliži, prijatelji, saigrači, rivali, navijači...
Sada se pojavila srceparajuća priča, jedan intervju koji je dao pre tri godine, na svoj 50. rođendan kada je pričao za italijansku "Gazetu". Jedna od tema bila je porodica i deca. Otkrio je da su on i njegova supruga Arijana pokušali da dobiju još jedno dete, ona je zatrudnela, ali nažalost nije mogla da iznese trudnoću.
"Pre malo više od godinu dana, Arijana i ja smo čekali još jedno dete. Nažalost, trudnoća je bila prekinuta. Imati dete sa 50 godina je na neki način kao da je prvi put. Moja žena pati zbog toga, znam i vidim to. U bolu, mislim da smo već imali sve kao roditelji. Možda bi još jedno dete bilo izazov, protiv zakona vremena. Noću, pre spavanja, ta misao se uvek pojavi", ispričao je tada Mihajlović.
Sa suprugom Arijanom ima petoro dece, tri sina Miroslava (22), Dušana (20) i Nikolasa (15) i dve ćerke Virdžiniju (24) i Viktoriju (25), a iz vanbračne zajednice ima i sina Marka (29). "Supruga i deca su moja snaga, moj smisao svega. Karijera me je sprečila da u potpunosti uživam u njihovom odrastanju kao što bih voleo. Najmlađem sinu sam dao najviše pažnje jer sam bio stariji i više nisam bio fudbaler. Ali, vreme prolazi brzo... Kada odem kod njega u školu, više ne trči da me pozdravi, već ga postaje blam", ispričao je Miha tada.
Jedna od tema o kojoj je tada pričao bila je i emocija i njegov karakter. "Imam snažan karakter. Srbin sam od glave do pete, sa svim vrlinama i manama mog ponosnog naroda. Znam priznati i svoje greške, znam da dam i primim izvinjenje i uvek sam spreman za dijalog. Smatraju da sam tvrd čovek. To je istina. I bolje da me ne provociraju. Ali i čovek sa mu**ma može biti dirnut. Kad sam prvi put došao u Međugorje, plakao sam kao dete, nisam mogao zaustaviti suze. Osetio sam se jačim. Više sam bio taj dan čovek nego ikada u životu", zaključio je Mihajlović.