Nekadašnji srpski fudbaler Siniša Mihajlović pre skoro 25 godina govorio o tome koliko mu je bitno zdravlje porodice.
Poslednje tri godine bile su izuzetno teške za porodicu Siniše Mihajlovića. Na jednom uobičajenom lekarskim pregledu klupski doktori Bolonje u leto 2019. godine primetili su neobične rezultate i predložili Siniši dalja testiranja. Dijagnoza je bila leukemija, a nakon duge i teške borbe legendarni srpski fudbaler je preminuo.
Miha je dva puta pobedio leukemiju, dok se treći put njegovo stanje naglo pogoršalo. Izmoren od prethodnih borbi nije imao snage da se odupre, iako je gotovo čitavog života bio u besprekornoj formi, izuzetno aktivan fizički i bez dužih pauza u karijeri. Tokom igračkih dana osvojio je sve što je želeo, a još tada shvatio je da zdravlje nema cenu i da je bitnije od svega drugog.
U intervjuu koji je dao davne 1998. godine, Siniša Mihajlović je pričao upravo o zdravlju - sebe i svoje porodice. Razgovarao je sa novinarkom Karolinom Melen i njoj govorio o stvarima koje su mu najbitnije u životu. Nažalost, samo 13 godina nakon što je nastao ovaj intervju od karcinoma je preminuo Sinišin otac Bogdan, kojeg je legendarni fudbaler nekoliko puta pominjao.
"Ja mislim da sam srećan čovek pre svega zato što sam zdrav, zato što su zdravi svi u mojoj porodici. Mislim da je zdravlje najveća stvar koju možeš da imaš. Novac dolazi tek negde na trećem-četvrtom mestu. Čovek koji je zdrav čitav život radi da bi zaradio pare i onda kad zaradi pare sve to treba da potroši da bi se izlečio. Tako da je zdravlje najvažnije. Ja sam srećan zbog toga što su svi u mojoj porodici zdravi, to mi je na prvom mestu. Srećan sam i jer radim posao koji volim. Srećan sam i što sam na neki način rešio moju egzistenciju, da ne moram da razmišljam sutra šta ću da radim i da li ću uspeti da spojim kraj s krajem. U životu su mi se, praktično, sve želje ostvarile...", ispričao je Mihajlović.
Ipak, rečenicu oko ostvarenih i neostvarenih želja Miha je morao da objasni. Čovek se menja sa godinama, pa on posle čak šest sezona u Italiji više nije imao želje kakve su bile na početku karijere, kada je sa samo 18 godina stigao u Novi Sad, za njega najlepši grad.
"Kad si mali, onda imaš velike želje. Kad postaneš nešto, želje su ti sve manje, ali se isto raduješ njima kao i kad si bio mali. Imam i dalje želja, ali ako bih uporedio sa onima koje sam imao kad sam imao 18 godina, ove su mnogo manje. Tada sam razmišljao i o kolima, kući... Sad razmišljaš o drugim stvarima, sitnicama koje su manje vredne od toga", zaključio je legendarni srpski fudbaler.