Frank Riberi - čovek sa verovatno najsnažnijom pričom u istoriji fudbala.
Nedavno smo dobili tužnu vest da se Frank Riberi povlači iz fudbala! Posle 20 godina vrhunske karijere koja to nije trebalo da bude legenda Francuske i Bajerna, čovek kome su verovatno "ukrali" jednu Zlatnu loptu rekao je da je dosta, da njegovo telo više ne može!
A njegovo telo je patilo otkako je bio mali, otkako je sa dve godine preživeo tešku saobraćajnu nesreću kada se automobil u kome je bio sudario sa kamionom. Tada je mali Frank dobio ozbiljne i teške povrede lica, jedva je preživeo i morao je da bude operisan. Ostalo je preko 100 šavova preko lica i trajna deformacija koja mu je dala snage da uspe!
"U neku ruku, ova nesreća mi je pomogla. Kao dete me je motivisala. Bog mi je dao ovu različitost. Ožiljci su deo mene i ljudi će jednostavno morati da me prihvate takvog kakav jesam", pričao je kasnije Riberi.
Ipak, pre nego što je uspeo na fudbalskom terenu nije mu bilo lako. pogotovo kada je bio dete i tinejdžer.
"To mi je dalo karakter i snagu, jer kad si dete i imaš takav ožiljak nije lako. Način na koji te gledaju, komentari... Patio sam zbog toga... Ljudi su govorili 'gledajte kakvo mu je lice, pogledajte mu glavu, ružan je, odvratan'. Gde god sam išao ljudi zu zurili u mene, ali ne zato što sam dobar fudbaler, već su me gledali zbog ožiljka", rekao je u jednom intervjuu.
I pre toga, od samog početka njegov život je bio obeležen teškoćama i tragedijama. Biološke roditelje nikada nije upoznao jer su ga ostavili na vratima manastira, a kada je počeo da se bavi fudbalom nije sve išlo tako lako. U Lilu nije prihvaćen pa je neko vreme dok je igrao fudbal u isto vreme je radio na gradilištu!
Ali sa 16 godina jedna žena mu je promenila život! UPoznao je svoju buduću suprugu Vahibu Belhami, koja ga je smirila, zavolela, prihvatila i dala mu snage da se koncentriše samo na fudbal. Tada je pronašao i novu religiju pa je prešao u islam i uzeo ime Bilal Jusuf Mohamed.To ga je odvelo i u Galatasaraj, a nakon što je eksplodirao na Svetskom prvenstvu 2006. godine prešao je u Bajern gde je postao jedna od legendi kluba.
Posle dve sezone u Italiji rešio je da završi karijeru, karijeru koja ni slučajno nije projektovana da bude tako grandiozna. Ali svojom snagom volje i hrabrošću sve je uspeo!
"Bilo mi je teško. U školi su me ismevali, pričali o meni... Ali iako su me zadirkivali, nikada se nisam povukao i zaplakao. Nikada, baš nikada, ali sam patio. To me je mnogo mučilo, ali sam bes usmerio ka igranju fudbala. Bez tih ožiljaka, bio bih normalan dečak, a zbog njih sada imam izuzetan karakter i volju. Kada se setim svega, ponosan sam na ono što sam prošao. Nije bilo lako, ali zato danas volim svoje lice i svoj život", rekao je u jednom intervjuu Riberi.