Fudbaleri Partizana su u "večitom" derbiju pokazali nedostatke i u odbrani i u veznom redu, ali su uspeli i da se izdignu, uzdrmaju Crvenu zvezdu i zamalo preokrenu. Gordan Petrić je u sredu uveče dobio tim sa dva lica - ono drugo moglo bi da bude presudno tokom jeseni.
U Humskoj kao po navici - derbi bez pobednika. Treća jesen u nizu, i treći put je okršaj Partizana i Crvene zvezde završen rezultatom 1:1. Za razliku od onog prošlog pre 11 meseci, sada su crveno-beli ti koji su sačuvali prednost na tabeli i biće zadovoljniji bodom.
Ipak, i tim Gordana Petrića pokazao je "znake života" i pružio partiju na kojoj će moći da nastavi da gradi napredak uprkos tome što nikako ne mogu biti zadovoljni da su i dalje na sedam bodova zaostatka. Ovaj 168. "večiti" derbi Partizanu je doneo pozitivan impuls, saznanje da u direktnim duelima mogu da se nose sa Zvezdom, ali je Petriću ukazao i na nedostatke koje je fajterska energija pokušala da nadomesti.
Partizan je u sredu uveče bio pod pritiskom neophodnosti pobede, da se Zvezdina zaliha svede na četiri boda. Ipak, uvodni deo susreta pokazao je nervozne crno-bele, nesnađene pod napadima rivala, a nije pomoglo ni što je Igor Vujačić već posle četvrt sata dobio žuti karton kada mu je pobegao Gelor Kanga.
Crno-beli su protiv Zvezde pokazali dva lica - sramežljivo i nesigurno u prvih pola sata igre, i svoj "lepši profil", kada su bili odlučni i u naletima testirali odbranu rivala. Zbog toga će analiza derbija za sve u Humskoj biti jednostavnija, sa jasnim pokazateljima šta treba, a šta ne treba raditi.
PETRIĆ SE NE LIBI DA PROMENI STVARI
Trener Partizana je došao u Humsku kao "vatrogasac" posle neuspeha sa Ilijom Stolicom i od tada ne prestaje da iznenađuje. Gordan Petrić je u dosadašnjem boravku na mestu trenera pokazao da se ne libi da pravi promene i kroji tim prema rivalu. Videli smo to protiv Hamruna kada je i Maltežane iznenadio sistemom sa tri štopera.
Protiv Zvezde nije bilo takvih drastičnih promena, ali jeste Petrić odlučio da "žrtvuje" Ljubomira Fejsu kako bi otvorio sebi prostor da mu četiri najofanzivnija igrača budu stranci. Ostavio je iskusnog vezistu na klupi i poverio odgovornu ulogu Kristijanu Beliću, koji je kao "bonus" imao zadatak da zatvori prilaze golu, a ulogu je dobio i Hamidu Traore.
Sa malim brojem igrača koje Petrić ima u rosteru, naročito sada kada je i nekoliko igrača nedovoljno spremno ili povređeno, uspeo je ponovo napravi novi "miks". Daleko od toga da je situacija na sredini terena bila idealna, niti da su sva četvorica stranaca u napadu odradila dobar posao, ali je jasno nastojanje trenera crno-belih ne postoji ustaljen šablon.
Još uvek u Partizanu ima dovoljno nedostataka, ali možda baš ta Petrićeva sklonost promenama bude koristan faktor crno-belima u Konferencijskoj ligi ove jeseni.
VEZNI RED "NE RADI" UNAPRED
Ti nedostaci crno-belih pokazali su se na sredini terena. Odluka da Belić i Traore budu "osigurači" ispred odbrane dovela je do kompletno drugačijeg tandema u vezi od onog koji je počeo sezonu (Fejsa - Andrade). Partizan u njima dvojici nije imao igrače koji će umeti da kvalitetnije započinju napade i prenose loptu kroz sredinu.
Crno-beli su, naročito u prvih 45 minuta, konstantno kružili i svoje napade bazirali na pomeranju lopte ka aut-linijima, naročito desnoj. Tamo su Živković i Dijabate radili dosta dobar posao, dok je Bibars Natho po centrali često ostajao odsečen i bez prilike da više utiče na igru.
Zvezdina "kičma" je delovala čvršće, Kanga i Sanogo su pritiscima usmeravali pravac Partizanove igre ka bokovima gde je manja gužva i bilo je primetno koliko je nedostajalo tehničkog kvaliteta u veznom redu. Ono što je ranije umeo da radi Saša Zdjelar, "provlačenjima" lopte između linija, sada je vidno nedostajalo.
Belić jeste pozitivno iznenadio odgovornim i marljivim radom u defanzivnim zadacima, ali sigurnija igra veznog reda sa loptom u nogama mogla je da crno-bele učini nepredvidljivijim.
PARTIZANOVA KRILA NE LETE ISTOM VISINOM
Petrić je želeo da ofanzivni trio čine Dijabate i Menig na krilima i Rikardo kao najistureniji špic. Ali teško bi se mogli naći pozicije u sastavu Partizana gde je disparitet između dva igrača bio veći nego između Meniga i Dijabatea. Mada se ovom drugom može zameriti nedostatak konkretnije završnice, šta tek reći za Holanđanina?
Menig je na ovom derbiju odigrao još jedan bitan susret na kojem je bio gotovo neprimetan i bezopasan. Zapravo, jedina situacija u kojoj se našao unela je ozbiljnu strepnju u navijače Zvezde, ali Menig se u idealnoj poziciji za postizanje pogotka nije snašao toliko da je promašio čitavu loptu.
Strahinja Eraković je igrao na desnom beku, što nije njegova primarna pozicija, ali se to nije ni po čemu primetilo. Menig je u nekoliko navrata bio olako zaustavljan, a činjenica da je na desnom krilu Zvezde igrao brzonogi Osman Bukari značila je i da Slobodan Urošević ne može da ima toliko ofanzivnih izleta kojim bi pomogao Menigu.
Dijabate, sa druge strane, radi ono što navijači u Humskoj vole - svaki njegov dodir sa loptom pobuđuje veću pažnju na dešavanja na terenu. Najveći kvalitet Francuza je direktnost i Milan Rodić je to osetio na svojoj koži. U svakom trenutku, Dijabate gleda samo kako da približi Partizan golu rivala i očigledan je njegov tehnički kvalitet i umeće snalaženja na malom prosotru. Samo, Partizanu je potrebno da te jasne naznake potencijala isprati konkretnim učinkom. U derbiju je to nedostajalo i Petrić mu je s razlogom zamerio da se nekad "previše igra fudbala".
ŠTA SADA ZA PARTIZAN?
Derbi je mogao da bude prekretnica sezone za Partizan. Ako je remi doneo pozitivno raspoloženje posle odličnog drugog poluvremena i propuštenih prilika (pre svega one Rikardove) da se stigne do preokreta protiv najvećeg rivala, jasno je koliko bi tek pobeda učinila stvari u Humskoj "ružičastijim".
Partizan je video da može da uzdrma Zvezdu, ali derbi dolazi samo nekoliko puta u sezoni. Na Petrićevom timu je da ovakav stav i agresivnost pokazuju na svakom meču. U Konferencijskoj ligi će crno-beli igrati utakmice sličnije derbiju, kada će se otvarati prostor za brze tranzicije i nepostavljene odbrane rivala. Možda tada neka šansa slična Rikardovoj bude bila iskorišćena, a još bolji rezultat obezbeđen.
Ali možda i najveći izazov za Partizan biće u Superligi - da rade ono što su sa sasvim drugačijim timom i trenerom radili gotovo čitavu sezonu. Ovaj tim sada mora da pobeđuje u kontinuitetu i ne "na mišiće". Protiv Zvezde su pokazali dva lica, a samo ono drugo može da ih približi crveno-belima i samom vrhu tabele.