Uvek svoj i uvek najbolji. Bar on tako misli.
Zlatan Ibrahimović je i sa 40 godina konkurentan u Seriji A i u Evropi, a počeo je sa dna. Njegova porodica je prvo izbegla iz Bosne i Hercegovine, a onda je kao dečak živeo u delu grada koji je bio jako problematičan.
Ipak njemu tu ništa nije nedostajalo, imao je sve ono što je želeo. Mogao je da igra fudbal sa prijateljima i njemu je to bilo sasvim dovoljno.
"Odrastao sam u Malmeu i tamo sam živeo do svoje 17. godine. Ljudi taj deo smatraju za geto, a za mene je bio raj jer sam imao sve što sam hteo. Imao sam prijatelje, zabavljali smo se i bio sam srećan. Igrali smo fudbal, a to me čini srećnim. Jeftin je, besplatan. Trebaju ti samo patike, a možeš da igraš i bez njih", rekao je Zlatan.
Ubrzo je kao junior Malmea krenuo da dobija novac, a onda je ušao i u prvi tim. Ipak, kako kaže, to ga nije promenilo.
"Kad sam dobio prvi ugovor od Malmea, odjednom su počeli da me plaćaju za ono što volim. Novac mi nije doneo sreću, ali su s njim stvari postale lakše. Više nisam morao dugo da hodam da bih došao na trening ili da kradem bicikle. Mogao sam da položim vozački ispit i da kupim automobil", ispričao je i naglasio da nema nameru da se menja zbog bilo koga ili bilo čega.
"Bez obzira na sve što mi se dogodilo, na uspeh, novac, slavu, bilo šta i dalje sam ista osoba. Neću da se menjam. Ili ti se sviđam ili ne, ali nisam ja došao na ovaj svet da uveravam ljude da moram da im se svidim", dodao je on.
Osvajao je titule u najvećim ligama sveta, uzeo i Ligu Evrope, ali nema trofej u Ligi šampiona. Ipak. ne smatra da mu je potreban!
"Bilo bi sjajno da osvojim taj trofej. To što ga nemam ne menja me kao igrača. Osvojim li ga, to neće značiti da sam bolji igrač jer ja sam najbolji na svijetu. Dokazano je da najbolji ne mogu baš sve da osvojim", završio je on.