Anegdota koja pokazuje koliko je Ronaldinjo bio veliki i drugačiji od drugih
Ronaldinjova decenija u Evropi (2001-2011), pružila je navijačima na Starom kontinentu privilegiju da uživaju u umeću jednog od najboljih i sigurno najzabavnijih igrača na terenu.
Svetski šampion sa Brazilom iz 2002. mogao je sve sa loptom, magijom je oduševljavao i protivničke navijače, a često je protivnike vezivao u čvor, pa nisu znali ni odakle ih napada, ni šta će sledeće da uradi. To je radio u Pari Sen Žermenu do 2003, kada se Evropa navikavala na njega, to je pogotovo radio u Barseloni, gde je postavljao temelje najmoćnijeg tima u istoriji, a magiju je bacao na teren i u Milanu do 2011, iako više nije bio čarobnjak kao na Nou Kampu.
Posebno je zanimljiva epizoda koju pamti bivši igrač Kataije, Pablo Alvarez, Argentinac koji je u Seriji A imao jedan od najtežih zadataka - da zadrži Ronaldinja i da ga spreči da asistira ili da postigne gol. Koliko i kako je to pokušavao da uradi oslikava i anegdota iz poluvremena utakmice njegovog tima protiv Milana.
"Kada je završen prvi deo meča na San Siru, išli smo u svlačionicu i Ronaldinjo mi je prišao u tunelu. Skinuo je dres i rekao mi 'Alvarez, uzmi ga. Samo molim te prestani da me udaraš'".
I zaista, Ronaldinjo je ozbiljno mislio i zaista je poklonio Alvarezu verovatno najznačajniji suvenir koji je stekao u karijeri.
"Bilo je nemoguće zaustaviti ga. Bio je svugde, lebdeo je u vazduhu i bio je nepogrešiv. On je jedan od najboljih igrača u istoriji fudbala", dodao je Argentinac.
Nažalost, posle završetka karijere Ronaldinja su često pratile loše vesti, pa je tako završio i u zatvoru i u njemu proveo skoro 200 dana. I u pritvoru je ostao dosledan svom načinu života, pa su i odande curile fotografije njegovih "žurki iza rešetaka".