Ponekad bitna dešavanja ne dobiju uvek pažnju koju zaslužuju. Tako je bilo 5. maja kada je IBM najavio projekat CodeNet.
Nakon veoma uspešnog projekta ImageNet, vizuelne baze slika dizajnirane za korišćenje sa softverima za vizuelno prepoznavanje objekata, CodeNet je sledeći veliki projekat. CodeNet je pokušaj da se kodiranje korišćenjem veštačke inteligencije unapredi kao što je ImageNet unapredio vizuelno prepoznavanje objekata.
Baza CodeNet projekta sadrži preko 14 miliona primeraka koda u preko 50 programskih jezika, sa namerom da se reši 4.000 programerskih problema. Prema rečima predstavnika kompanije IBM koja stoji iza ovog projekta, CodeNet je dizajniran da brzo ažurira stare sisteme koji su pisani u prevaziđenim programskim jezicima i da ih prebaci u moderne verzije.
NLC i NLP
Međutim, prema rečima naučnika, najznačajniji deo CodeNet i sličnih projekata je potencijal za uklanjanje barijera i mogućnost programiranja u prirodnom jeziku – NLC.
Poslednjih nekoliko godina, kompanije kao što su OpenAI i Google su radili na unapređivanju tehnologija za obradu prirodnog jezika - NLP. U pitanju su programi koji koriste mašinsko učenje da bolje razumeju i oponašaju ljudski jezik i bolje prevode različite jezike. Treniranje sistema za mašinsko učenje zahteva pristup velikim bazama podataka sa tekstom napisanim u željenom ljudskom jeziku. NLC se može primeniti i na programiranje.
Programiranje nije za svakoga... ili možda jeste?
Naučiti da programirate uopšte nije lako, a postati vešt u programiranju na više programskih jezika je prilično teško. Sa druge strane NLC koristi NLP tehnologije i velike baze podataka kao što je CodeNet da omogući bilo kome ko koristi sprski, engleski, nemački, kineski ili bilo koji drugi jezik da programira.
NLC bi mogao da učini pravljenje web strana ekstremno jednostavnim i da ih svede na “Napravi plavu pozadinu, veliko logo moje kompanije u gornji levi ugao, auto-put u pozadini i meni sa desne strane”. Ovakva komanda bi mogla da dizajnira funkcionalan web sajt automatskim prevođenjem prirodnog jezika u programski kod.
Kopilot
Osim IBM-a, GPT-3, vodeći NLP model koji koristi veštačku inteligenciju otvorenog koda (OpenAI) se koristi da omogući pravljenje sajta ili aplikacije pisanjem opisa onoga što bi sajt ili aplikacija trebali da rade. Ubrzo nakon IBM vesti o CodeNet projektu, Microsoft je rekao da je kupuo ekskluzivna prava na GPT-3.
Pored GPT-3, Microsoft je od 2018. godine vlasnik GitHub-a, najveće kolekcije otvorenog koda na svetu. Microsoft je GitHub-u dodao GitHub Copilot, asistenta koji koristi veštačku inteligenciju da generiše primer koda na osnovu onoga što programer želi da uradi. Programer može da prihvati ponuđeno rešenje, promeni ga ili da ga odbaci, drastično smanjujući proces pisanja koda. Copilot je veliki korak ka funkcionalnom NLC-u, ali tu još ima mnogo posla.
Koliko programiranje u prirodnom jeziku može da nam znači?
Iako NLC još uvek nije gotov, krećemo se brzo ka budućnosti u kojoj će programiranje biti mnogo pristupačnije svakom od nas. Sa velikim brojem potencijalnih inovatora, raste šansa za više inovacija. Ukoliko programiranje postane moguće širokim narodnim masama, potencijal za inovacije raste dramatično.
Mnogi broj naučnih istraživanja se oslanja na različite programe za obradu podataka. Smanjivanje potrebnih veština za kreiranje ovih programa bi značajno povećalo sposobnosti istraživača u specijalizovanim poljima da direktno implementiraju nove metode za efikasniju obradu podataka.
Ne treba zaboraviti i na loše strane NLC-a. Ukoliko bi svako mogao da programira, nestalo bi potrebe za programerima u meri koja postoji danas.
Da li nam se smeši još jedan monopol?
Razvijanje veštačke inteligencije na ovom nivou koji je potreban za NLC nikako nije jeftino i velika je šansa da će biti monopolizovano od strane velikih korporacija kao što su Google, Microsoft ili IBM. Oni bi naravno tražili povraćaj svojih investicija kroz naknadu za korišćenje servisa ili besplatno nudili servis uz ograničene mogućnosti.
Ukoliko ne vidimo ozbiljan napor sa druge strane, čini se da će veliki kapitalistički konglomerati polagati ekskluzivno pravo na narednu revolucionarnu tehnološku prekretnicu.