Tehnologija vuče aviona na zemlji obećava uštedu goriva i manje CO2!
Logično, avioni moraju da uključe motore kako bi rulali po pisti od mesta prijema putnika do tačke poletanja.
Verovali ili ne - velika količina avio goriva odlazi upravo na rulanje, a “šetnja“ po pisti odgovorna je i za veliku količinu CO2 zagađenja, koje avioni u tom stanju prave.
Rešenje za oba problema trebalo bi da bude prekretnica u avio industriji - električni sistem vuče aviona po pisti.
Američka kompanija iz Oklahome - ATS World Wide - razvija novu tehnologiju nazvanu Aircraft Towing System (ATS), koja će omogućiti da se avioni do trenutka poletanja pretvore u vozila koja ne troše gorivo i ne izazivaju štetu po životnu okolinu.
Nova ATS tehnologija podrazumeva relativno duboke kanale po sredini piste i po njenoj celoj dužini, u kojima se nalaze sistemi za vuču sposobni da avion pomeraju i vode po svim osama.
Između tih ploča postoji razmak od 1,5 inča (38 mm), stvarajući otvor koji prolazi celom dužinom svakog kanala. Taj jaz je prekriven podeljenom gumenom zaptivkom, kako bi se sprečilo prodor stranih tela. Unutar svakog kanala nalazi se motorizovana monošinska naprava koja se naziva vučna prikolica, a koju pokreću električne šine duž obe strane kanala. Preko proreza između ploča, vrh prikolice je pričvršćen za drugi uređaj koji se naziva kolica za vuču, a koji se nalazi iznad piste i služi da na njega nalegne prednji točak letelice.
Sistem čak ima i grejna tela, koja se koriste zimi i u hladnim vremenskim uslovima.
Sistem je potpuno automatizovan, tako da pilot do momenta poletanja ne radi ništa, osim priprema za poletanje, koje bi inače morao da obavi u momentima dok avion još uvek stoji na mestu za prijem putnika. Istraživanje Univerziteta u Oklahomi otkriva da korišćenje ovog sistema povećava protok aviona na aerodromima do čak 30 posto, smanjuje vreme čekanja na poletanje i pomaže u boljoj organizaciji rada piste, kao i onemogućava sudar ili naletanje aviona jedan na drugi.
Prema izjavi ATS World Wide predstavnika za medije čak 80 odsto vremena pilot navodi avion samostalno bez ikakve asistencije kontrole letenja po pisti i korišćenjem ATS sistema ovaj segment bi mogao da bude unapređen brzo i sigurno, da skrati vreme poletanja i omogući bolje funkcionisanje avio saobraćaja.
Ukoliko dođe do bilo kakvih nepredviđenih okolnosti pilot paljenjem motora može odmah da otkači avion sa sistema za vuču i preuzme kontrolu nad letelicom.
Pošto je sistem modularan, aerodromi koji imaju mali budžet za unapređenje piste i njeno održavanje mogli bi se u početku odlučiti samo za automatizaciju neke deonice ili da koriste samo sisteme za guranje ili izvlačenje aviona sa polazne kapije na pistu. Trenutno se za ovaj zadatak koriste traktori ili slična vozila sa pogonom na gorivo kojima upravljaju ljudi.
Jedina mana ovog sistema su njegova cena i period ugradnje, koji podrazumeva raskopavanje piste i njeno ponovno izlivanje nakon toga. Prosečna cena ugradnje ATS sistema mogla bi da bude do čak 150 miliona dolara, ali iz kompanije uveravaju da je ovo investicija, koja bi vrlo brzo mogla da se isplati većini komercijalnih aerodroma, koji bi se odlučili za ATS pistu deo po deo, a ne odjednom.
"Oko 80 odsto komercijalnih flota čine 737 ili A320 letelice", objasnili su iz ATS World Wide kompanije. "Oni sagorevaju oko devet galona (34 litre) goriva u minutu tokom rulanja pistom. Prosečno vreme rulanja u SAD je između 16 i 27 minuta. Na velikim aerodromima ćete imati preko 800.000 kretanja godišnje. Stoga, ako uzmete tih devet galona goriva, puta 16 minuta najmanje, pa puta 800.000, a onda, naravno i puta kolika god da je cena goriva u datom trenutku - brzo se investicija pretvara u novac", zaključuju u kompaniji.
Osim očigledne uštede i još važnije smanjenja CO2 emisije, ATS sistem pistu čini prohodnijom. Ne zahteva dodatna vozila, koja treba servisirati i ne stvara gužvu na pisti, jer se sve odvija ispod nje.