Pametni telefoni i drugi uređaji mogu da unaprede način na koji učimo i radimo.
Digitalna tehnologija i pametni uređaji se nalaze svuda oko nas. U poslednjih 20 godina, čovek se sve više navikava i oslanja na računare, tablete i pametne telefone, što je trend koji je posebno ubrzan tokom pandemije.
Opšte mišljenje koje je stihijski usvojeno je da nas preveliko oslanjanje na tehnologiju zaglupljuje i čini zaboravnim. Pominju se tu i neke kognitivne sposobnosti poput manjka pažnje i samo-kontrole, ali da ne preterujemo. Ono što niko u tim tvrdnjama ne pominje su istraživanja koja svojim rezultatima to potkrepljuju.
Tehnologija menja društvo
Još u staroj Grčkoj Sokrat je smatrao da će tehnologija pisanja imati veliki uticaj na društvo. U to vreme, oralna tradicija držanja govora zahtevala je određenu sposobnost pamćenja onoga što je potrebno reći, pa je Sokrat bio zabrinut da će pisanje eliminisati potrebu za učenjem i pamćenjem.
Slično se desilo i kasnije tokom istorije sa pronalaskom telefona, radija i televizije, kada su svi bili zabrinuti za svoje pamćenje. Uprkos Sokratovim brigama, mnogi od nas i dalje mogu da zapamte velike količine informacija kada je to potrebno, a napredak tehnologije je samo smanjio potrebu za određenim kognitivnim funkcijama, ali ne i naše sposobnosti da ih obavljamo.
Lošije pamćenje
Pored popularnih tvrdnji, posebno izraženih kod portala čije su informacije slične žutoj štampi, neka naučna otkrića su često (pogrešno) interpretirana tako da sugerišu da digitalne tehnologije mogu da izazovu loše pamćenje i probleme sa pažnjom. Naravno, takve interpretacije su često pogrešno shvaćene (bez ulaska u nameru) i baziraju se na dve bitne pretpostavke oko kojih se može polemisati.
Prva je da tehnologija ima uticaj na dugotrajne kognitivne sposobnosti i druga da digitalna tehnologija ima direktan uticaj na moć spoznaje. Nijedna pretpostavka nije direktno podržana empirijskim dokazima.
Pogrešno tumačenje informacija
Ukoliko se rezultatima gore pomenutih istraživanja ne bavite samo površno, biće vam jasno da dokazi pokazuju da je uticaj samo privremen, a ne dugotrajan. Dobar primer je studija koja je istraživala oslanjanje ljudi na eksterne forme memorije u kojoj su se učesnici teže sećali informacija kada im je rečeno da će one biti sačuvane na računaru kojem će oni imati pristup. Sa druge strane, ukoliko im je rečeno da te informacije neće biti sačuvane, oni su ih znatno bolje pamtili.
Iz ovog istraživanja često se zaključuje da tehnologija dovodi do lošeg pamćenja - što je tvrdnja koja se nikako ne slaže sa onim što su autori studije zaključili. Kada je tehnologija dostupna, ljudi se oslanjaju na nju, ali kada nije, oni imaju savršenu sposobnost da upamte ono što im je potrebno.
Motivacija
Interesantno je da studije pokazuju da efekat digitalnih tehnologija na pamćenje može biti više motivacionog tipa, nego što ima veze sa kognitivnim procesom. Ne treba zaboraviti da kognitivni procesi funkcionišu u kontekstu ciljeva, za koje je motivacija bitan faktor. Što je veća motivacija, to smo mi uključeniji i fokusiraniji.
Ovakvi rezultati često mogu da se tumače tako da pametni telefoni podrivaju našu efikasnost kada je u pitanju pažnja, radna memorija ili funkcionalna fluidna inteligencija.
Motivacioni faktori često igraju bitnu ulogu u istraživanjima ovog tipa jer učesnici istraživanja često smatraju da su zadaci koji se traže od njih beznačajni i dosadni. S obzirom na to da ima mnogo stvari za koje koristimo digitalne tehnologije, kao što su komunikacija sa porodicom i dragim osobama, odgovaranje na email i zabava, moguće je da tehnologija podriva motivacionu vrednost eksperimentalnog zadatka.
Suštinski ovo znači da digitalne tehnologije ne štete našem pamćenju. Ukoliko je zadatak bitan ili privlačan, pametni telefoni neće podrivati naše sposobnosti da ga obavimo.
Promena razumevanja
Kako bismo mogli da koristimo tehnologiju, interni kognitivni procesi su manje fokusirani na skladištenje informacija i proces obrade podataka. Ovo je zato što se ti procesi koje bismo bez digitalne tehnologije obrađivali sami prosto odrađuju na digitalnim uređajima. Uređaji poseduju prevodioce koji naše fraze prevode u mašinski jezik koji onda omogućava obradu podataka na uređaju i ponovnu interpretaciju nazad ka korisniku.
Ovaj tip kognitivnog prebacivanja je sličan kao kada ljudi beleže stvari na papir ili u telefon umesto da ih pamte u dugotrajnoj memoriji. Ako imate decu, setite se kako su naučili da broje - korišćenjem prstiju, koji im pomažu da zapamte dokle su stigli.
Glavna razlika je u tome što digitalne tehnologije i uređaji pomažu da efikasno i efektivno prebacimo kompleksne podatke na uređaje umesto da to radimo analognim alatima. A sve to bez žrtvovanja preciznosti.
Značajna prednost je ta što se interni kognitivni kapacitet na taj način oslobađa od potrebe da obavlja specijalizovan funkcije kao pamćenje datuma sastanka u kalendaru i brojeva telefona, kako bi mogao da se bavi drugim stvarima. Kognitivno govoreći, ovo znači da možemo da uradimo više nego što smo to mogli pre.
Kao takve digitalne tehnologije ne treba da posmatramo kao nešto što se takmiči sa našim internim kognitivnim procesom, već kao proširenje naših sposobnosti da uradimo neke stvari.