Uvek možete da testirate da li vas pametni telefon prisluškuje, ali je surova istina da nema potrebe da to uradi pošto u većini slučajeva sami dajete potrebne informacije.
Da li vam se nekada dogodilo da pričate sa nekom osobom o određenom proizvodu kog želite da kupite, da bi vam sutradan na telefonu stigla reklama za istu stvar?
Ukoliko ste odgovorili potvrdno, sasvim je moguće da ste pomislili da vas vaš pametni telefon prisluškuje.
Realnost je nešto drugačija, prava istina je da nema potrebe da tako nešto uradi pošto postoje znanto lakši načini da se stigne do željenih informacija. U većini slučajeva korisnici pametnih telefona svojevoljno predaju te podatke. U nastavku ćemo se osvrnuti na kakve načine pametni telefoni prikupljaju podatke o korisnicima i navešćemo par najučestalijih primera kako ceo taj sistem funkcioniše.
Da li telefoni prisluškuju
Većina nas redovno otkriva svoje podatke širokom spektru veb lokacija i aplikacija. To uglavnom radimo kada dozvolimo programima pristup određenim funkcijama ili kada omogućimo kolačićima da prate našu online aktivnost. Ti kolačići imaju i funkciju da zapamte detalje o interakciji na datoj stranici, on će na primer sačuvati vaše podatke o prijavi kako bi sledeći put mogli da se ulogujete/prijavite bez ikakvog unosa.
Postoje i drugačiji kolačići (third-party) koje kreiraju domeni koji su izvan stranice koju posećujete. Uglavnom su u pitanju oglašavajuće kompanije koje sarađuju sa tim stranicama i aplikacijama, one njima omogućavaju pristup podacima koje skupe (a vi ćete im omogućiti pristup tako što kliknete na pop-up prozor koji je iskočio), prenosi the Conversation.
Oglašivači potom prave vaš profil u kom će stajati podaci o vašoj rutini, šta želite, šta vam je potrebno itd... Te kompanije neprestano nastoje da procene kako će se kotirati njihovi proizvodi i kako se njihov plasman razlikuje na osnovu faktora kao što su godine, pol, visina, težina, posao, hobi i ostali podaci korisnika.
Klasifikacijom i grupisanjem ovih podataka, oglašivači poboljšavaju svoj algoritam koristeći nešto što se zove "recommender systems to target", što im pomaže da plasiraju odgovarajuću reklamu kod svakog korisnika.
Kompjuteri rade iza pozadine
Nekoliko tehnika mašinskog učenja u veštačkoj inteligenciji potpomažu sistemu da filtrira i analizira vaše podatke. RL agent (reinforcement learning, tip mašinskog učenja) će sebe obučiti da na osnovu povratnih informacija dobijenih interakcijom korisnika shvati šta je istom "potrebno".
Kada pogledate ili kliknete dugme za sviđanje (like) na nekoj objavi, vi šaljete "reward" signal RL agentu koji potvrđuje da ste zainteresovani za tu objavu ili autora. Kako god da okrenete, podaci o vašim interesovanjima i preferencijama su poslati RL agentu. Ukoliko aktivno označavate da vam se dopada nešto, sistem će to prepoznati i slaće vam reklame kompanija koje mogu da ponude sličan proizvod ili sadržaj.
Preporuke za oglase mogu se zasnivati i na drugim podacima, uključujući, ali ne ograničavajući se na:
- Druge reklame na koje ste kliknuli.
- Lične podatke koje ste podelili sa platformom (godine, elektronska adresa, pol, lokacija, koji uređaj koristite da biste pristupili toj platformi, itd...).
- Informacije koje su sa tom platformom podelili drugi oglašivači ili marketinški partneri koji vas već imaju u svom registru.
- Specifične stranice i grupe koje ste lajkovali.
AI algoritmi mogu da pomognu oglašivačima da naprave vaše prisustvo na društvenim mrežama, te da odrede sa kojim ljudima imate najviše interakcije. Ne samo da mogu da vas ciljaju reklamama koje su namenjene vama, već koriste i podatke vaših prijatelja i članova porodice kako bi plasirali vama reklame koje bi obično išle njima. Tako na primer Facebook može da vam predloži nešto što je vaš prijatelj kupio, prenosi The Next Web. Jedna interesantna objava sa društvene mreže Twitter to lepo objašnjava, u galeriji pogledajte o čemu je reč.
Iako aplikacije treba da dostave jasne uslove korišćenja i pravila o prikupljanju podataka korisnika, na vama je da budete oprezni i da vodite računa kom programu ćete dati pristup (to može biti pristup za lokaciju, kameru, kontakte, galeriju, itd...). Vodite se logikom, ukoliko želite da imate aplikaciju za vremensku prognozu onda treba da joj osposobite lokaciju kako bi znala u kom kraju se nalazite, kao što će WhatsApp aplikaciji biti potreban pristup kameri i mikrofonu da biste mogli da je koristite.
Ne želite da budete predvidljivi?
Najjednostavnije rešenje kako da limitirate koji podaci vam izmiču je da kontrolišete koje aplikacije imate u telefonu i da im onemogućite dozvole. Ukoliko je to moguće, izbegavajte da prihvatite kolačiće i još važnije nemojte da se prijavljujete na svoje naloge sa društvenih mreža preko nepouzdanih internet stranica i servisa. Ako baš morate, poželjno je da imate i rezervni mejl kako biste se prijavili.
Odlična ideja je i da koristite VPN na svojim uređajima, pojedini internet pregledači već imaju ugrađenu tu opciju! Uz pomoć njega ćete zamaskirati vašu IP adresu i enkriptovati online aktivnost.
Ukoliko i dalje mislite da vas telefon prisluškuje, možete sami da testirate tako što ćete onemogućiti pristup mikrofonu vašim aplikacijama, pa potom je potrebno da pričate jasno i glasno o nekom proizvodu kog do sada niste spominjali, tražili na internetu, itd... Ponovite taj proces nekoliko puta, a ako vam se ne pojavi reklama za taj proizvod posle nekoliko dana, to znači da vas telefon ne prisluškuje, jer ima mnogo lakših načina kako da dođe do potrebnih informacija.