Stručnjaci otkrivaju kakve telefone i kakav internet koriste američki predsednici, kao i kako komuniciraju u doba internet tehnologije.
Nakon što se Barak Obama 2009. godine, kada je postao predsednik SAD, izborio da zadrži svoj BlackBerry telefon, pripadnici američke službe bezbednosti dobili su dodatnu brigu, a to je - kako da zaštite pametne uređaje, koje koriste predsednici od hakovanja.
Iako bi bilo logično da najmoćniji čovek na svetu ima pristup svakom uređaju koji poželi, kad su u pitanju telefoni i pametni satovi, i Džozefa Bajdena bi moglo da čeka strašno razočaranje, piše BBC.
Elektronski uređaji oko novog američkog predsednika možda su najistaknutije mete potencijalnog hakovanja na svetu, što je i logično. "Šanse su nula da Rusija nije bacila oko na svetske lidere", kaže predavač iz harvardske Kenedijeve škole Brus Šnajer.
Tokom 2000-tih ovo nije bio toliki problem - jedini lični uređaji, koji su mogli da budu hakovani bili su kompjuteri i obični mobilni telefoni, a i zašto bi predsedniku bio potreban mobilni telefon, kad je mogao da traži da ga povežu sa bilo kim na svetu preko sigurne veze.
Međutim, to se sve promenilo te 2009. godine, kad je na dužnost stupio Barak Obama.
On je bio toliko vezan za svoj BlackBerry da se nedeljama prepirao sa savetnicima za bezbednost, jer je želeo da ga zadrži - što je bitka koju je na kraju dobio. "Kompromisom, tako što mu je bilo dozvoljeno da ostane na vezi samo sa osobljem višeg ranga i malim brojem ličnih prijatelja", rekao je jedan zvaničnik. A od tada, raspon tehnoloških uređaja, koje bi predsednik poželeo da koristi samo se postepeno povećavao, zbog čega su savetnici za bezbednost proveli mnoge neprospavane noći.
Kad je izašao iPad tablet-računar 2010. godine predsednik je, naravno, želeo da ima jedan. I zato su savetnici za nacionalnu bezbednost napravili Obamaped, ojačani, bezbedniji Apple iPad tablet, koji je bio repliciran i za njegovo osoblje. "U Obaminoj administraciji bilo je uobičajeno da osoblje višeg ranga ima iPad, koji je… prošao određene modifikacije", kaže Ari Švorc, oficir za sajber-bezbednost Nacionalnog saveta za bezbednost u vreme Obamine administracije.
Ipak, tehnološka postavka Bele kuće ostala je donekle staromodna. "Nema Wi-Fi mreža i u jednom trenutku poveli smo malu raspravu oko toga da li da se uvede", kaže Švorc. "A zaključak je bio: E, pa onda otvarate prostor za bezbednosne propuste". Obamina rezidencija je na kraju, međutim, dobila bežični internet, ali pokrivenost je bila nedovoljna u najboljem slučaju, prema tvrdnjama same predsednikove porodice.
Donald Tramp, verovatno najpoznatiji čovek na Twitter mreži tokom predsedničkog mandata, takođe je insistirao na korišćenju ličnog uređaja - navodno je imao niz "jednokratnih" telefona, koje je koristio kratko a potom bi bili zamenjeni iz bezbednosnih razloga. Ali naširoko se pisalo da je bio izuzetno skeptičan prema korišćenju kompjutera i mejlova, i da je za većinu komunikacije više voleo da koristi papir.
Ako je iPad onomad bio zaslužan za nekoliko neprospavanih noći tehnoloških savetnika, internet danas predstavlja neprestanu noćnu moru. "Sve je postalo kompjuter, a ti kompjuteri su ranjivi", kaže Šnajer. "Bilo da je to Pelotonov bicikl ili vaš telefon, frižider, termostat, vaše igračke, vaša kola - svi su oni podložni hakovanju". A to predstavlja problem za predsednik Bajdena, koji deluje da voli tehnološke spravice.
Fotografisan je kako nosi Apple Watch sat a navodno poseduje Pelotonov bicikl za vežbanje, koji ima kompjuterski ekran, kameru i mikrofon, sve sprave koje su povezane sa internetom. Postavlja se pitanje da li može to da se obezbedi. "Možete da uradite razne stvari, kao što je modifikovanje hardvera, da iščupate kameru, takve stvari Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) uvek može da uradi", kaže Šnajder.
I to bi moglo da bude donekle bezbednije. Ali to bi moglo i da ubije smisao korišćenja vrhunske tehnologije. "Veoma ćete retko naći uređaj koji ne može biti hakovan. Većina uređaja koji ne mogu biti hakovani prilično su beskorisni jer ne mogu da komuniciraju jedni s drugima", kaže Herbert Lin sa Univerziteta u Stenfordu.