Za posmatranje svemira koristićemo dalju stranu Meseca tako da na njoj napravimo ogroman radio-teleskop, koji će prevazići prirodne prepreke Zemlje.
Iz NASA centra je potvrđena ranija glasina nekih stručnih medija da je među aktivnim projektima ove agencije i postavljanje ogromnog radio-teleskopa u jedan od kratera na Mesecu.
Objavljeni šematizovani prikaz postavljanja metalne rešetke u krater izgleda da nije imao željeni efekat, jer je većinu ljubitelja naučne fantastike trenutno podsetio na tanjir superlasera sa Zvezde smrti iz Ratova zvezda.
Razloga za brigu, ipak ne bi trebalo da bude, jer će instalacija pod radnim nazivom Lunar Crater Radio Telescope (Radio-teleskop u lunarnom krateru iliti LCRT) biti višestruko manja od one sa fiktivne Zvezde smrti, a i neće biti usmerena ka Zemlji.
Naime, Mesec kruži oko Zemlje na takav način da mu je jedna strana uvek okrenuta ka našoj planeti (takozvana bliska strana), a druga od nje (daleka strana).
Moderno društvo na Zemlji ne može da funkcioniše bez radio talasa, ali ti talasi, koji olakšavaju komunikaciju, takođe ometaju rad radio-teleskopa, koji mere slabo radio-zračenje iz dubina kosmosa. Zato su u NASA centru došli na ideju da iskoriste Mesec kao “štit” od Zemljinog elektromagnetnog zračenja tako što će u jedan od manjih kratera (prečnika oko pet kilometara) u regionu kratera Dedal na dalekoj strani Meseca postaviti radio-teleskop.
LCRT ili Radio-teleskop u lunarnom krateru biće dijametra (prečnika) nešto iznad jednog kilometra i biće najveći radio teleskop našeg Solarnog sistema.
Izgradnju ovog radio-teleskopa ne bi obavljala ljudska posada već robotizovana rover vozila, koji bi na površinu kratera odgovarajućih dimenzija i oblika postavili žičanu mrežu, prenosi SK, kako bi se dobio sferični reflektorski tanjir, koji bi bio u stanju da detektuje radio-talase čije talasne dužine se kreću od 10 do 50 metara i frekvencije od 6 do 300 MHz. Trenutno se zbog uticaja Zemlje i posebno njene jonosfere (deo atmosfere) gube očitavanja manja od 30 MHz.
Ovaj program se trenutno nalazi u prvoj fazi razvoja što naučnicima daje oko devet meseci vremena i 125 hiljada dolara za definisanje svih detalja projekta neophodnih za prelazak u drugu fazu.