Prvih deset metara postrojenja SILA već je sastavljeno, ali pred naučnicima je još mnogo posla. Kada bude završen, kompleks će imati više od 50 eksperimentalnih stanica.
Ruski naučnici završili su prvi segment naučnog kompleksa SILA, koji će omogućiti proučavanje strukture materijala na atomskom nivou i praćenje izuzetno brzih fizičkih procesa.
Postrojenje se gradi u blizini Moskve, a njegov cilj je da pomogne u razvoju novih ljekova, baterija, poluprovodnika i drugih naprednih materijala.
Prvi dio akumulacionog prstena dužine 10 metara, koji je sada završen, na raspolaganju ima komponente proizvedene i sastavljene radi provere njihove međusobne kompatibilnosti. To još ne znači da je akcelerator spreman za rad, ali je projekat prešao važnu fazu razvoja.
SILA će objediniti dve tehnologije - sinhrotron četvrte generacije i rendgenski laser sa slobodnim elektronima.
Sinhrotron koristi elektrone koji se kreću gotovo brzinom svjetlosti kako bi proizveo snažno zračenje, pomoću kojeg naučnici mogu da proučavaju unutrašnju strukturu materijala bez njihovog uništavanja.
Rendgenski laser će, s druge strane, proizvoditi izuzetno kratke svjetlosne impulse. Oni će omogućiti praćenje promjena koje se odvijaju za svega nekoliko milionitih djelova milijarditog dela sekunde, uključujući procese tokom hemijskih reakcija.
Prema planu, obim akumulacionog prstena premašiće 1.100 metara, dok će energija elektrona dostizati 6 gigaelektronvolti (GeV). Poređenja radi, ruski sinhrotron SKIF u Novosibirsku projektovan je za energiju od 3 GeV. Ipak, mogućnosti ovakvih postrojenja zavise i od kvaliteta zračenja, preciznosti upravljanja snopom i eksperimentalne opreme.
Kompleks bi trebalo da ima više od 50 eksperimentalnih stanica. Naučnici će na njima moći da proučavaju ponašanje materijala pri ekstremnim temperaturama i pritiscima, strukturu proteina i hemijske reakcije, kao i uticaj električnih i magnetnih polja.
Posebna prednost rendgenskog lasera biće mogućnost da zabilježi stanje materijala prije nego što ga snažno zračenje značajnije promeni.
Iako je prvi segment završen, pred istraživačima je još mnogo posla. Neophodno je izgraditi ostatak prstena, povezati opremu i podesiti čitav sistem prije nego što kroz njega prođe prvi snop elektrona.