atomska

50 godina bez punjenja: Kinezi napravili nuklearnu bateriju zbog koje nikada više nećete morati da mijenjate telefon

Autor Miloš B. Jovanović

Nuklearna baterija radi na principu pretvaranja toplote od radioaktivnog raspada u elektičnu energiju, a njeni tvorci poručuju da višeslojna konstrukcija sprječava da dođe do njenog paljenja ili eksplozije

Izvor: Betavolt

Nuklearna energija je poznata još od početka 20. vijeka, ali je prvo 1945. godine morala da bude bačena atomska bomba, da bi ona mogla da počne da se upotrebljava u mirnodopske svrhe.

Iako danas, kao i nebrojeno puta u prethodnim decenijama, mnogi preispituju njenu upotrebu. I pored toga – od nje se ne odustaje, pa bi nuklearna energija uskoro mogla da se nađe u nečemu bez čega danas ne možemo – našim telefonima.

Kineski startap Betavolt tvrdi da je razvio bateriju kojoj nikakvo dopunjavanje, niti održavanje nije potrebno – punih 50 godina.

Kompanija iz Pekinga je dospjela u naslove velikih svetskih medija načinivši revolucionarni poduhvat time što je uspjela da "smanji atomsku energiju". Njima je uspjelo da kompresuju 63 nuklearna izotopa u mali modul veličine novčića.

Ova baterija nove generacije je već podvrgnuta pilot testiranju, otkrili su njeni tvorci, koji kažu da je njihov plan da bateriju masovno proizvode za komercijalnu upotebu u uređajima kao što su pametni telefoni ili dronovi.

Dronovi neograničeno lete

Iz Betavolta navode da njihov osnovni model nuklearne baterije, dimenzija 15x15x5 kubnih milimetara, isporučuje 100 mikrovati električne energije, pri naponu od 3V. Kompanija planira da u narednih godinu dana proizvede novu bateriju koja će moći imati snagu od jednog vata.

U pekinškoj kompaniji već razmišljaju o pametnim telefonima kojima nikada nije potrebno dopunjavanje ili dronovima koji mogu da lete neograničeno.

U cijeloj priči postoji i drugi ugao glednja, a to je svakako zabrinutost zbog upotrebe radioaktivnih materijala. Zato je sasvim opravdano očekivati da bi velika većina ljudi oklevala da nosi bilo šta napravljeno od radioaktivnog materijala u svom džepu.

I pored tih opravdanih strepnji, iz Betavolta poručuju da višeslojna konstrukcija baterije sprečava da dođe do njenog paljenja ili eksplozije, usled eventualnog udara neke iznenadne sile. Ističu i to da je nuklearna baterija sposobna da podnese ekstremne temperature, u rasponu od -60C do +120C.

"Atomska baterija koju je razvio Betavolt je potpuno bezbjedna i ne emituje nikakvo zračenje ka spolja, i zato je pogodna i bezbjedna za uptrebu u medicinskim uređajima kao što su pejsmejkeri, vještačka srca ili slušni aparati", tvrdi kineski startap.

Izvor: Betavolt

Plutonijum postaje bakar

Nuklearne baterije rade na principu pretvaranja toplote od radioaktivnog raspada u elektičnu energiju. Za to se najčešće koriste izotopi poput plutonijuma-238, poznati po višedecenijskom trajanju bez ikakvog održavanja. One, međutim, nisu super efikasne, a i korišćenje radioaktivnih materijala podiže oprez po pitanja bezbijednosti rukovanja i zaštite životne sredine.

Takođe, upotreba radioaktivnog materijala u potrošačkim proizvodima bi verovatno ozbiljno došla na udar značajnih regulatornih prepreka, budući da tu postoje veoma striktna pravila i kontrole.

Iz Betavolta, međutim, poručuju da je "atomska energija baterija ekološka i da ne šteti prirodi. Nakon završenog perioda raspada, 63 izotopa se pretvore u stabilne izotope bakra, koji nije radioaktivan, i ne predstavljaju nikakvu prijetnju od zagađenja za životnu sredinu".

Kada bi atomske baterije mogle da postanu dostupne na tržištu, pekinški startap još uvek nije saopštio.