Naučnik čiji izum je igrao ključnu ulogu u razvoju telefona, laptopova i električnih automobila, napustio nas je u 100. godini života.
Džon Gudenaf, čovek koji se smatra tvorcem litijum-jonskih baterija, umro je u 100. godini, potvrdio je Teksaški univerzitet u Ostinu. Iako verovatno niste čuli za ovog naučnika, njegov izum je odgovoran za postojanje današnjih telefona, laptopova i električnih vozila.
Iako su istraživači već pokušavali da proizvedu litijum-jonsku bateriju, Gudenafovo rešenje iz 1980. godine, sa katodom od slojeva litijuma i kobalt oksida, bilo je superiornije u odnosu na prethodne pokušaje, kako zbog svoje voltaže, tako i zbog svoje bezbednosti. Međutim, ono što je njegov izum izdiglo iznad automobilskih i Ni-Mh baterija jeste značajno veći kapacitet.
Gudenafova tehnologija nije zaživela do 1991. godine, kada je Sony na tržište izbacio prvu punjivu litijum-jonsku bateriju, koju nije bilo potrebno formatirati kao što je to bio slučaj sa nekim drugim rešenjima. Ostalo već znate i sami - bolje performanse litijum-jonskih baterija su omogućile proizvodnju pametnijih i prenosivijih mobilnih uređaja. Telefoni i laptopovi nisu samo postali tanji i brži, već su takođe nudili bolju autonomiju, a proizvodnja električnih automobila je takođe postala moguća.
Ipak, Džon Gudenaf je zaslužan za mnogo više od današnjih baterija. Tokom njegovog rada na MIT univerzitetu, bio je jedan od tvoraca tehnologije koja će vremenom postati "memorija sa slučajnim pristupom", odnosno RAM, koju danas koristimo u mnogim računarskim proizvodima.
Svoje patente je redovno delio sa kolegama, a do pre nekoliko godina je aktivno radio na razvoju sledeće generacije baterija koje obećavaju proboj performansi u skladištenju obnovljive električne energije, ali i koje bi jednog dana mogle biti ključne u električnim automobilima budućnosti.
Iako je javnosti bio relativno nepoznat, za svoje zasluge je 2019. godine postao dobitnik Nobelove nagrade za hemiju.