Bušotine duboke 16 kilometara bi mogle napajati čitavu planetu energijom

Dok se čitava planeta bori sa energetskom krizom, a ekolozi pokušavaju da nas odvrate od upotrebe fosilnih goriva, veoma je važno obezbediti dovoljno zelene energije pre odbacivanja starih navika. Iako su solarne elektrane i vetroelektrane prihvatljiva rešenja koja već decenijama napreduju, ona nisu bez mana. Ukoliko zanemarimo ekonomski faktor, najveća mana ovih vidova proizvodnje energije jeste u tome što se generisanje odvija periodično, odnosno nije dostupno 24/7.

Ipak, naučnici tvrde da postoji rešenje koje rešava upravo ovaj problem, a nalazi se ispod naših nogu - geotermalna energija. Nažalost, kako bi mogli da iskoristimo njen pun potencijal, potrebno je prevazići ogromnu prepreku.

Ogroman potencijal

"Ukupni energetski sadržaj toplote koji postoji ispod zemlje premašuje godišnju energetsku potražnju planete milijardu puta. Dakle, iskoristiti samo deo toga je više nego dovoljno da zadovoljimo naše energetske potrebe u doglednoj budućnosti", kaže Met Hud, suosnivač kompanije Quaise Energy.

Danas, međutim, ne možemo da bušimo dovoljno duboko kako bi otključali tu energiju. "Ukoliko uspemo da se spustimo na dubinu od 16 kilometara, moći ćemo da pronađemo ekonomske temperature svuda. Ukoliko odemo još dublje, možemo doći do temperatura na kojima voda postaje superkritična", kaže Hud, dodajući da bi to znatno snizilo cenu proizvodnje energije.

Najdublja bušotina u istoriji je Koljska ultraduboka bušotina u Rusiji. Ova bušotina, dubine 12.262 metra, na kojoj je radilo 16 naučno-istraživačkih laboratorija, napravljena je sa ciljem detaljnijih naučnih istraživanja zemljine kore. Cilj je bio da se dostigne dubina od 15.000 metara, a na tom poduhvatu se radilo 20 godina, jer konvencionalna oprema jednostavno nije mogla da izdrži uslove na tim dubinama. Zbog nedostatka finansijskih sredstava, projekat je napušten 2006. godine. "Potrebne su nam stotine, ako ne i hiljade Koljskih bušotina ako želimo da skaliramo geotermanu energiju do potrebnih kapaciteta", tvrdi Hud.

Quaise Energy smatra da ima rešenje za ovaj problem - "razvoj tehnologije za razbijanje kamena mikrotalasima i bušenje najdublje rupe na Zemlji. Ne, ne kradem zaplet iz filma Zvezdane staze. Ova tehnologija je stvarna i dokazana u MIT laboratoriji", rekao je Hud.

Bušenje mikrotalasima

Quaise radi na zameni konvencionalnih burgija energijom milimetarskih talasa. Ti talasi bukvalno tope, a zatim isparavaju stenu i stvaraju sve dublje rupe. Na ovom rešenju se poslednih 15 godina radilo u MIT laboratorijama, a naučnici su pokazali da milimetarski talasi zaista mogu izbušiti rupu u bazaltu. Dodatno, žirotronska mašina koja proizvodi energiju milimetarskih talasa nije nova - koristi se već 70 godina u istraživanju nuklearne fuzije kao izvora energije.

Hud objašnjava da su milimetarski talasi idealni za tvrde stene u dubinama sa kojima konvencionalne burgije muče, ali da nisu toliko efikasni u mekšim stenama koje su bliže površini. Ipak, "to su iste formacije u kojima se konvencionalno bušenje ističe". Stoga kompanija kombinuje oba pristupa kako bi bila efikasnija.

"Naš trenutni plan je da izbušimo prve rupe na terenu u narednih nekoliko godina", kaže Hud. "I dok nastavljamo da unapređujemo tehnologiju za dublje bušenje, takođe ćemo istražiti naše prve komercijalne geotermalne projekte u plićim okruženjima".