Novi godišnji izveštaj Ujedinjenih nacija pruža nam uvid u određeni napredak država na polju smanjenja emisija ugljen-dioksida. No, da li je on dovoljan?
Trenutni Nacionalno utvrđeni doprinosi (NDC) – koji definišu napore zemalja u zauzdavanju emisija ugljen-dioksida i ublažavanju klimatskih promena – vode ka porastu srednje globalne temperature za 2,5 °C do kraja veka, saopštile su Ujedinjene nacije. Ovaj nivo zagrevanja planete je, prema Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC), katastrofalan, piše Klima101.
IPCC, koji čine vodeći svetski klimatolozi, procenio je da emisije ugljen-dioksida do 2030. treba da padnu za 43% u poređenju sa nivoima iz 2010. kako bi se porast srednje globalne temperature zaustavio na 1,5 °C. Aktuelni klimatski planovi mogli bi da prouzrokuju povećanje emisija ugljen-dioksida za 10,6%.
Ipak, s obzirom na povećane ambicije država, primetan je određeni korak napred u odnosu na prošlogodišnji izveštaj kada se prognozirao veći porast emisija do kraja decenije i posledično povećanje srednje globalne temperature za 2,7 °C do 2100.
"Trend smanjenja emisija koji se očekuje do 2030. pokazuje da su nacije napravile određeni napredak", kazao je Sajmon Stil, izvršni sekretar Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene (UNFCCC).
"Ali nauka je jasna, a isto tako su jasni naši klimatski ciljevi u sklopu Pariskog sporazuma. Nismo ni blizu obima i brzine za smanjenje emisija koje je neophodno da bismo bili na putu ka zagrevanju sveta od 1,5 °C", upozorio je on i poručio da vlade treba da osnaže svoje i klimatske planove, ta da ih implementiraju u narednih osam godina. Podsećamo, planeta je trenutno toplija za 1,1 °C u poređenju sa prosekom u periodu od 1850. do 1900.
Inače, Ujedinjene nacije ističu da su se na prošlogodišnjem Klimatskom samitu u Glazgovu sve zemlje složile da ponovo pregledaju i unaprede svoje klimatske ciljeve, ali samo 24 od ukupno 193 države podnelo je Ujedinjenim nacijama unapređene NDC-je. Dobre vesti su da su sve od njih pokazale veće ambicije na polju borbe protiv klimatskih promena.
Kako se naglašava, tračak nade uliva i podatak da 62 nacije – odgovorne za 93% svetskog bruto domaćeg proizvoda u kojima živi 47% globalnog stanovništva i koje imaju udeo od 69% u ukupnoj energetskoj potrošnji – imaju dugoročne strategije za neto-nulte emisije. Bez obzira na to, ističe se da su mnogi od tih ciljeva neizvesni i da odlažu kritične akcije za budućnost umesto da se one odigravaju sada.
U biltenu o gasovima sa efektom staklene, objavljenom ove nedelje, Svetska meteorološka organizacija iznela je zabrinjavajuća saznanja vezana za globalno zagrevanje. Naime, gasovi sa efektom staklene bašte su tokom 2021. dostigli rekordno visoke nivoe.
Tokom prošle godine koncentracije metana zabeležile su najveći godišnji skok tokom 40 godina duge istorije merenja. Razlog povećanja nije jasan, ali se pretpostavlja da je ono nastalo kao rezultat bioloških procesa i ljudskih aktivnosti.
Kada je reč o ugljen-dioksidu, porast nivoa između 2020. i 2021. bio je veći od godišnjeg proseka tokom protekle decenije, a merne stanice pokazuju da njegove koncentracije nastavljaju da rastu u čitavom svetu i tokom ove godine.
Prošlogodišnje koncentracije metana iznosile su 1908 delova na milijardu (ppb), a ugljen dioksida 415,7 delova na milion (ppm). Ove vrednosti su 262%, odnosno 149%, više nego u predindustrijskom razdoblju dok ljudi još nisu narušili prirodnu ravnotežu gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, navodi se.
U periodu od 1990. do 2021. efekat zagrevanja klime, izazvan dugovečnim gasovima sa efektom staklene bašte, porastao je za skoro 50%, a odgovornost za 80% ovog povećanja pripisuje se ugljen-dioksidu.
Svetska meteorološka organizacija nada se da će svojim nalazima podstaći donosioce odluka, koji će se okupiti na predstojećem Klimatskom samitu u Šarm-el-Šeiku, na ambicioznije klimatske akcije koje će ograničiti buduće emisije gasova sa efektom staklene bašte, a samim tim i budući porast srednje globalne temperature.
Uoči same konferencije, biće predstavljen i Izveštaj o stanju globalne klime za 2022. koji će, prema najavama, pokazati kako gasovi sa efektom staklene bašte nastavljaju da podstiču klimatske promene i vremenske ekstreme.