Naučnici zbunjeni, Zemlja prvo ubrzala, pa usporila svoju rotaciju

Naučnici su se našli pred neobičnom zagonetkom. Pomoću atomskog sata u kombinacija sa preciznim astronomskim merenjima, otkriveno je da dani na Zemlji postaju sve duži.

Iako bi neko mogao da smatra da je to dobra promena, naučnici upozoravaju da takva odstupanja mogu uticati ne samo na naše merenje vremena, već i na brojne moderne tehnologije koje su neizostavan deo naših života, poput GPS-a.

Istražujući o čemu je reč, naučnici su utvrdili da se od 2020. godine rotacija Zemlje oko svoje ose, polako, ali sigurno, usporava, što rezultuje dužim danima. Iako na našim satovima i dalje piše da dan traje 24 sata, tačno trajanje rotacije ipak varira.

Tokom istorije, Zemljina rotacija je usporavala i ubrzavala zbog uticaja Meseca. Pre nekoliko milijardi godina, tvrde naučnici, dan na Zemlji je trajao samo oko 19 sati. S druge strane, poslednjih 20.000 godina, Zemljina rotacija se ubrzala. Na to koliko se brzo zemlja okreće utiče celi niz pojava - od potresa do erupcija vulkana. Čak i klimatske promene, kao i ekstremni vremenski uslovi mogu uticati na rotaciju Zemlje.

Uprkos tome što je 29. juna 2022. godine izmeren najkraći dan u poslednjih 50 godina, naučnici su i dalje zbunjeni zašto se dugoročna putanja iz ubrzane prebacila u produženu.

Neki nagađaju da su za takvu promenu odgovorne promene u atmosferi koje su rezultirale ekstremnim vremenskim pojavama, ali takve pojave su zabeležene i u prošlosti. Nagađa se čak i da je za trenutnu situaciju odgovoran fenomen koji se naziva Čendlerovo kolebanje, koje označava malo odstupanje zemljine rotacije tokom perioda od oko 433 dana.

Šta to znači za nas Zemljane? Za sada - ništa. Naučnici će i dalje pratiti šta se događa i da li će se usporavanje nastaviti, a možda će morati da ubace "negativnu prestupnu sekundu", odnosno da oduzmu jednu sekundu u danu, što bi moglo da dovede do celog niza problema, pogotovo kada je u pitanju internet koji se oslanja na tačno vreme za razmenu podataka.