Jedan od dva prodata automobila do 2030. godine imaće električni pogon, pokazalo je novo istraživanje tržišta.
BEV, odnosno električna vozila sa baterijom, imaće gotovo 40% udela na globalnom tržištu komercijalnih vozila do 2030. godine, procenjuje Counterpoint.
Iza vodeće Kine slediće Evropa, koja je nedavno odlučila da zabrani prodaju dizelaša i benzinaca najkasnije do 2035. godine, pa tek onda dolazi SAD.
Prema najnovijem Counterpoint-ovom istraživanju Passenger Vehicle Forecast jedan od dva prodata automobila imaće električni pogon najkasnije do 2030. godine.
Povećanje ekološke svesti među kupcima i vozačima, jasnije i čvršće norme o emisiji ugljen-dioksida, podrška država, između ostalih i kod nas, i zajednički napori učesnika različitih inicijativa i pokreta pomažu u bržem usvajanju električnih vozila (EV) širom sveta.
U nekim EU zemljama električni automobili već su godinu, dve dana najprodavaniji među svim novim prodatim vozilima na tržištu.
Istovremeno, prodor električnih vozila među isporučenim ličnim vozilima u 2021. godini bio je ispod 10% globalne prodaje svih vozila. Komentarišući regionalnu dinamiku, viši istraživački analitičar Sumen Mandal smatra da će ostatak sveta biti najbrže rastuća regija u smislu usvajanja električnih vozila, a poguraće ih najviše Vijetnam, Singapur, Tajland i Kanada.
Kina vodeća EV sila u svetu
Tržište električnih vozila u Kini je pod jakim uticajem državnih organa. Međutim, Kina je smanjila subvencije za električna vozila za 30% tokom 2022, u poređenju sa 2021. godinom i očekuje se da će ovo imati tek mali uticaj na buduće odluke tamošnjih građana u vezi sa kupovinom električnih vozila, na kojima rade i brojne kineske kompanije. Ono što bi moglo da ima veći uticaj na tržište u Kini su rastuća stopa inflacije i nestašica komponenti zbog izbijanja COVID-19, koji su naterali OEM proizvođače da povećaju i krajnje EV cene.
April je zbog povećanja cena ovih vozila i zvanično bio najslabiji mesec za prodaju električnih vozila u Kini ove godine. Ipak, situacija bi se mogla poboljšati nakon ublažavanja ograničenja u vezi s COVID-19 i nakon što OEM-ovi nastave proizvodnju. Predviđa se da će prodaja električnih vozila u Kini premašiti šest miliona komada do kraja ove godine, što je najveća brojka od svih zemalja koje Counterpoint razmatra u svom izveštaju.
Evropa hvata priključak
Evropa ima za cilj smanjenje nivoa emisije ugljen-dioksida za 15% u 2025. i za 37,5% u 2030. u odnosu na nivoe iz 2021. godine. To je jedan od glavnih razloga zašto je evropska prodaja električnih vozila prešla granicu od dva miliona tokom 2021, uprkos izbijanju COVID-19 virusa.
Više od 10 zemalja, uključujući Norvešku, Dansku, Francusku,Nemačku, Velika Britaniju i Holandiju predložilo je postupno ukidanje prodaje novih automobila na benzin i dizel. To će pomoći EU zoni i zemljama koje žele da budu u Uniji, da Evropa zadrži svoju drugu poziciju na globalnom tržištu električnih vozila do 2030. godine.
Ambiciozni planovi Amerike
Prodaja električnih vozila u SAD-u porasla je za gotovo 100% na godišnjem nivou tokom 2021. Vlada novog američkog predsednika Bajdena je prethodno postavila ambiciozan cilj da prodaja električnih vozila do 2030. čini polovinu svih prodatih vozila u toj zemlji. Najnovija politika podstaćiće i proizvođače originalne opreme i potrošače da se lakše odlučuju za EV u odnosu na vozila na tradicionalan pogon. Štaviše, SAD će osigurati 7,5 milijardi dolara za izgradnju pola miliona javnih stanica za punjenje električnih vozila. Očekuje se da će baterijsko električno vozilo (BEV) imati gotovo 30% tržišnog udela u prodaji komercijalnih ličnih vozila u SAD-u do 2030. - ali ne i polovinu koliko je tamošnja vlada ciljala.
Ostale zemlje koje doprinose usvajanju EV-a uključuju Norvešku, Japan i Indiju. Primena električnih vozila u Norveškoj već je prešla 85% prodaje u 2021. i očekuje se da će ta zemlja postići 100% prodaju elektrifikovanih ličnih vozila već do 2025. Japan, međutim, zaostaje u usvajanju EV u poređenju sa drugim jednako razvijenim zemljama.
Toyota i Renault-Nissan nedavno su usvojili svetsku politiku električnih vozila i očekuje se da će Japan imati koristi od ovih domaćih OEM-ova. Indija nastoji da ostvari 30% prodaje svojih ličnih vozila kao EV do 2030.
Domaći igrači kao što su Tata Motors i Mahindra Electric, kao i nekoliko stranih igrača poput MG Motor i Hyundai kompanija već se takmiče za indijsko tržište putničkih električnih vozila.
Tržište električnih vozila postaje sve konkurentnije kako nove kompanije, uključujući igrače iz domena pametnih telefona, ulaze na teren. Foxconn i Xiaomi već su najavile svoj ulazak u područje pametnih električnih automobila kako bi poboljšale svoje poslovne prilike. Sony se udružio s Honda ekipom za proizvodnju pristupačnih električnih vozila, a kompanija Huawei je svoj HarmonyOS ustupila najvećim kineskim proizvođačima električnih automobila, koji su već tržištu isporučili i prve modele sa tim softverom.
Tesla Motors je relativno nov igrač na tržištu mnogih zemalja.
Predstavili su revolucionarni Tesla Model S pre otprilike 10 godina i sad dominiraju globalnim tržištem električnih vozila. Novi startapovi, kao što su Nio, Li Auto, Xpeng, Lucid Motor, Fisker i Rivian takođe pokušavaju da prate Tesla Motors točkove i da promene tradicionalne OEM proizvođače automobila, od kojih su mnogi oklevali da ulažu u razvoj električnih vozila u početnoj fazi.
Budući da će automobili sledeće generacije biti mnogo više vođeni softverom, verojatno ćemo videti više novih igrača koji ulaze na tržište. Međutim, tradicionalni igrači i dalje će imati prednost zahvaljujući svojoj jačoj proizvodnji i dobro uspostavljenim lancima snabdevanja, koje je sve teže održati, a posebno uspostaviti iznova. Ipak, očekuje se žestoka borba između tradicionalnih i novijih igrača u nadolazećim godinama jer EV-ovi postaju mainstream.
Ipak, nisu svi proizvođači automobila srećni i u Evropi je već počela pobuna proizvođača tradicionalnih automobila, koji smatraju da je nametanje električnih vozila loše za sve - ekonomiju, građanje i njih same.