Kasni noćni mejlovi kao glasnik mnogo težeg oblika digitalne zavisnosti i izuzetno loše zdravstvene prakse.
Ovo je verovatno moralo da se dogodi…
Kad je pandemija buknula početkom 2020. godine mnogi od nas preselili su svoje poslove kod kuće i od tada su linije između profesionalnog i privatnog sve manje izražene.
Negde su one toliko nestale da više ne postoji ni jedno ni drugo, samo hibridno radno okruženje koje traje po ceo dan i bez pauze.
Ovakav sistem doveo je do toga da klasično radno vreme više ne postoji i zbog toga mnogi radnici sve češće čak i po inerciji rade u kasne večernje sate ili u vreme kad to ne bi trebalo da čine - jer ih mejlovi koji stižu u nevreme na to “podsećaju“.
Dodajmo tome i pritisak koji stvaraju mobilni uređaji sami po sebi, a koji su u danas poslu postali gotovo primarni i imamo scenario u kojem mozak i telo nikad ne odmaraju - konstantno su na oprezu, izbombardovani različitim dojavama i obaveštenjima i u stanju napetosti bez presedana.
Nažalost, sve ovo ostavlja posledice na zdravlje zaposlenih, a na kraju i na produktivnost kompanije.
O ovom lošem fenomenu, koju žive mnogi današnji zaposleni širom sveta i Srbije, govorio je i direktor Microsoft kompanije, Satja Nadela, nakon istraživanja koje je kompanija uradila na ovu temu: "Razmišljamo o produktivnosti kroz metriku saradnje i rezultata“, primetio je on za Bloomberg, “Ali dobrobit svakog od nas je jedan od najvažnijih delova produktivnosti".
U novoj studiji zaposlenih u Microsoft kompaniji, oko 30% je iskusilo navalu posla ujutru, popodne i, u manjoj meri, oko 22 sata. Prosečan radni dan se produžio za 46 minuta ili 13 odsto od početka pandemije, otkrio je Microsoft, a vreme provedeno na radu posle radnog vremena raste još brže, na 28 odsto. Podaci pokazuju i to kako radnici sve više usvajaju asinhrone rasporede, koji se ne poklapaju uvek sa onima njihovih udaljenih kolega ili menadžera.
Microsoft je tokom pandemije doveo oko 50.000 zaposlenih, rekao je Nadela. Ljudi, posebno u tehnološkom sektoru, sve više zahtevaju veću fleksibilnost u tome gde i kad rade, rekao je on. Tekuća anketa radnika znanja - softverskih programera, analitičara podataka i slično - iz Future Forum-a, istraživačkog konzorcijuma koji podržava Slack Technologies, otkrila je da više od 3 od 4 osobe žele mogućnosti da biraju gde će raditi tj. da li će raditi iz firme ili od kuće, dok 95 % ispitanika žele da mogu da postave sopstveni raspored.
Prema rečima Satje Nadele, ovo je poziv za buđenje za izvršne direktore, željne da postave nove rekorde profita nakon dve godine mlakog uspeha ili stagnacije i pokažu rast. Iako je ne tako davno produktivnost mogla biti nejasan koncept bez strogih metrika, naša digitalna transformacija - posebno u modelima rada na daljinu - dala nam je alate i metrike za sve. Koliko sati su zaposleni na mreži? Koliko mejlova šalju? Koliko poruka se razmenjuje? Koliko brzo se završava svaki projekat? Sve se može izmeriti.
Međutim, ono što se gubi u tom moru brojeva jeste naš količnik sreće. Teško je - možda čak i nemoguće - prevesti to u broj, a ipak, ako nismo dobro, naša produktivnost opada. Sve što lideri vide je pad metrike, ali osnovni uzrok ostaje skriven.
Ono što Nadela vidi kao jedan od najvećih problema hibridnog radnog modela, koji stvara najveći pritisak i stres, jesu mejlovi koji od menadžera kompanije i nadređenih zaposlenima stižu ne samo posle radnog vremena, nego i u večernjim ili još gore - kasnim večernjim satima. Prema rečima direktora Microsoft kompanije zaposleni mora da bude siguran u to da ne mora da odgovori na taj mejl. "Znamo šta stres čini radnicima. Moramo da prihvatimo i staromodne prakse upravljanja, kako bi se ljudi brinuli o svom psihofizičkom zdravlju. Mogu da postavim stvari tako, da naši ljudi mogu da dobiju mejl i od generalnog direktora tokom vikenda i da ne osećaju pritisak da moraju da odgovore na njega".
Jasan poziv za izvršne direktore je, prema rečima direktora Microsoft kompanije, sledeći: Postaviti prava pitanja! Umesto da se odgovorni oslanjaju na: "Zašto je vaša produktivnost pala?", trebalo bi svi zajedno, i oni koji rade i oni koji odlučuju, da se pitamo: "Kako se osećate? Šta vam je potrebno da biste se osećali odmorno, uravnoteženo i angažovano? Kako kompanija može da vas podrži?".
Rad na daljinu izgleda kao blagodat. I, na mnogo načina, jeste: nudi nam udobnost i veliku fleksibilnost. Ipak, takođe otvara i vrata preteranom praćenju metrika koje jednostavno promašuju zdravlje - verovatno najvažniji deo konačnog uspeha kompanije.