Dve ukrajinske kompanije koje proizvode oko polovine globalne količine neona za poluprovodnike su prestale sa radom.
Ruska invazija na Ukrajinu je kreirala dodatni pritisak na globalnu proizvodnju čipova, jer su dva velika proizvođača neona iz Ukrajine prestala sa radom. Iako kompanije Ingas i Cryoin ne rade samo deset dana, s obzirom na to da one proizvode između 45% i 54% posebnog neona potrebnog za proizvodnju čipova, ovo će da ima ozbiljne posledice na globalno snabdevanje.
Pod normalnim uslovima, Ingras mesečno isporuči od 15 do 20 hiljada kubnih metara neona, od čega oko 75% ide za industriju čipova. Globalna proizvodnja neona iznosi oko 540 kubnih tona godišnje, prema istraživanju kompanije Techet. Treba naglasiti i da 90% snabdevanja neonom za američke proizvođače čipova dolazi iz Ukrajine.
Za razliku od Cryoin, koji su zaustavili proizvodnju prvog dana invazije, Ingas je nastavio proizvodnju do ove nedelje, kada su konflikti došli i do Mariupolja, gde se nalazi njihova fabrika.
Nova pretnja
Ovaj problem u snabdevanju je ozbiljna pretnja za globalnu idustriju čipova, koja je tek počela da se oporavlja nakon problema izazvanih pandemijom. Zastoji u proizvodnji i lancu nabavke u toku poslednje dve godine napravili su velike probleme na tržištu i kašnjenju proizvodnje, od automobila, preko grafičkih karti do pametnih telefona.
Upravo ovakvi prekidi u lancu snabdevanja, kao neon iz Ukrajine mogu da imaju veliki udarac na proizvodnju čipova, posebno kod manjih proizvođača. Veliki proizvođači kao što su Intel, TSMC i Samsung imaju više novca i veća skladišta, što znači da mogu da izdrže nedostatak neke komponente mnogo duže od drugih, bar mesec ili dva. Pogledajte kako se prave poluprovodnici.
Raste cena ključnih komponenata
Pristup poluprovodnicima je već bio bitan faktor tokom invazije na Ukrajinu, jer su vlade širom sveta uvele sankcije, kako bi odvratili Rusiju od svojih planova. Bajdenova administracija je uvela nove sankcije kojima onemogućava prodaju poluprovodnika uz SAD i drugih tehnologija Rusiji, kako bi vojsci ograničili pristup modernoj tehnologiji. Slične sankcije uveli su i Japan, Tajvan i Južna Koreja.
SAD i druge zemlje su na nestašicu čipova odgovorili ulaganjima u proizvodnju, ali će svim novim fabrikama trebati bar nekoliko godina dok ne počnu da rade. Sa druge strane, čak i da sve nove fabrike mogu danas da počnu proizvodnju, nestašica ključnih elemenata, kao što je neon utiču na kašnjenje i onemogućavaju proizvodnju.
Od poslednjeg konflikta sa Ukrajinom, 2014. godine cena neona je skočila za 600%, a neće proći mnogo vremena dok ne vidimo globalnu nestašicu ovog gasa, sa kašnjenjima koja se polako, ali sigurno gomilaju.
Pored neona, cena nafte je skočila na rekordnu vrednost u poslednjih 14 godina – 139 dolara po barelu, dok je gas poskupeo na 4.331 dolar za galon, nakon najave da će SAD uvesti sankcije na uvoz ruske nafte.
Rusiji su uvedene sankcije i od strane velikih kompanija, pa u ovoj zemlji već neko vreme ne funkcioniše VISA i MasterCard, kao i ApplePay, PayPal i Google Pay servisi, a ova zemlja ubrzava razvoj svoje internet mreže nazvane RUNET, koja bi mogla da bude alternativa Internetu u ovoj zemlji.