STAR robot je izveo operaciju koja je za cilj imala spajanje creva, a radi se o vrlo komplikovanom laproskopskom zahvatu – intervencije na mekanim tkivima robotima predstavlja problem zbog nepredvidivosti.
Roboti su još pre nekog vremena pronašli svoje mesto u medicini – kao pomoćnici, negovatelji, ali i kao hirurzi koji su sposobni za složene operacije.
Ljudski lekari sve više strahuju za svoje poslove, a prema izveštajima s univerziteta John Hopkins imaju i razloga za to – jedan robot je uspešno obavio komplikovani hirurški zahvat.
U pitanju je Smart Tissue Autonomous Robot (STAR), a eksperti ističu da je tešku operaciju obavio bolje od ljudskih lekara.
Ovo je ozbiljan korak ka automatizaciji medicine, a STAR nije prvi robot koji je napravljen da leči i spasava živote.
Sredinom 2020. godine su u fokusu na primer bili roboti koji zašivaju rane nakon operacija – Motion2Vec. Radi se o vitalnom delu medicinskog procesa, koji je često monoton, budući da se isti pokreti ponavljaju i po nekoliko stotina puta. Zahvaljujući zajedničkim naporima kompanije Intel i Berkley univerziteta taj posao bi uskoro mogli da preuzmu roboti koji o zatvaranju rana uče iz video snimaka. Proces edukacije je zamišljen tako da AI proučava snimke operacija, te zahvate koje prave ljudski doktori. Koncentriše se na ušivanje rana, i to tako što radnju razlaže na pojedinačne pokrete, a nakon toga je ponavlja s velikom tačnošću.
Motion2Vec roboti su tek jedan u moru primera, a Smart Tissue Autonomous Robot (STAR) je otišao dalje, budući da se specijalizovao za laproskopsku hirurgiju. U pitanju je metoda koja nije invazivna, jer se zahvati obavljaju kroz male rezove. Zbog toga su ove operacije komplikovane, te zahtevaju veštinu i ne ostavljaju mnogo prostora za greške.
STAR robot je izveo operaciju koja je za cilj imala spajanje creva, a radi se o vrlo komplikovanom laproskopskom zahvatu – intervencije na mekanim tkivima robotima predstavlja problem zbog nepredvidivosti. Mašina je bila opremljena instrumentima za ušivanje i sistemom koji je omogućio ekstremno tačnu vizuelizaciju.
Trodimenzionalni sistemi mašinskog vida (MV) su ključni za kreiranje pametnijih i bezbednijih robota, a eksperti ističu da je STAR prvi robot koji može da planira, da se prilagođava i da zahvate na mekanim tkivima obavlja uz minimum ljudske podrške.
Robot-hirurg je ovu operaciju izveo potpuno samostalno, a u pitanju je četvrti uspešan zahvat. Zahvati su obavljeni na četiri svine, i to bez greške. Nije poznato da li su životinjama pomoć bila neophodna, ali se ističe da su sada dobro.
Ovo je veoma važan korak za sigurniju i efikasniju medicinu, u kojoj će lekari verovatno izgledati malo drugačije nego što smo navikli. Možda kao humanoidni robot Ameca.