Sateliti Ilona Maska ostavili su 35 puta više tragova na slikama neba u odnosu na 2019. godinu.
Slike zvezdanih tela prepune su tragova satelita i to sada postaje ozbiljan problem. Čak se predviđa da kada Starlink sistem bude kompletan svaka slika neba će imati bar jednu belu liniju po sredini.
Prema podacima astronoma iz Palomar opservatorije poredili su slike nema iz 2019. i 2021. godine i došli su do zaključka da je sa 100 satelita u orbiti, jedna slika u deset dana imala vidljive bele linije, dok danas u deset dana imate preko 200 linija na slikama.
Samo SpaceX sateliti porasli 15 puta za dve godine
Broj Starlink satelita je sa 100 porastao na 1500 i to postaje problem za sve koji se bave posmatranjem neba. Kompanija Ilona maska je svesna ovih problema i oni su uveli nekoliko različitih tehnika kako bi smanjili njihovu vidljivost, uključujući farbanje u crnu boju i uvijanje pozicije njihovih solarnih panela kako bi bili manje reflektivni.
Na žalost, iako je ovo imalo uticaja na njihovu svetlinu, ona je dalje mnogo veća od one koja je poželjna. Procenjuje se da prema sadašnjim uslovima postoji veoma mala šansa da nam nešto promakne zbog veštačkih satelita, to bi moglo znatno da se promeni kada kompanije kao što su OneWeb i Amazon Kuiper krenu u postavljanje svojih konkurentskih mreža.
SpaceX ima dozvolu za lansiranje preko 10.000 satelita u Zemljinu orbitu, što znači da će bukvalno svaka slika u sumrak imati po sebi bele linije od ovih satelita. Ove slike su posebno bitne, jer se tada najbolje traže objekti poput kometa i asteroida u okviru našeg solarnog sistema.
Ukoliko broj satelita poraste na 40.000, sve slike u ovo doba će imati bar četiri linije, što može značajno da utiče na otkrivanje novih objekata, od kojih neki mogu biti potencijalno opasni po Zemlju.
Tona otpada u Zemljinoj orbiti
Dodatni problem predstavlja i činjenica da se u Zemljinoj orbiti trenutno nalazi nekoliko tona otpada koji je u potpunoj nekontrolisanoj fazi ponovnog ulaska u Zemljinu atmosferu. Očekuje se i da će ovi delovi uskoro početi da padaju na Zemlju, bez ikakve šanse da se predvidi njihova putanja. Dodajući nove satelite, automatski se pravi veća količina đubreta koje će u nekom trenutku pasti nazad na Zemlju, a o kome u ovom trenutku niko ne razmišlja.