Budućnost je izgleda tu, a nova decenija je donela dodatna ubrzanja i rešenja o kojima je do skoro moglo samo da se mašta.
Naučnici i inžinjeri su u 2021. godini dostigli nove granice, te došli do novih otkrića u mnogim tehnološkim oblastima.
Tokom prethodnih 12 meseci videli smo sveža otkrića i dostignuća - od onih koja unapređuju svemirske letove, do mikro robota i brže veštačke inteligencije.
Mogli smo da maštamo o budućnosti u kojoj bi čovek mogao da postane inteligentnije biće, a uz pomoć tehnoloških dodataka.
Obećavao nam se i život u drugim svetovima, a dobili smo rakete koje mogu da se koriste više puta, što je preduslov za povratak s kosmičkih destinacija.
SpaceX je nakon brojnih nevolja sa Starship prototipima, konačno uspeo da letelicu neoštećenu vrati na Zemlju. Iz kompanije je moglo da se čuje da će u budućnosti služiti da se ljudi šalju na Mesec i Mars, a kasnije možda i dublje u svemir.
Bila je ovo godina u kojoj smo dobili i prvi helikopter na Marsu - Ingenuity je početkom jula uspešno poleteo iznad površine Crvene planete, i to po deveti put. Radilo se o najizazovnijem letu iznad Marsa, a tokom te akcije je oborio nove rekorde agencije NASA, kada je u pitanju razdaljina koju je preleteo, vreme provedeno u letu i brzina.
Jedan stari i vrlo kompleksan naučni problem, koji je u vezi sa ponašanjem i strukturom proteina, dobio je rešenje u 2021. godini, a nakon pola veka neuspešnih pokušaja. Do razrešenja je došao sistem veštačke inteligencije, što još jednom ukazuje koliko bi važno moglo da bude mesto koje će AI u bliskoj budućnosti zauzimati u svetu nauke. U pitanju je DeepMind, britanska AI kompanija, koja već godinama demonstrira sisteme veštačke inteligencije koji su uspešni u igrama kao što su šah i Go, i to ne samo uspešni, već neuporedivo bolji od ljudskih igrača. Problemi u koje se umešao AI uključivali su i pronalaženje novih načina lečenja nekih bolesti, a tvrdi se da je AlphaFold AI engine na dobrom putu.
MIT je dizajnirao pametnu odeću koja bi uskoro mogla da se proizvodi, a jedinstvena je po tome što je ispletena od vunice koja služi kao provodnik. Eksperti su istakli da će pored korisnih funkcija, ovi odevni predmeti doneti i sistem koji će prikupljati informacije o pokretima, koje bi kasnije mogle da služe za obučavanje robota.
Neuralink, koji je smišljen da ljudski mozak poveže s računarom, je tokom ove godine puno napredovao. Između ostalog je objavio i jedan video, a glavni junak je bio majmun koji voli video igre. Životinja je uživala u igri Pong, a samo uz pomoć sopstvenog uma i specijalnog interfejsa za interakciju mozga s kompjuterom. Prvo je naučio da video igru Pong igra uz pomoć džojstika. Preko interfejsa koji mozak povezuje s računarom naučnici su snimili aktivnost mozga tokom igranja, pa je Neuralink nakon samo nekoliko minuta Pong mogao da kontroliše preko moždanih talasa koje je majmun emitovao, a bez džojstika.
Budućnost je izgleda tu, a nova decenija je donella dodatna ubrzanja i rešenja o kojima je do skoro moglo samo da se mašta.