MP3 legenda

GDE JE NESTAO WINAMP: Zašto je nekada najpopularniji muzički plejer na svetu pao u zaborav

Autor Milena Mijušković Izvor mondo.rs

Ako imate više od 30 godina, onda je legendarna rečenica "Winamp, it Really Whips The Llama's Ass!" nešto što vam je dobro poznato. I ako nije, nastavite da čitate.

Winamp classic
Izvor: SmartLife / Marko Nešović / Winamp / Printscreen

Za nešto mlađe generacije, u doba kada se muzika prenosila na CD-ovima i kada je dial-up (fiksni telefon) bio jedini način da pristupite internetu, jedan muzički plejer je dominirao svetom – Winamp. On je bio toliko popularan da su ga koristili bukvalno svi – od kućnih korisnika preko DJ-eva do radio stanica. Svoju popularnost Winamp je stekao zato što je bio jednostavan, stabilan i besplatan.

U vreme kada je MP3 format postao sinonim za muziku, Winamp je bio sinonim za muzički plejer. Razvili su ga Džastin Frankel i Dmitri Boldirev 1997. godine. Jedna od najvećih prednosti bila je podrška za veliki broj audio formata kao što su MP3. AAC, FLAC, WAV i WMA, između ostalog.

Naziv Winamp nastao je kao skraćenica reči “Windows” i “AMP” (skraćeno od Advanced Multimedia Products endžina koji je koristio za reprodukciju MP3 datoteka).

Brza evolucija i još brži uspeh

Iako inicijalne verzije nisu mogle da se pohvale dobrim interfejsom, verzija 1.006 donela je prepoznatljivi GUI, koji se održao godinama kasnije. Polako, ali sigurno, ova aplikacija je dobijala dodatke poput čuvene vizualizacije numere koja se reprodukovala u vidu šarenih linija koje su se menjale na ekranu u ritmu muzike. Pored toga, korisniku su na raspolaganju bile plejliste, ali i ekvilajzer, kojim ste mogli da menjate raspon frekvencija prema svojim zvučnicima ili muzičkim numerama.

U kasnijim verzijama iskristalisale su se tri vizuelne interpretacije interfejsa - klasični, moderni i Bento izgledi. Pored njih, postojala je cela zajednica Winamp obožavalaca koji su na dnevnom nivou izbacivali nove izglede i skinove. Od banalnih do potpuno bizarnih.

60 miliona korisnika za dve godine

Godinu dana nakon predstavljanja Winamp je skinulo preko 3 miliona korisnika, što je tih godina bilo zaista mnogo. Prva promena desila je 1999. godine kada je AOL iskeširao 80 miliona u deonicama i kupio Nullsoft, kompaniju koja je stajala iza Winamp aplikacije. AOL je nastavio dosadašnju praksu: "radi, ne diraj i do juna 2000. broj korisnika skočio je na 25 miliona registrovanih, a godinu dana kasnije prebačeno je 60 miliona registrovanih korisnika. Svima je bilo jasno da će MP3 dominira svetom muzike. Bar neko vreme.

Jedan problem sa kojim se u to vreme susreo svet muzike bila je monetizacija digitalnih numera. Suštinski nije postojalo mnogo načina da kupite MP3, a nekoliko onih koji su funkcionisali bili su komplikovani za upotrebu, skupi i ograničeni. Korisnici su polako gravitirali ka platformama za “deljenje” muzika kao što su Napster i Kazaa, prosto skidajući željene numere, ne razmišljajući previše o tome odakle one dolaze i da li je to legalno.

Prvi udarac Winamp plejeru zadao je niko drugi do Stiv Džobs, CEO kompanije Apple, koji je 23. oktobra 2001. godine predstavio portabilni muzički plejer – iPod, da bi naredne godine postigao dogovor sa diskografskim kućama o prodaji muzike za 0,99 USD po numeri preko svog iTunes servisa. Iako je to bilo mnogo manje novca nego što bi ceo album doneo, obe strane su profitirale.

Prodaja muzike

Za razliku od Winamp plejera, korisnici u zemljama u kojima je Apple prodavao svoje plejere mogli su potpuno legitimno da kupuju muziku bez bojazni da će u procesu skidanja novog albuma svog omiljenog muzičara preuzeti i gomilu virusa. IPod nije bio jeftin, ali ni cena numera u najvećem delu sveta u tom trenutku nije bila skupa, pa je Apple počeo ozbiljno da profitira od svog iTunes servisa, a sa njima i muzičari širom sveta.U narednim godinama došli su pametni telefoni, bežične mreže su napredovale, i došli su konkurenti u vidu servisa za strimovanje muzike kao što je Spotify, koji i danas nudi ogromnu količinu muzike (preko 40 miliona numera) svojim korisnicima za malu mesečnu naknadu. O YouTube, koji je kod mlađe populacije postao sinonim za muziku ne treba posebno govoriti.

Pad popularnosti

Kako smo muziku počeli da nosimo sa sobom, na telefonima i plejerima, i sve češće je slušali dalje od računara, tako je i popularnost Winamp i drugih plejera polako, ali sigurno opadala.Početkom 2014. AOL je prodao Winamp belgijskom radio agregatoru Radionomy, čiji je CEO obećao 2018. da ćemo videti novu verziju programa – Winamp 6, tokom 2019. godine, što se na žalost, još uvek nije desilo. Radionomy više ne postoji a brend je promenio ime u Shoutcast.Link na Shoutcast sajtu vodi nas na Winamp.com, gde se trenutno nudi procurela 5.8 verzija, iako većina korisnika najviše voli prve verzije Winamp 5 (5.03 npr.), jer nemaju previše nepotrebnih dodataka i lepo rade. Ukoliko ste nostalgični, možete je skinuti sa ovog linka.

Pravo pitanje je šta se zaista dešava u vašem Music folderu? Da li i dalje imate sample music fajlove ili stare MP3 i FLAC kolekcije omiljenih muzičara. Ako je drugo po sredi, onda je velika šansa da i dalje koristite Winamp. Striming servisi su super, ali reklame koje su sve više prisutne polako, ali sigurno odvlače korisnike od njih. Uostalom, iskopajte stare MP3 kolekcije, iznenadićete se koliko dobre muzike (ili samo muzike) ćete naći tamo.

Ako ste koristili Winamp, koji je bio vaš omiljeni skin?

Tagovi