Kristofer Riv bio je poznat kao Supermen iz četiri istoimena filma. Doživeo je strašnu nesreću, i preminuo godinama kasnije od infekcije čira. Tu nije bio kraj tragedijama...
Kristofer Riv bio je čovek koji ima sve - uspeh, izgled, porodicu, svetsku slavu... Sve se promenilo samo u jednoj sekundi. Ovo je životna priča glumca koji nas je napustio pre tačno 17 godina, 10. oktobra 2004. godine.
Rođen u Njujorku 25. septembra 1952, Riv je kao dete otkrio svoju strast ka glumi i sceni, i karijeru počeo na Brodveju.
Bio je izuzetno posvećen, bukvalno nije stao dok ne ostvari ono što želi. Tokom priprema za prvu predstavu u kojoj mu je partnerka bila velika Ketrin Hepbern, Kristofer je jeo samo čokoladice i pio kafu, nije imao vremena za prave obroke. Izašao je na binu prve večeri, izgovorio jednu rečenicu i onesvestio se. Ketrin, njegova baka u predstavi, izvukla je stvar tako što se okrenula publici i rekla - "ovaj mali je budala, ne jede dovoljno mesa"!
Hepbernova mu je i prognozirala izuzetnu karijeru, rekla mu je da će biti prava zvezda. Dobio je priliku da ode na audiciju za ulogu Supermena.
Nije mislio da ima šanse, ali je smatrao da ima jedinstveni ugao kojim će oduševiti producente - slika muškarca menjala se krajem sedamdesetih i Kristofer je želeo da Supermena prikaže kao osetljivog i ranjivog, a ne samo superheroja.
Morao je ozbiljno da se "nagruva" za ulogu, jer jeste bio dovoljno visok ali ne i dovoljno mišićav. Trenirao je vredno za sva četiri dela filma, koji su postali hit.
Posle uloge Supermena koja mu je obeležila karijeru, Riv je morao da se brani od ponuda za druge slične uloge i birao je komedije, drame... Nije želeo da ostane zapamćen samo kao mišićavko u kostimu. Odbio je i filmove "Smrtonosno oružje", "Lepa žena", "Hanibal"...
Na snimanju Supermena u Engleskoj upoznao je Gej Ekston, koja je radila kao agent u modnom svetu. Dobili su sina Metjua 1979, a kćerku Aleksandru 1983. godine. Rastali su se posle deset godina veze, a onda je Kristofer upoznao Dejnu Morosinu, pevačicu i glumicu. S njom je dobio sina Vilijama 1992. godine, i ostali su u braku do njegove smrti.
U filmu "Above suspicion", koji je snimio malo pre nesreće, igrao je paralizovanog policajca. Tada je naučio da koristi kolica, a pripremao se za ulogu u rehabilitacionom centru u Ven Najsu.
Sve se promenilo 27. maja 1995. godine. Riv, koji se bavio i sportom, pao je kada ga je zbacio konj na jednom takmičenju u jahanju. Nezgodno je pao i polomio vrat, i u sekundi ostao paralizovan od ramena na dole. Do kraja života kretao se uz pomoć kolica, a mogao je da diše samo uz pomoć mašine za ventilaciju. Povrede su bile tako teške da je morao da bude operisan više puta, a posebno komplikovana je bila operacija u kojoj su morali da mu kosti glave ponovo pričvrste za kosti kičme.
"Znao sam da imam samo 50 odsto šansi da preživim. Znao sam i da će moje stanje biti veliki teret za moju porodicu. Jedva sam rekao Dejni - možda da me pustite da umrem? Ona mi je rekla da će me podržati šta god da odlučim. I tu me je malo prevarila, rekla mi je da će biti sa mnom zauvek, a ako za dve godine i dalje budem želeo da se ubijem, da će mi pomoći", rekao je on.
Ovako je govorio o svojoj nesreći.
"Ko zna zašto se nesreće dešavaju? Svakome može da se desi ono što se dogodilo meni. Posle povrede, dolazi šok, pa tuga, zbunjenost, gubitak... Posle toga, imaš dva izbora. Da gledaš kroz prozor i polako se dezintegrišeš. Ili da daš sve od sebe da uradiš nešto pozitivno. To je put koji sam ja odabrao. Neće me pobediti ni osteoporoza, ni atrofija, ni depresija", rekao je on.
Tada je započeo borbu za prava ljudi sa invaliditetom, bolje zdravstveno osiguranje za njih, istraživanje povreda kičme, terapije matičnim ćelijama... Ali i pre nesreće Riv je bio aktivista. Borio se za zaštitu okoline i umetničku slobodu izražavanja.
Strašna nesreća nije ubila njegov nesalomivi duh, i Riv je nastavio da se bavi umetnošću. Glumio je u nekoliko filmova, među kojima je i rimejk klasika "Rear window", kao i seriji "Smolvil" o Supermenu. Napisao je i dve autobiografije, "I dalje sam to ja" i "Ništa nije nemoguće". Bio je dobitnik nagrada SAG, BAFTA, Emi i Gremi.
Rivovo stanje dodatno su komplikovala oboljenja koja je imao od rođenja. Bolovao je od astme i alergija koje su kompromitovale njegovo disanje, kao i alopecije, neobjašnjivog poremećaja zbog kojeg opada kosa. Više puta nakon nesreće imao je burne reakcije na lekove i infekcije koje je jedva preživeo.
Glumac i aktivista izborio se sa svim tim problemima, ali mu je na kraju presudio inficirani čir koji je dobio od ležanja, medicinskog naziva dekubitus. Ovakve rane i čireve često imaju slabo pokretljivi pacijenti. Lečen je antibioticima ali je dobio komplikacije od kojih mu je stalo srce. Upao je u komu 9. oktobra i umro sutradan.
Iako nije rađena autopsija na njegovom telu, njegova udovica Dejna više puta je izjavila da je smrt izazvala jaka reakcija na pogrešni lek, mada to nikada nije utvrđeno. Ali tu nije bio kraj tragedijama.
Nepunih godinu dana nakon njegove smrti, Dejni, koja nikada u životu nije zapalila cigaretu, postavljena je dijagnoza raka pluća. Umrla je nakon devet meseci borbe, u martu 2006. godine.