Legendarni pevač narodne muzike voleo je fudbal i beogradske crveno-bele.
Po sopstvenim rečima, bio je ''kralj boema''. Čovek koji može da napiše pesmu o svakoj ljubavi, da od toga zaradi enormne količine novca i da samo nekoliko dana kasnije bude bez dinara u džepu. Ovih dana ponovo se priča o Tomi Zdravkoviću, zbog filma o njegovom životu koji puni bioskopske sale.
A u životu legendarnog kantautora važnu ulogu imao je i fudbal. Voleo je da gleda, da prati igrače koji su ga podsećali na njega... I navijao je za Crvenu zvezdu. O tome je detaljno pričao u intervjuu iz avgusta 1990. godine, nakon što je Jugoslavija odigrala svoj poslednji Mundijal.
Bilo je reči o klupskim legendama, fudbaleru sa kojim s enajviše družio i kom se uglavnom divio zbog igre i načina života, ali i o igraču novosadske Vojvodine kog je želeo da vidi u beogradskom timu.
Čak je u tom razgovoru malo i ''pecnuo'' Partizan, iako je jasno da je tada rivalstvo dva najveća srpska kluba bilo malo drugačije nego danas.
''Cenim Rajka Mitića, Džajića, Piksija i druge velikane našeg kluba koji su u Zvezdi napravili ono što danas jeste. Pa bio bih lud kad ih ne bi cenio. Znači da ništa ne bih znao. A ja znam, gledao sam ih sve. Dolazio sam još na stari stadion. Onda sam gledao i pratio iz dana u dan kako se diže i raste Marakana. Danas kad dođeš u Zvezdu, imaš šta da vidiš. Svetsko fudbalsko čudo. Kažu - a Partizan? Ma kakvi, to je kao kad bismo poredili Elektronsku industriju i Filips. Gluposti... Obišao sam ceo svet, ali to što ima Crvena zvezda i kakav je ona gigant, malo klubova može da se pohvali'', pričao je svojevremeno Toma Zdravković.
Veliki ljubitelj fudbala govorio je u ovom intervjuu i o svom životu, kako mu je novčanik često bio pun, a da često je bio i bez dinara u džepu. Zbog toga se nikada nije kajao, sve bi isto uradio da je imao drugu priliku, a i na fudbalskom terenu voleo je da gleda fudbalere koji rizikuju.
''Moje srce kuca za fudbalere hazardere koji žive pun život, baš kao što sam ga ja živeo. Oni svoj talenat ne dele ''na kašičicu'' već ga nemilice arče pa šta ispadne. Takvi su bili Šekularac, Srba Stamenković, Sead Sušić... a iz drugih klubova pokojni Zoran Miladinović pre svih. Ipak, za sve njih Šeki je indijanac! Čudo od čoveka'', ispričao je pevač.
O Šekularcu je, čini se, mogao da priča satima...
''Šta fali Šekularcu? Ostaće zapamćen kao čudo od čoveka i talenta dok je sveta i veka. Neki sad pričaju Šekularac nije odigrao ni 400 utakmica za prvi tim Zvezde, a neki tamo da im ne pominjem imena su odigrali i više. A ja sad da ti nabrajam te koji su odigrali 400 i više, ti možda i nisi čuo za njih. Dobro, ti jesi, ali moj sin od 12 godina nije. A za Šekularca? Čim počneš da se interesuješ za fudbal, čuješ za Šekularca, hteo ili ne hteo'', objasnio je ''kralj boema''.
Često je baš sa Šekijem sedeo u beogradskim kafanama do duboko u noć. Bilo je u tom društvu i drugih fudbalera.
''Pa znaš da su Šekularac i Miladinović najbolji drugari van terena, a u derbiju ljuti protivnici? Koliko sam noći proveo sa njima u ''Kristal'' baru. Sećam se, jedne večeri u bar navrate Krca Tomić - bek Crvene zvezde i Spasoje Paja Samardžić - reprezentativno krilo OFK Beograda. Pravo za naš sto. Pokojni Miladinović ih pusti da popiju jedno piće i kaže im 'Sad lepo kući na spavanje. Ovo nije za vas. Upropastićete karijere, a nikad nećete biti upisani kao noćni šmekeri' i oni su to shvatili dobronamerno'', zaključuje čovek iza kog su ostali hitovi.
Voleo je beogradske crveno-bele, a postoji jedan igrač zbog kog mu je žao što nikada nije obukao taj dres. Nosio je crveno-belo, ali u novosadskoj Vojvodini.
''Nikad neću prežaliti što Toza Veselinović nije nosio dres Crvene zvezde. Za utehu, i Vojvodina ima crveno-bele dresove (smeh). Kakav je to fudbaler bio... A tek lafčina, drugar... Takav je i danas kao trener'', rekao je Toma Zdravković, kom se nije sviđao fudbal sa početka devedesetih godina.
''Svestan sam da je fudbal danas postao biznis broj jedan i da nijedan trener ne sme da daje prednost lepom nad korisnim. Ali, zar nije tako i u pesmi, u mom poslu? No, ja sam ostao nepopravljivi romantik. Uostalom, sada u 52. godini kasno je da bilo šta menjam'', zaključio je legendarni pevač.
Kantautor narodne muzike preminuo je malo više od godinu dana nakon ovog intervjua, nakon duge i teške bolesti sa rakom prostate. U međuvremenu je Crvena zvezda, tim za koji je navijao, postala evropski šampion pobedom nad Olimpikom iz Marseja u Bariju.