Proslavila se ulogom u filmu "Nataša" Ljubiše Samardžića 2001. godine, a danas živi daleko do Srbije.
Lepa glumica Tijana Kondić sa samo 17 godina proslavila se ulogom buntovne devojčice koja pokušava da reši misteriozno ubistvo oca u filmu "Nataša". Za ovu ulogu je pobrala brojna priznanja - Zlatnu arenu u Puli, Zlatnu mimozu u Herceg Novom, priznanje "Najbolji naturščik" u Nišu...
Tijana je čak tri puta odbijena na prijemnom ispitu Fakulteta dramskih umetnosti, a nakon snimanja ovog filma upisala je Filološki fakultetu u Beogradu, i završila ga u roku.
Danas živi i radi u Tel Avivu i retko dolazi u Srbiju. Pre nešto više od dve godine došla je kako bi promovisala svoj roman "Tragovi života" i potom se vratila u Izrael. Jednom prilikom je ispričala da je bilo veoma teško započeti život daleko od Srbije.
"Preselila sam se tamo. Tamo imam i familiju koja mi je velika podrška. Radim dva posla, držim plesne časove kubanske salse i radim projekte u produkciji. Završila veliki film jednog od najpoznatijih izraelskih reditelja. Teško je i naporno. Ali ako imate ambiciju, onda dogurate negde. U pauzama između projekata pišem", ispričala je Tijana jednom prilikom i dodala da joj je bilo teško da uspe na drugom kontinentu.
"Sve je teško. Krećete iz početka, sve. Bila sam ranije u Izraelu kao turista. Jedno je biti turista, a drugo je živeti tamo. Od jezika, kulture, koja je meni prijemčiva i bliska. Meni je to bio izazov, a ne nešto najteže. Gledala sam to pozitivno i upoznala sam tamo ljude iz celog sveta. Naučila novi jezik i stvari. Živim potpuno drugačiji život, ali to ne znači da mi ne nedostaju stvari iz Srbije, a posebno ljudi. Najteži deo je kada morate da vodite sami računa o sebi, u smislu da sama moram da se brinem o svemu i vodim računa da li ću preživeti. U Srbiji nisam to morala. Najteži trenutak mi je bio odlazak odavde, a nakon toga smrt mog oca, koja se dogodila samo dva meseca nakon mog odlaska u Tel Aviv. U jednom trenutku se mnogo stvari desilo. Preseljenje, potom porodični nesrećni događaj. Ceo taj težak period koristila sam za pisanje. Pisanje je jedna vrsta terapije i svaki oblik umetnosti" iskreno je tada rekla Kondićeva.