"Šta je, pi*ko, hoćeš da me udariš"
Aca Lukas nedavno je objavio autobiografsku knjigu "Ovo sam ja", u kojoj je otkrio detalje iz života za koje javnost nije znala.
On je priznao da je bio u vezi sa Ksenijom Pajčin, opisao hapšenje tokom Sablje, susret s pripadnicima zemunskog klana i Cecom Ražnatović u Centralnom zatvoru, ali je pisao i o detaljima žestkih svađa sa Sonjom Vukasnović - njegovom najvećoim ljubavi, ženi koja je svakako ostavila neizbrisiv trag u njegovom životu.
"Počinju svađe. Strašne. Oboje smo, naravno, grešili, ali nismo priznavali svoje greške. Kroz svađu sam shvatio da je počeo da se vraća stari Aca, koji govori ono što misli i radi ono što hoće. A pošto je to bilo zabranjeno, počeo sam da dolazim kući pijan, dekintiran, drogiran. Aca u najgorem izdanju! I sve je polako počelo da gubi smisao. Nabrajala je u svađi šta sam sve ja.
'Pijanico, kockaru, narkomančino!'
'A da li si ti ugrožena zato što sam ja kockar, pijanica, narkoman? Da li ti nešto nedostaje? Pet tvojih bundi košta kao ovaj stan?'
Siktali smo i skakali jedno na drugo, a voleli smo se! Ja sam je iskreno voleo i sigurno bih primetio da ona nije mene volela. I tako sve polako počinje da gubi smisao. Naredne tri godine sam u sopstvenom stanu proveo u dnevnom boravku. Ona je spavala s decom u spavaćoj sobi. Te tri godine sam presedeo na trosedu. Bukvalno presedeo. Nisam mogao da spavam. Sedim celu noć i razmišljam. Volim Sonju, a ona me polako ubija, izvlači me iz života na koji sam navikao i u kome se osećam slobodno i dobro. A ne mogu da se otrgnem.
Naše svađe su bile užasne. I to svađe pred decom. Od dranja nam izlete žile na vratu i kao da će eksplodirati. Tvrdoglavi oboje, ne prihvatamo svoj deo krivice. Mogu donekle da razumem kad je svađa pred publikom pa ne želiš da priznaš svoj deo krivice. Ali ne razumen kad smo sami u stanu i ti tvrdiš nešto za šta oboje znamo da nije tačno. U sudaru dva ega htela je da pobedi pozivajući se na neistinu. Kad sve saberem, Sonjina najveća krivica jeste ta što nije pristajala na kompromis. A moja najveća krivica je u tome što sam joj pridavao suviše značaja i uzdigao je u javnosti stvarajući utisak da smo ravnopravni, što sigurno nije istina.
Ona voli glamur, crvene tepihe, lažne osmehe i poljupce. Nemam ništa protiv toga. I to sam poštovao. Ali ispoštuj i ti mene.
Sedimo u nekom društvu, na slavi ili žurki, kreće zezanje, ja provaljujem fazone, svi umiru od smeha. Ali to njoj nije nobles.
'Šta s*reš?', kaže ona, onako damski i nobles.
Ne slavim slavu i ne volim da idem na okupljanja vođena interesom, a ne iskrenim stavom o tome ko je prijatelj i ko zaslužuje da mi dođe u kuću i ko zaslužuje da mu ja dođem u kuću. Moja porodična slava je Sveti Nikola i moj sin je preuzeo slavu.
Sonja hoće da nam na slavu dođu Brena i Ceca, na primer, da dođu i drugi poznati i, što je najvažnije, da novine zabeleže taj intimni čin, koji se vekovima odvijao u najužem krugu porodice. Slavu sam tih nekoliko godina slavio zbog nje da bih zadovoljio taj ludi poriv za samoreklamiranjem. Volela je to, a ja sam joj ugađao i ispunjavao želje koje su se kosile s mojim shvatanjem pre svega porodičnog života.
Posle tih slavskih večeri sledila je uvek ista misao izrečena i spakovana u nekoliko otrovnih, uvredljivih rečenica.
'Klošaru jedan, dok nisi počeo sa mnom da živiš, niko te nije zvao! Ni Brena, ni Ceca!'
Dobijala je uvek iste odgovore: petnaest godina me zovu, ali mene to ne interesuje! Ne volim lažni sjaj usiljenih osmeha i kurtoaznih rečenica, koje ništa ne znače.
'Neću da gledam sajam debila koji se otimaju o mikrofon da bi nešto nekome pokazali i dokazali', bio je moj odgovor.
Nije me sramota da priznam kako sam zbog nje odstupio od svojih životnih principa. Zbog nje sam se slikao u svom stanu za naslovnu stranu u prestižnom časopisu. Porodčna slika, ja držim kera. To je kao nobles. Ja napirlitan, frizura po pe-esu, lice sija od sreće. Kada sad pogledam tu naslovnu, javim se čoveku. To nisam ja. To je neki drugi, lažni Aca Lukas.
I nije me bilo stid što sam se pretvorio u svoju suprotnost. Razlog je bio jednostavan: radio sam to zbog Sonje, da njoj ugodim. I baš me briga što će da kažu da sam papučar. Jedini od njih nisam imao švalerku dok sam voleo svoju suprugu. A ljubav kad prestane: ćao. Nema održavanja braka na silu u paralelnom životu: kod kuće žena koju ne podnosiš, a u iznajmljenoj garsonjeri švalerka koju lažeš da ćeš se razvesti.
Ja sam za te filozofe frajer. Dok sam bio u nekom drugom od svojih brakova, nikad u kafanu nisam ušao s drugom ženom, samo sa suprugom…
Moja draga Sonja je potpuno pogrešno shvatila moje ponašanje. Pošto me je potisnula, pretvorila u svoju predstavu o idealnom muškarcu, počela je da uobražava da je i u mom poslu bitnija od mene.
'Ti bi sada da biraš pesme, da komponuješ, da sviraš gitaru, budeš bubnjar i polako postaneš Aca Lukas. Ne možeš da budeš ja!', rekao sam kad je zaista sve puklo, što je značilo da sam se osvestio.
Kako je naš odnos delovao na decu? Strašno! Nismo živeli zajedno, pa sam jednom, uoči puta za Cirih, svratio na Bežanijsku kosu. Hteo sam da vidim decu, Sofiju i Viktoriju. Ona me pritisla pitanjima i konstatacijama o mom sad momačkom životu. To nije bio govor već smrtonosni rafali.
'Pusti me, molim te, došao sam da vidim decu. Putujem za Cirih'.
'Klošaru jedan, ti ćeš sa mnom da se igraš! Misliš da ne znam da je*eš onog kepeca iz Zvezda Granda!'
Kad je to izgovorila, nisam mogao da se kontrolišem.
'Taj kepec se bolje ka*a od tebe. I bolja je riba od tebe. A s tobom mogu da legnem samo kad sam pijan!'
Užasne rečenice. Volim je, a vređam je. Kad sam hteo da krenem, ona mi se unela u lice.
'Da nećeš da me udariš! A – pogan jezik čak i za razjarenu ženu...'", napisao je Lukas, pa opisao period kada ga je Sonja optužila za nasilje.
"Priznao sam nepostojeću krivicu i dobio godinu i po dana uslovno na tri godine. I što je najvažnije, u dosije mi to navodno divljaštvo nije upisano kao krivično delo.
'Pogrešno si se zaigrala', poručio sam Sonji, mojoj najvećoj ljubavi.
Pozvao sam nekoliko novina i ispričao istinitu priču. Pojavio sam se u Jutarnjem programu na TV Pinku. Nisam mogao da se uzdržim i zaplakao sam. A bio sam ubeđen da niko nikada neće videti moje suze. Momak s Karaburme plače na televiziji! Znaju moji prijatelji šta je sve potrebno da mi se dogodi da bih zaplakao. Posle te emisije Sonja mesec dana nije mogla, a nije ni smela da izađe iz kuće", napisao je Lukas u svojoj knjizi!