Kako kaže, radio bi samo ono što zna.
Milan Topalović Topalko danas je jedan od traženijih pevača i ima uspešnu dugogodišnju karijeru, međutim, detinjstvo mu je bilo teško, pa je zahvalan Bogu na onome što danas ima.
Ipak, situacija sa pandemijom ga je "poljuljala", kao i većinu njegovih kolega.
Kao i svi ostali pevači, i on je imao teških finansijskih perioda prethodnih meseci, s obzirom na to da ne zarađuje godinu i po dana.
"Bilo je jako teško. Mislio sam da će sve brzo proći, dva, tri meseca nisu problem, ali sada kada se odužilo... Najteže mi je bilo za kolege iz benda, jer oni bukvalno žive od trenutne zarade. Sviraju za vikend i od toga žive do narednog vikenda i tako u krug. Gledao sam koliko god mogu da im pomognem, ali posle nekog vremena ni ja nisam mogao više od toga. Meni je bubnjar otišao posle pola godine, jer dečko ima brata koji je pevač, otac isto, oni svi imaju žene koje ne rade. Njima je potpuno bio zatvoren prihod. Pošto je on izbegao za vreme rata iz Hrvatske, imao je hrvatski pasoš, otišao je u Beč da radi kao vozač brze pošte, a tamo nikog svoga nema.
Takođe, istakao je da je spreman da promeni profesiju ukoliko ga muka natera na to.
"Niko nema olakšavajuću okolnost, svi svoje potražuju, a mi pevači ne možemo da radimo. Ja sam na svojoj livadi na kojoj sam odrastao, naučio sam da se izborim sa svime ovime. Moji baba i deda kada su se venčali nisu imali hleba da jedu, moji roditelji nisu imali beli hleb, nego su išli da rade za nadnicu da bi dobili veknu belog hleba. To je bilo siromaštvo, a mene je sada Bog pogledao i sada imam mnogo više od toga, ja nemam samim tim pravo da se požalim da nešto nemam. Nemanje je ono što su oni preživeli, a ne ovo moje, rekao je Topalko, koji ističe i da ne bi radio ono što ne zna ukoliko bi menjao "zanat".
"Na svom imanju na Zlataru napravio bih neke lepe apartmane, dočekivao bih goste, dobar sam u kuhinji, umem da spremim lepu hranu, da ih provozam jezerom, jer imam svoj brod", otkrio je pevač.