I dalje pamti njihov potresan razgovor u zatvoru. "Da mi nije bilo kolica, ukrala bih ga i odvela na ostrvo"
Merima Isaković i Žarko Laušević bili su velike glumačke zvezde svoga vremena. Prelepi, mladi, talentovani, sa celim životom pred sobom. Predviđana im je blistava karijera, a u trenutku kada su oboje bili u zenitu slave, oboje su doživeli zlu kob sudbine.
Merima je 1980. doživela tešku saobraćajnu nesreću, nakon koje je u 21-oj godini ostala nepokretna, a Žarko Laušević 1993. godine u podgoričkom kafiću ubio Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (19) i ranio Andriju Kažića, nakon čega je završio u zatvoru.
Kolale su brojne priče o njima. Žarko i Merima glumili su brata i sestru u popularnoj predstavi "Staklena menažerija", a pratile su ih glasine da su bili i ljubavnici. Međutim, glumica je u intervjuu "Nedeljniku" jasno negirala te navode o svojoj "vezi" sa Lauševićem.
Ona je istakla da između nje i "Tupče", kako je zvala Žarka, ničega nije bilo.
"Tupčo. Moj divan prijatelj, pa i više: duša koja čedno dodiruje najintimniji deo deo bića u meni. Bili smo kao porodica iako krvlju nismo bili vezani. Za mene Tupčo, za sav ostali svet Žarko Laušević. 'Naše scene u Staklnoj menažeriji' su zapamćene i voljene do dana današnjeg. Publika nas je doživljavala kao dve osobe spojene u jedno isto biće. Mnoge klege takođe. Neki ljudi su počeli pogrešno da nas doživljavaju kao ljubavnike. Tupčo i ja nikada nismo bili ljubavnici. Naš odnos je bio susretenje dve duše, mnogo delikatniji i dragoceniji. Nikad ukaljan. Imali smo mnogo prilika da postanemo ljubavnici da smo to hteli, tokom beogradskih predstava, ali nismo. Ne zato što nismo mogli, već zato što to nije priroda našeg odnosa".
Glumica je istakla i da je njen pokojni muž Vladica znao da ona i Žarko Laušević nisu bili ljubavnici.
"Vladica je znao da je priroda odnosa Tupča i Tupča bespolna. Dan posle kobne noći, kada se desila tragedija u kojoj je Žarko Laušević pucnjem nehotice ugasio dva života u Podgorici. Vladica mi je to javio. Odvezao me je na aerodrom i odletela sam za Podgoricu, pa u zatvor u Spužu", rekla je ona i dodala da su Lauševića doveli u sobu gde je bio sa Ljubom Dapčevićem, o čemu je pisao u svojoj knjizi.
"Tupčo sede, drhetći i lomeći ruke u beznađu. Oči su mu bile krvave jer su se, prilikom tog nesretnog napada mladića na njega sočiva naglo usekla u oba oka. Cvokotao je gledajući u mene. Verovatno me nije ni mogao videti jer je nosio dioptriju sočiva 'minus šest'. Čuo je moj glas: Tupčo, to sam ja. Ponavljao je: 'Znam, znam, Tupčo, ja sam, ja sam... ja sam možda ubio... Ja sam možda ubio... Dva mladića su ranjena, možda sam ih ubio...'", ispričala je ona.
Glumica je dodala i da se u Beograd vratila u suzama, kao i da je kasnije sa sinom Midom posetila Lauševića u Spužu.
"'Nikada sebi neću oprostiti. To je moj krst. Moja kazna. Zauvek', govorio je. Otišla sam sa dubokom tugom u srcu. Sećam se, rekla sam Vladici: 'Eh, da mi nije ovih kolica, ne znam kako, ali bih ga nekako ukrala iz zatvora i odnela na daleko ostrvo, pa da tamo sebi nađe mir...", setila se razgovora sa njim.
Merima je rekla da njen razvod sa suprugom Vladicom nije imao veze sa Lauševićem.
"Vladičin i moj razvod nema nikakve veze sa Žarkom Lauševićem, niti sa Tupčom. Naš razvod je tužan neuspeh žestokog pokušaja da istrajemo u vremenu kada se Jugoslavija raspadala. Ja sam donela tu drastičnu odluku misleći da će ga to prenuti iz patnje izazvane poslovnim i političkim stradanjima i da će nas ojačati i uzdići iz trenutne krize. Moja odluka je bila prejaka. Pogrešna."