Ističe da niko više nikada neće snimiti takve balade.
Bio je jedan od najpopularnijih domaćih pjevača, a onda se povukao sa javne scene. Zoran Kalezić sada je otkrio zbog čega mu je estrada postala "gorka" i šta je razlog njegovog povlačenja.
"Svuda u svijetu postoje privilegovane stvari, pa tako i kod nas. A, muzika je upravo to. Poput mene, Halida Bešlića i još nekoliko njih muziku, estradu tako i danas doživljavaju, pa tu je i Tozovac, ali i Lepa Lukić, mada je Lepa u zadnjih par godina svoj kompletan život nekako izobličila. Naravno, ima pravo na to, ali nije za mene. Mi smo svi teško došli do naših uspjeha, a kada smo počinjeli učili smo od najboljih, kojih više nema, a tu mislim na rahmetli Safeta, Zaima, Himze, Arsena Dedića, Dragana Stojnića, Tomu Zdravkovića… A, danas sve to ne vidite na estradi i to je užasno", rekao je Kalezić.
On se potom osvrnuo na smrt kolege Džeja Ramadanovskog koji je preminuo 6. decembra u 57. godini u svom stanu na Dorćolu u Beogradu, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
"Upravo ću se nadovezati na ono što sam rekao o estradi. Ma, koliko mi ga žao bilo, on je umro na vrijeme. Svi smo rođeni da bi umrli, neko prije, a neko ranije. Niko nikada neće više snimiti takve balade koje je Džej snimao. On je bio jedna vesela ljudska veličina, svakog uveseljavala. Imao je sve, dok je bio popularan oko njega je uvek i u svakom momentu bilo oko dvadesetak ljudi, živeo je punim plućima. Kada je sve to nestalo, kada su ga obuzeli neki poroci, svi su nestali oko njega, osim članova njegove uže porodice. To je užas i to je Balkan. Zbog toga mislim da je otišao na vrijeme, otišao je kao veliki Džej, a ne da ode totalno poražen od života. Ja zavidim ljudima koji tako na vreme umru", rekao je Zoran, a na pitanje kako komentariše to što kolege koje nisu pomogle Džeju sada ga javno oplakuju:
"Pa zbog toga da se od njega mrtvog, od tog velikog umjetnika i čovjeka malo očešu. Da uzmu malo njegove slave, a to je jedan balkanski primitivizam bez imalo dostojanstva. To je grozno da mnogi idu na sahrane, plaču da ih drugi vide. To je ispod svake ljudskosti i dostojanstva".