Pevač je preminuo u 80. godini.
Bora Drljača preminuo u svojoj 80. godini.
Pevač je prethodnih meseci više puta bio lečen i operisan, najpre zbog karcinoma debelog creva, a potom i zbog tromba u blizini srca, a ovako je govorio o svojoj borbi u poslednjem intervjuu.
"I dalje tvrdim da nema boljeg od Bore! Ne kažu meni za džabe: "Alal vera, majstore!" Vole me ljudi. I mladi i stari. Žene naročito. Za mnoge dame sam bio fatalan. Nekad sam bio mlad i lep, a danas sam samo lep. Život sam publici dao na tacni. Uvek otvoren, iskren, bez dlake na jeziku i to je narod prepoznao. Gde god da krenem, ljudi me zaustavljaju, hoće sa mnom da se slikaju, zanimljiv sam im, šta znam. Nažalost, život prolazi, od onog momčine kakav sam bio ostade duh, poštenje. Malo je takvih danas. Eto, život me nije mazio, a sad ću da otkrijem nešto što nikad dosad nisam pričao", govorio je Bora.
Drljača je otvoreno govorio o svojoj bolesti, ali se i pitao - "kako ćete bez Bore?"
"Kakva budućnost?! Nemam ja budućnost. Bar da živim još godinu, dve, tri dana i da umrem. Ako uspem da proguram još koju više i to ti je. Slomila me bolest. Ne volim smrt, al' šta ću. Kad dođe vreme. Ne znam kako ćete bez mene, kako će ovaj svet bez Bore. Volim život i nauživao sam se, al' još pet-šest da doživim i nek ide u božju mater. Operisao sam bubreg, debelo crevo, melanom, četiri-pet puta sam išao pod nož. Znam samo da ću biti sahranjen pored moje prve žene. Napravio sam spomenik, nisam stavio sliku, ali sve je završeno. Takav je život.", rekao je.
Imao je samo jednu neostvarenu želju, a to je da se ostvari u ulozi dede.
"Patim što nemam unučadi. Za čega sam sve ovo stvarao? Jedino ja da napravim dete. Bio sam budala, Rada ostala u drugom stanju i ja joj rekao da očisti. Bila je baba, reko gde ćeš ti sad da rađaš. Želeo sam žensko dete. Nema ništa lepše za roditelje od ženskog deteta. Sinovi su barabe, muškarci nemaju osećaj kao što ima žensko. Želeo bih da sam zdrav kao nekada. Da jurim ribe, da ih vodam. Nema koja nije htela, a sad se bliži kraj... Što se tiče životnih grešaka, to kad me pitaš, da ti kažem da ih je malo bilo. Imao sam sreće, a bogami i pameti. Nisam imao nekih težih povreda. Moje pesme ostaju narodu zato što su životne. To je moje bogatstvo. Moj početak i kraj".