Genije. Konstruktor. Mehaničar. Vozač. Mogul. Borac. Đubre. Otjelotvorenje sopstvenog citata “Ono što možeš da sanjaš, možeš i da uradiš”. Upoznajte se s osnivačem Ferarija.
MAŠTA RADI SVAŠTA
Enco Ferari je počeo svoju karijeru kao vozač trka sa 20 godina, iako je već sa deset sanjao o tome da sjedne iza volana bolida i juri u trci.
Da bi to ostvario – Enco je morao da preživi Prvi svjetski rat, izgubi oca i brata u epidemiji gripa 1918, i izbori se sam sa istom bolešću, koja je u to vreme kosila sve pred sobom.
Enco je najpre vozio za tim CMN, malog proizvođača automobila koji je imao svoj trkački tim. Karijeru je nastavio u Alfa Romeu, kao mehaničar trkač.
KAD POBIJEDIŠ HITLEROV TIM
Na samom početku svoje karijere u Alfa Romeu, Enco je osnovao svoj tim Skuderija Ferari. Enco je od nule stvorio jaku ekipu sa još jačim automobilima koja je 1929. bila spremna za apsolutnu dominaciju u svijetu. To se i potvrdilo već sledeće godine kada su stali rame uz rame sa Mercedesom i Auto Unionom. Pet godina kasnije, na Velikoj nagradi Njemačke, Skuderija Ferari je pobijedila ova dva trkačka giganta.
LUDI EKSPERIMENTI
Dok je bio u Alfi, Ferari je eksperimentisao sa prilično radikalnim dizajnerskim rješenjima, uključujući i automobil sa dva osmocilindrična motora: jednim napred, a jednim pozadi. Iako je zvijer po imenu Alfa Bimotore, 1935. mogla da razvije brzinu od preko 300 kilometara na sat, zbog nestabilnosti i loših manevarskih sposobnosti naročito u skretanjima, nikad nije zaživjela.
ZNAK “UKRADEN” S AVIONA
Malo je poznato da je crni konj koji se propinje – simbol koji dolazi sa aviona italijanskog vazduhoplovnog asa iz Prvog svjetskog rata, Frančeska Barake. Upravo je Baraka pilotirao avionom na čijem boku se video konj koji se propinje, okružen žutim štitom. Nekoliko godina posle Barakine smrti, Enco se vidio s njegovom majkom, koja mu je rekla da na svoje ludački brze automobile stavi konja zbog sreće. Inače, prvi avion koji je Frančesko Baraka oborio – bio je nemački dvokrilac kog je pobijedio iznad Štutgarta, u kom je nastao Porše. Štutgart i Porše na svojim grbovima takođe imaju propetog konja.
FAŠISTI OD NJEGA STVORILI PROIZVOĐAČA
Činjenica je da je režim Benita Musolinija napravio ozbiljnog proizvođača od Ferarija, koji je 1938. napustio Alfu, nezadovoljan njihovim ponašanjem prema njemu i njegovom timu. Njemu je na četiri godine bilo zabranjeno da koristi ime Ferari i logo konja. Zato je on otvorio kompaniju AAC (Auto Avio Construzioni) koju su, kao i sve u to vreme, fašisti primorali da radi za “ratne napore”. To je Encu dalo dovoljno novca da s njim počne da gradi automobilsku imperiju. U to vreme je nastao i Tipo 815, prvi pravi Ferari, koji je, uistinu, nosio znak AAC. Inače, poznato je da je Ferari nerado pravio automobile za masovnu upotrebu, i to na samom početku, kada je u bombardovanju uništena njegova prva fabrika u Modeni. Tad je preselio potrojenja u Maranelo, gdje je preživeo još jedno potpuno uništenje fabrike, nakon čega su ga njegovi saradnici izmolili da sagradi fabriku za proizvodnju jeftinih automobila, koji će biti izvor para za ozbiljnu proizvodnju. Teškom mukom je pristao.
NAJRUŽNIJI I NAJLJEPŠI FERARI
Za ružno pače ovog proizvođača zasigurno je proglašen model iz 1954. godine 212 Eksport. I to samo zato što je njegovu školjku redizajnirao britanski (sada već davno ugašeni) proizvođač Abot. Najlepši Ferari svih vremena je svakako model iz 1950. Testarosa. Zbog naglog tehnološkog napretka i talasa pomodarstva – Testarosa je proglašen zastarelim, pa ste ga šezdesetih godina prošlog vijeka mogli da kupite za manje od 5.000 dolara, što objektivno – nije tako malo (skoro 40.000 dolara za auto star 10 godina). Ali, jedan je Ferari…
POBUNA ZBOG ŽENE
Kompanija Enca Ferarija ostala je bez nekoliko vrhunskih menadžera 1961. godine. Razlog za pobunu bila je Laura, njegova žena, koja je prema mišljenju mnogih – imala preveliku ulogu u kompaniji. Muškoj sujeti nije odgovaralo da žena određuje plate, vodi trkački tim i konstruktorski biro, niti da nadgleda razvoj prototipova. Zbog toga su neki od najboljih italijanskih automobila iz 60-tih godina prošlog vijeka kreirani bez znaka Ferarija: Bizarini 5300GT, 250 GTO, i mnogi drugi.
DUGA LISTA NEPRIJATELJA
Zbog njegovog oštrog jezika, britkog uma, poslovnih sposobnosti i fantastičnog dizajna, Encu Ferariju nikad nije nedostajalo neprijatelja: Henri Ford II je bio najmoćniji. On je čak htio i da kupi Ferari, ali su pregovori prekinuti poslije 11 sati, kada se Encu nije svidela namenjena uloga u trkačkom timu. Ni Feručo Lamborgini nije volio Ferarija. Za to je imao dobar razlog: Kada je Lamborgini (u to vreme proizvođač traktora i sličnih radnih mašina) odvezao svoj Ferari 250 GT na redovan servis, video je da menjač ima identično rješenje kao onaj koji je imao u svojim traktorima. Lamborgini je zamolio Ferarija da promijeni rješenje mjenjača, na šta mu je ovaj odgovorio: “Ti si glupi proizvođač traktora, šta ti znaš o sportskim automobilima”. Uzavrela italijanska krv je proradila: Lamborgini je pljunuo u noge Ferariju (što je uvreda), okrenuo se i počeo da pravi svoje luksuzne automobile. Ipak, Kerol Šelbi je čovek koji je najviše mrzeo Ferarija. Iako je i sam često vozio italijanskog pastuva, tvrdio je da je Enco svojim previše riskantnim, lošim rješenjima, doprinio smrti nekoliko vozača, uključujući i Luiđija Musoa, Šelbijevog prijatelja. Zahvaljujući tom neprijateljstvu, nastao je Kobra Dejtona, jedan od najboljih Šelbijevih sportskih automobila.
ENCO JE OBOŽAVAO VOZAČE
Njegova opsesivna strast ka dokazivanju i takmičenju ponekad je umela i da zasmeta, ali je sigurno davala snagu mnogima. Često je pravio provokacije i terao članove svog tima smicalicama na konstantno mozganje i dokazivanje. Ferari je u toj meri obožavao vozače, da su u njegovoj firmi imali status polubožanstava. Kada je Žil Vilnev poginuo u Formuli 1 Enca Ferarija, konstruktor je dugo bio u pravoj žalosti, a do njegove smrti je u svim Ferarijevim kancelarijama stajala njegova zajednička slika sa Vilnevom.
FERARI ZA PAPU
Vjerovali ili ne, i Vatikan je imao svoj Ferari. Radi se o modelu Enco Ferari (na slici gore), koji je dizajniran u studiju Pinifarina, i koji je od 2002. do 2009. napravljen u samo 400 primeraka. Prodaji (po cijeni od 659,330 dolara) je bilo namijenjeno 399, dok je 400-ti poklonjen Svetoj stolici u humanitarne svrhe.