Andrea Jervolino, koji već neko vreme boravi u Srbiji, gde sa producentskom kućom Miloša Bikovića otvara studio za proizvodnju animiranog sadržaja, otriva za MONDO koje sve holivudske face planira da dovede u Beograd i hoće li se trajno preseliti kod nas!
Vest da Italijan Andrea Jervolino, filmski producent priznat širom sveta, planira da u Beogradu, u saradnji sa producentskom kućom Miloša Bikovića (Archangel Digital Studios), otvori studio za produkciju animiranog sadržaja, koji će da zapošljava mlade i kreatvne Srbe, u narodu je dočekana sa oduševljenjem.
Kad se uzme u obzir i to da će Beograd posećivati zvezde poput Ala Paćina, Džonija Depa i Sare Džesike Parker, da će se u animiranom filmu u kome Džoni pozajmljuje glas naći i lik srpske ptice, najverovatnije orla krstaša, postavlja se pitanje - ako je mogao da otvori studio bilo gde u svetu, zašto je Andrea odabrao baš našu prestonicu? Naravno, jedan od glavnih krivaca je Miloš Biković, ali ima tu još nešto. U intervjuu za Mondo, slavni producent otkriva sve o saradnji, ali i prijateljstvu sa Bikovićem, kakve će ljude zapošljavati u Srbiji i zašto je zauvek zavoleo Beograd.
Pored Džonija Depa, možete li da nam otkrijete još neku holivudsku zvezdu koju planirate da dovedete ovde?
"Trenutno mi ugovori ne dozvoljavaju da otkrivam druga imena osim Džonija, sa kojim je nedavno i zvanično saopšteno da je potpisan ugovor, iako su pregovori sa ostalim zvezdama uveliko u toku. Ono što mogu da kažem jeste da je Iervolino Entertainment sarađivao sa mnogim velikim imenima svetske kinematografije, poput Džejmsa Franka, Sofije Vergare i Ala Paćina, a uspešne saradnje uvek treba ponoviti. Pored holivudskih glumaca, sarađivaćemo i sa velikanima italijanske kinematografije i medija, kao što su Antonino Antonuči Ferara i Dario Arđento, što će produkciju podići na potpuno drugi nivo."
Produkcijska kuća koju otvarate ovde predstavlja neverovatnu šansu za kreativne mlade ljude kod nas. Po kom sistemu ćete birati najbolje kandidate za posao? Ko sve će imati šansu?
"U prvom krugu zapošljavanja, bitno nam je da ljudi koji se prijavljuju imaju iskustvo u radu, bilo da je u pitanju dizajn, animacija, IT ili nešto četvrto. Međutim, pored znanja, bitan mi je entuzijazam i posvećenost ovom poslu, koji zaista jeste veoma specifičan i ne može se samo odrađivati, potrebno je da vidimo strast. Želim da kod ovih mladih ljudi vidim veru i samopouzdanje u sebe i svoju kreativnost, jer se samo tako mogu postići velike stvari i pomeriti granice u industriji zabave. Na kraju, držim se uverenja da posao uvek treba posmatrati pomalo kao dečiju igru za odrasle - sa glavom u oblacima i nogama čvrsto na zemlji."
Kakve sve planove imate u vezi sa svojom kućom u Srbiji?
"Za sada će glavni projekat ovde biti proizvodnja i distribucija kratkog animiranog sadržaja, tačnije sedam kratkometražnih serijala, čija će polazna tačka biti već postojeći animirani film 'Misija Arktik'. Svakom od sedam glavnih likova glas će davati jedna holivudska zvezda. Pored toga, pravićemo i druge vrste digitalnog sadržaja, kao i standardne dugometražne filmove u holivudskom maniru namenjene internacionalnoj distribuciji, kakvi mogu da se prikazuju i budu razumljivi svuda u svetu."
Sećate li se prvog susreta sa Beogradom?
"Naravno, bilo je to prošlog septembra, zahvaljujući mojoj prijateljici i saradnici Gabrijeli Karluči. Ona me je pozvala da dođem u Beograd i podržim njen Festival italijansko-srpskog filma, koji se već pet godina održava ovde. Toplina i živost ovog grada, kao i ljudi iz Srbije koje sam od ranije poznavao, uključujući Miloša Bikovića, doprineli su da se u Beogradu osećam kao u svom rodnom Kasinu. Ponovo sam došao u novembru, pa u martu ove godine i imajući u vidu okolnosti moj život će sve više biti usmeren na Srbiju."
Saradnja sa Milošem Bikovićem pretvorila se u jedno lepo prijateljstvo. Šta najčešće zajedno radite, kad ne razgovarate o poslu?
"Nažalost ili na sreću, kada sa nekim istovremeno imate izgrađen i poslovni i privatni odnos, nije lako povući jasnu granicu. Vrlo često su se naše poslovne večere pretvarale u spontane izlaske i obrnuto. Ipak, imali smo dosta vremena za obilaženje Beograda i okoline, Miloš mi je pokazivao neka svoja omiljena mesta, a te ture su se u većini slučajeva završavale u restoranima, uz dobru hranu. Dosta pričamo o umetnosti i filmu uopšteno, gde smo bili i gde smo sada, koja je budućnost kimenatografije i kako se izboriti sa trenutnim izazovima, a očuvati kreativnost i originalnost."
Druženje Bikovića i Jervolina u Beogradu:
Otkrijte nam šta vas je to, pored posla, zadržalo ovde nekoliko meseci, a sigurno ste imali priliku da odete u Italiju kad su se otvorile granice?
"Iako će uvek predstavljati najveći deo mene, mog karaktera i osećanja, pored Italije postoji još nekoliko mesta koje smatram svojim domom. Pored italijanskih, imam i kanadske korene sa majčine strane, a posao me je vremenom prirodno vodio ka Los Anđelesu, Londonu i drugim metropolama. U momentu kada je proglašena globalna pandemija i karantin u većini zemalja, odlučio sam da ovde započnem velike stvari i morao sam da ostanem da radim na tome. U međuvremenu sam zavoleo sve u vezi sa Beogradom i Srbijom i, uprkos veoma izazovnom periodu i okolnostima koje su većini strane, ovde se zaista osećam kao kod kuće, sve u vezi sa boravkom mi uliva neki prijatan osećaj sigurnosti. Nisam video nijedan razlog da napustim taj osećaj, situacija je svuda bila neizvesna i još uvek je."
Imate li omiljena mesta za odlazak na kafu u Beogradu ili mesto za šetnju, omiljeno srpsko jelo, omiljenu srpsku reč, pesmu?
"Znate da mi Italijani kafu uglavnom pijemo s nogu, u jednom gutljaju. U tom duhu iznenadio me je broj veoma dobrih lokalnih kafeterija, to mi je nekako možda i jedna od jačih impresija. Ipak, ova situacija je dodatno išla na ruku da osetim grad, sa svim njegovim uličicama, prelepom Skadarlijom, i da uživam u dugim šetnjama, što mi lično najviše prija. Ne znam da li bih mogao da izdvojim jedno mesto koje mi je omiljeno, mislim da sam ga prepešačio uzduž i popreko, ali sam se nekako uvek vraćao Kalemegdanu. Što se tiče srpske muzike, u kafani sam imao priliku da čujem neke tradicionalne pesme i mnogo su me podsetile na italijanske, pre svega one iz okoline Napulja, odakle potiče i moj otac. Nadam se da ćete mi oprostiti što trenutno ne mogu da se setim nijednog konkretnog naslova."
Jeste li počeli da učite srpski?
"Nažalost, još se nisam usudio. Bojim se da nisam baš talentovan za slovenske jezike, ali nikad se ne zna. Pokušavao sam nekoliko puta da čitam naglas srpske novine i to na ćirilici, i mnogi ljudi su mi rekli da mi ne ide loše - nadam se da to nisu rekli samo da bi me utešili!"
Da li ste razmišljali o tome da Srbija, pored Kanade i Italije, postane vaš novi dom?
"Što da ne, nikad se ne zna - svakako ću morati dosta vremena da provodim ovde, bar dok se posao u potpunosti ne razvije i ta pomisao mi uopšte ne pada teško, naprotiv. Putovao sam malo i van Beograda i jako mi se dopalo sve što sam do sada imao prilike da vidim. Stoga bi mi teže palo da odlučim gde bih živeo u Srbiji, nego sam ostanak ovde."
Planirate izgradnju ogromnog studija u Srbiji. Gde će se on nalaziti?
"S obzirom na to da je u pitanju studio za produkciju animiranih sadržaja, čitav proces proizvodnje se obavlja digitalnim putem. Samim tim nam nije potreban studio u smislu ogromnog prostora sa opremom, kamerama i scenografijom, dovoljne su i regularne kancelarije sa kompjuterima u kojima će raditi dizajneri, animatori, kompozitori... Zasad smo otvorili dve - jednu u Beogradu i jednu u Novom Sadu, a dobra stvar je i to što je proizvodnja održiva i u slučaju da svi zaposleni moraju da rade od kuće, što je izuzetno važno u današnje vreme."
Možete li da date savet mladim ljudima koji razmišljaju o tome da počnu da se bave filmskom produkcijom - šta treba da slede, čega da se drže?
"Uz rizik da zvučim kao kliše, samopouzdanje, sigurnost i vera u sebe su preduslov za svaki uspeh. U detinjstvu sam imao velike probleme sa govorom, puno sam mucao, ali sam trudom i voljom uspeo da to gotovo u potpunosti prevaziđem i sada bez problema mogu da dajem intervjue i držim predavanja od po nekoliko sati. Kada je reč o samoj produkciji, dve su tajne uspeha po mom mišljenju: imajte uzore, ali nikada ne kopirajte tuđ rad i upoznajte do detalja svoju publiku i ciljnu grupu. Ovo drugo nam je danas značajno olakšano, ima toliko različitih digitalnih alata za analizu i distribuciju sadržaja, samo treba znati gde i šta tražite. Međutim, usled hiperprodukcije i preplavljenosti različitim informacijama i sadržajima, mnogo je teže ostati autentičan i naći svoj lični izraz i na tome treba mnogo raditi."
Ušli ste u svet filma sa 15 godina. Jeste li u tim godinama sanjali o svetskom uspehu i da li ste mogli uopšte da zamislite da ćete ostvariti sve ovo što ste postigli danas?
"Da, po nekim merilima to jeste prilično rano, pogotovo uzimajući u obzir da sam sa 18 godina učestvovao u produkciji holivudskih filmova poput 'Mletačkog trgovca', rame uz rame sa Lučanom Martinom i drugim legendama. Međutim, često kažem da je lepota ovog posla upravo u tome što ne postoji pravo vreme za uspeh. Što se mene tiče, nikad nisam sanjao o svetskoj slavi i Holivudu na taj način - ni danas se ne osećam kao da u potpunosti pripadam tom glamuroznom svetu. Samo sam želeo da stvaram filmove, uvek nudeći nešto novo i nesvakidašnje, kao što to pokušavamo da postignemo i sada u Srbiji."
Otkrijte nam za kraj, postoji li moto kojim se vodite u životu, poslu, odnosima sa ljudima?
"Ne znam da li je moto, ali na sve u životu prvo gledam sa pozitivne strane - na ljude koje upoznajem, nove projekte koje započinjem. I da, kad sam u dilemi, uvek slušam svoj unutrašnji osećaj."